Beta-glukan iz ovsa pomaže regulaciji holesterola, a svakodnevni doručak može umanjiti rizik od srčanih bolesti

U poslednje vreme, nutricionisti širom sveta ističu značaj osnovnih namirnica u svakodnevnoj ishrani, a ovas je ponovo postao tema zbog svojih brojnih prednosti za žensko zdravlje. U Srbiji, gde je povišen holesterol sve češći problem, stručnjaci preporučuju da posegnemo za jednostavnim rešenjima iz domaće kuhinje.

Ovsene pahuljice, koje mnogi povezuju sa brzom dijetom ili lakim doručkom, zapravo su mnogo više od toga – predstavljaju važan faktor u prevenciji srčanih bolesti i regulaciji nivoa holesterola. Nutricionarka dr Jelena Petrović objašnjava: “Beta-glukan, posebna vrsta rastvorljivih vlakana u ovsu, pomaže u vezivanju žučnih kiselina, što dovodi do smanjenja ukupnog i LDL holesterola u krvi.” Takođe napominje da je svakodnevna upotreba ovsenih pahuljica jednostavan način za očuvanje zdravlja, bez potrebe za skupim suplementima ili komplikovanim dijetama.

Povišeni LDL holesterol, često nazivan ‘loš’ holesterol, glavni je faktor rizika za bolesti srca i moždani udar. Simptomi često izostaju, pa mnoge žene tek nakon laboratorijskih analiza saznaju da je vreme za promenu navika. Dr Petrović savetuje: “Jedna šolja kuvane ovsene kaše dnevno je dovoljan početak za svaku ženu koja želi da reguliše holesterol ili preventivno brine o svom zdravlju.”

Ovas je, osim vlakana, bogat i magnezijumom, manganom, bakrom i biljnim sterolima, što dodatno doprinosi zdravlju krvnih sudova i boljem metabolizmu masti. Preporučuje se da ovsene pahuljice postanu deo redovnog doručka, uz voće ili orašaste plodove, čime se dobija ukusan i praktičan obrok.

Uvođenje ovsa u svakodnevnu ishranu može biti ključan korak za žene koje žive ubrzanim tempom i žele da smanje rizik od bolesti srca. Pravovremene promene u ishrani i usvajanje zdravih navika mogu značajno doprineti boljem opštem zdravlju.

Neki popularni dodaci ishrani mogu doneti više štete nego koristi bez stručnog nadzora – evo kojih treba izbegavati

Sve više žena, naročito u zrelijem dobu, okreće se suplementima u želji da očuvaju vitalnost i zdravlje. Međutim, stručnjaci upozoravaju da nisu svi dodaci ishrani podjednako bezbedni, a pojedini mogu izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe ako se koriste bez konsultacija sa lekarom.

Prema rečima doktorke Elizabet Vord, iako je gvožđe ključno za normalno funkcionisanje, suplementi gvožđa ne bi trebalo da se uzimaju bez opravdanog razloga. “Višak gvožđa može da se zadrži u jetri, srcu i pankreasu, naročito kod osoba sa naslednim poremećajem hemohromatozom, a mnogi nisu ni svesni da ga imaju. Zato je važno da se suplementi gvožđa uzimaju isključivo uz preporuku lekara”, naglašava doktorka Vord. Osim toga, prevelika količina gvožđa može umanjiti dejstvo pojedinih lekova, što je dodatni razlog za oprez. Ipak, u određenim slučajevima, poput dijagnostikovane anemije ili oporavka od medicinskih zahvata, suplementi su neophodni.

Resveratrol, sastojak poznat po prisutnosti u grožđu i crnom vinu, često se predstavlja kao anti-age dodatak. Doktorka Vanesa Imus napominje: “Doze koje se nalaze u suplementima nisu dovoljne za efekat zabeležen u nekim ispitivanjima na životinjama, a visoke doze mogu izazvati neželjene reakcije, posebno kod osoba koje koriste lekove za razređivanje krvi”. Trenutno ne postoji dovoljno dokaza koji bi opravdali upotrebu resveratrola kao suplementa kod zdravih ljudi.

Melatonin je još jedan suplement kome žene pribegavaju zbog problema sa snom, naročito tokom menopauze. Iako može pomoći kod nesanice, upotreba bez stručnog nadzora može dovesti do pospanosti tokom dana, poremetiti hormonsku ravnotežu i ometati dejstvo drugih terapija.

Kreatin, često korišćen među sportistima, ne preporučuje se za dugoročnu upotrebu kod žena koje žele da očuvaju zdravlje, osim u jasno definisanim slučajevima. Preterana i produžena upotreba ovog suplementa može opteretiti bubrege i dovesti do zadržavanja tečnosti.

Stručnjaci savetuju da se umesto nasumičnog uzimanja suplemenata, žene pre svega oslanjaju na raznovrsnu ishranu bogatu vitaminima i mineralima iz prirodnih izvora, a da se za sve dodatke konsultuju isključivo sa lekarom.

Priča medicinske sestre iz Engleske upozorava na važnost reagovanja na neobične simptome, čak i kada ih povezujemo s hormonskim promenama.

Mendi, medicinska sestra iz Velike Britanije, godinama je povremene glavobolje pripisivala perimenopauzi i promenama u menstrualnom ciklusu. Međutim, tokom jednog radnog sastanka doživela je izuzetno jak bol u glavi koji ju je oborio sa stolice i naterao kolege da hitno pozovu pomoć. Do tada je smatrala da su njene glavobolje deo normalnih hormonskih promena, ali se ispostavilo da su u pitanju simptomi ozbiljne zdravstvene opasnosti.

Lekari su joj dijagnostikovali moždanu aneurizmu koja je izazvala krvarenje. „Rekli su mi da je aneurizma izazvala krvarenje u mozgu i da je možda rasla tamo od rođenja ili tokom poslednjih nekoliko godina“, ispričala je Mendi, osvrćući se na trenutak kada je saznala istinu. Zbog ozbiljnosti situacije, odmah je podvrgnuta četvoročasovnoj operaciji tokom koje su lekari upotrebili 52 spajalice i deo lobanje zamenili titanijumskom pločom kako bi zaustavili krvarenje. Lekari su joj jasno rekli da bez hitne intervencije ne bi preživela.

Nakon teškog perioda oporavka, Mendi se i dalje bori sa posledicama povrede mozga – prazninama u pamćenju, problemima sa brojevima i svakodnevnim izazovima, uz terapiju za posttraumatski stresni poremećaj. Sada ističe koliko je važno da žene ne zanemaruju promene u svom zdravlju, čak i kada su simptomi slični onima koje povezujemo sa menopauzom ili umorom. Kako kaže, „najvažnije upozorenje stiglo je tek kada je situacija bila na ivici, u poslednjim minutima“.

Mendin slučaj je snažan podsetnik na to koliko je bitno osluškivati svoje telo i potražiti lekarski savet čim se pojave neobjašnjivi ili jaki simptomi, bez obzira na godine ili prethodno zdravstveno stanje.