Stručnjaci upozoravaju na rafinisane šećere i industrijsku hranu – promena ishrane je ključ za zaštitu jetre kod žena

Masna bolest jetre je stanje koje se često razvija neprimetno, bez jasnih simptoma, a posebno su ugrožene žene. Lekari u Srbiji ističu da ova bolest može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući povećan rizik od srčanih bolesti i oštećenja jetre, ako se ne prepozna na vreme. Glavni uzroci leže u načinu života i ishrani, posebno kada su u pitanju rafinisani šećeri i industrijski prerađena hrana.

Dr Đuzepi Moreli, specijalista gastroenterologije, naglašava: „Nakupljanje masti u jetri može izazvati upalu, pojavu ožiljaka i druge komplikacije. U kasnijim fazama bolest postaje opasna po život.” Ipak, dobra vest je da promene u svakodnevnim navikama i pravilan izbor namirnica mogu značajno smanjiti rizik i usporiti napredovanje bolesti.

Prema hepatologu dr Sujit Janardhanu, najveći rizik imaju žene sa prekomernom težinom, povišenim šećerom u krvi, visokim krvnim pritiskom i one koje konzumiraju alkohol. Posebno su ugrožene žene sa masnim naslagama oko stomaka i dijabetesom. On savetuje: „Najefikasnija prevencija je održavanje zdrave težine, fizička aktivnost i izbegavanje alkohola.” Takođe, preporuka je prelazak na mediteransku dijetu, bogatu povrćem, voćem, ribom i biljnim uljima, uz umereno konzumiranje zdravih masti i više vlakana. Za one koje žele da oslabe, važno je smanjiti unos ugljenih hidrata i povećati proteine iz biljnih izvora ili ribe, dodaje dr Janardhan.

Stručnjaci upozoravaju da je za jetru najštetnije konzumirati proste šećere i rafinisane ugljene hidrate. To su gazirani napici, slatkiši, voćni sokovi, industrijska gotova hrana, čips i proizvodi od belog brašna (beli hleb, testenina, pirinač). Dr Janardhan ističe: „Prosti šećeri i rafinisani ugljeni hidrati direktno povećavaju rizik od stvaranja masnih naslaga u jetri. Ove namirnice brzo podižu nivo šećera i insulina u krvi, što podstiče taloženje masti oko organa.”

Endokrinolog Andres Splenser dodaje: „Ne treba se fokusirati na jednu vrstu hrane, već na celokupno metaboličko zdravlje. Izbegavajte višak kalorija i birajte namirnice bogate vlaknima i zdravim mastima.”

Ženama koje žele da očuvaju zdravlje jetre preporučuje se redovno vežbanje, biranje integralnih i neprerađenih namirnica i smanjenje unosa industrijske hrane. Čak i male promene, poput svakodnevne šetnje ili korišćenja stepenica umesto lifta, mogu napraviti razliku. Na kraju, redovni medicinski pregledi i pažljiv izbor hrane ključni su za prevenciju komplikacija i očuvanje kvaliteta života.

Naučna istraživanja pokazuju da vreme kada jedemo značajno utiče na metabolizam i skladištenje masnoća

Brojne žene koje paze na ishranu obično se fokusiraju na broj kalorija, ali naučnici upozoravaju da je podjednako važno i kada jedemo. Najnovije istraživanje otkriva da naš metabolizam ne funkcioniše istim tempom tokom celog dana. Kao rezultat toga, kasni obroci mogu usporiti sagorevanje kalorija i povećati rizik od gomilanja kilograma.

Tokom dugih letnjih dana, večera se često pomera u kasnije večernje sate, što može delovati opuštajuće, ali zapravo menja način na koji telo koristi energiju. Naš organizam sledi unutrašnji biološki sat prema kojem je metabolizam najaktivniji tokom dana, dok se uveče usporava.

Kada jedemo kasno uveče, telo se već priprema za odmor i san, pa hranu prerađuje znatno sporije. To doprinosi većem skladištenju masnoća. Naučnici, među kojima je i Melgarejo Ali, otkrili su da su kasne večere povezane sa povećanjem telesne masnoće kod ispitanica. Takođe, hormoni odgovorni za apetit i regulaciju šećera u krvi funkcionišu prema dnevnom ritmu.

Zanimljivo je da isti obrok ima različit uticaj na telo u zavisnosti od toga da li ga pojedemo ujutru ili kasno noću. Dakle, nije dovoljno obratiti pažnju samo na kalorije, već je ključno i vreme kada ih unosimo. Ovo saznanje posebno je značajno za žene koje žele da smanje telesnu težinu bez velikih promena u načinu života.

Dobra vest je da nisu potrebne drastične promene navika. Rani obroci, poput ranije večere ili obilnijeg ručka, mogu doprineti boljem iskorišćenju energije i usklađenosti metabolizma sa biološkim ritmom. Planiranjem obroka prema unutrašnjem satu, žene lakše održavaju zdravu težinu. Stručnjaci poručuju: „nije važno samo šta jedete i koliko jedete, već i kada jedete“. Male promene u rasporedu obroka mogu značajno doprineti zdravlju i dugoročnoj kontroli težine.

Zato, sledeći put kada razmišljate o večeri ili kasnoj užini, imajte na umu da vreme obroka može biti jednako bitno kao i sam izbor namirnica.

Visoke temperature donose izazove za žensko zdravlje, posebno trudnicama i hroničnim bolesnicama – evo saveta stručnjaka za sigurnije leto

Sve češći toplotni talasi, najavljeni i za sredinu jula sa temperaturama iznad 40 stepeni, predstavljaju ozbiljan izazov za zdravlje, a žene, deca i trudnice spadaju u najugroženije grupe. Stručnjaci upozoravaju da se ljudski organizam ne može dovoljno brzo prilagoditi ovakvim naglim klimatskim promenama. Klaudija Trajdl-Hofman, profesorka medicine životne sredine iz Nemačke, ističe da je proces privikavanja na vrućinu veoma spor i traje generacijama, pa čak ni žene koje žive u toplim krajevima nisu potpuno zaštićene od posledica novih, ekstremnih vrućina.

Kada temperatura pređe 23 stepena, telo pokreće prirodne mehanizme za rashlađivanje: krvni sudovi se šire, a pojačano znojenje pomaže izbacivanje viška toplote. Međutim, na 30 ili 40 stepeni, ti mehanizmi često nisu dovoljni i može doći do pregrevanja organizma, toplotne iscrpljenosti, pada pritiska ili čak toplotnog udara. Trudnice i žene sa hroničnim bolestima posebno su osetljive, a tropske noći bez rashlađivanja dodatno pogoršavaju san i opšte stanje, dok osećaj umora tokom dana raste.

Kako bi što lakše podnele visoke temperature, ženama se savetuje da izbegavaju izlaganje suncu u najtoplijem delu dana, nose laganu garderobu i unose dovoljno tečnosti. Preporučuje se obraćanje pažnje na znake dehidratacije, a pri pojavi slabosti ili vrtoglavice ne treba ignorisati simptome. “Veoma je važno da žene, pogotovo trudnice i dojilje, piju više vode nego inače i unose dovoljno elektrolita”, naglašava Klaudija Trajdl-Hofman.

Takođe, preporučuje se korišćenje zaštite od sunca i rashlađivanje prostorija. Ako se pojave glavobolja, mučnina ili vrtoglavica, savetuje se brza konsultacija sa lekarom. Stručnjaci podvlače da je briga o sebi tokom toplotnih talasa ključna jer ekstremne temperature mogu uticati na svakoga, bez obzira na godine ili pol.