Praktične promene u svakodnevnim navikama mogu pomoći ženama da umanje izloženost mikroplastici i zaštite hormonski balans

Mikroplastika je postala neizbežan deo našeg okruženja, a žene sve više obraćaju pažnju na njen mogući uticaj na zdravlje. Ove sićušne čestice plastike ulaze u naše telo kroz ishranu, vodu, vazduh, pa čak i preko kože. Prema rečima dr Karis Čembers, specijaliste ginekologije, mikroplastika može doprineti narušavanju hormonske ravnoteže kod žena, jer je povezana sa poremećajem endokrinog sistema, što može uticati na plodnost, metabolizam i zdravlje različitih organa.

“Iako još nije potvrđena direktna veza između mikroplastike i zdravstvenih problema, postoje brojni dokazi koji ukazuju na potrebu za oprezom”, navodi dr Čembers. Naučna istraživanja su potvrdila prisustvo mikroplastike u majčinom mleku, posteljici, endometrijumu pa čak i na jajnicima, što dodatno naglašava važnost informisanih izbora.

Iako je mikroplastiku teško potpuno izbeći jer se nalazi gotovo svuda – u vodi, zemljištu i raznim proizvodima – ipak postoje načini da smanjite svakodnevnu izloženost. Prva preporuka je da birate vodu iz česme umesto flaširane, posebno uz korišćenje filtera, jer se čestice plastike često oslobađaju iz ambalaže ako duže stoji ili je izložena suncu. Takođe, savetuje se upotreba staklenih ili metalnih posuda za čuvanje hrane umesto plastičnih, čime se unos mikroplastike može značajno smanjiti. Posebnu pažnju obratite na kozmetičke proizvode, izbegavajući one koji sadrže polietilen i polipropilen – sastojke koji su čest izvor mikroplastike u nezi.

Dr Čembers preporučuje i pažljiv izbor odeće, jer se mikroplastika oslobađa iz sintetičkih vlakana tokom pranja. Pranjem odeće na nižim temperaturama i korišćenjem specijalnih vrećica za pranje možete smanjiti oslobađanje mikroplastike u vodu.

Na kraju, iako izloženost mikroplastici nije potpuno izbegiva, dobro informisane i promišljene navike mogu doprineti zaštiti zdravlja žena, pogotovo kada je u pitanju hormonska ravnoteža i plodnost. Male promene u izboru ambalaže, tretmanu vode i pažljivom odabiru proizvoda mogu imati dugoročno pozitivan uticaj na zdravlje.

Jednostavna metoda za trenutno olakšanje od štucanja osvojila je društvene mreže i pregledana je više od 22 miliona puta

Štucanje je česta i neprijatna pojava koja može da vas zatekne u najnezgodnijim trenucima, bilo na poslu, tokom razgovora ili u društvu. Ovaj refleks dolazi usled kratkog grča dijafragme i obično nije razlog za brigu, ali mnoge žene žele da ga se što pre reše kako bi nastavile svakodnevne obaveze bez ometanja.

Na društvenim mrežama se u poslednje vreme pojavio jednostavan trik koji je postao pravi hit, sa više od 22 miliona pregleda. Sve što treba da uradite jeste da nekoliko puta naglas izgovorite: “di di di, ka ka ka, ni ni ni”. Upravo zbog lakoće primene ova metoda je osvojila korisnike, a žene u komentarima dele svoja pozitivna iskustva – jedna od njih piše: “Dete mi je počelo da štuca i čim je izgovorilo ove reči, štucanje je nestalo”.

I dok ovaj trik deluje gotovo kao igra, postoje i klasični načini da zaustavite štucanje. Među najčešćima su zadržavanje daha, disanje u papirnu kesu, ispijanje hladne vode u malim gutljajima, sagnuće unapred sa kolenima na grudima i uzimanje malo šećera ili limuna. Kod beba, štucanje se često javlja nakon obroka i obično samo prođe.

Štucanje najčešće izazivaju brzo jedenje, gazirani napici, začinjena hrana, nagle promene temperature ili emocija. Ova pojava je većinom bezopasna i prolazna, ali ako traje duže od 48 sati ili je praćena bolovima, savetuje se konsultacija sa lekarom. Za svakodnevne situacije, ovakvi brzi trikovi mogu biti od velike koristi mnogim ženama.

Stručnjaci savetuju ženama da tokom toplih dana biraju svežu vodu i prate jednostavno pravilo za zdravlje.

Mnoge žene navikle su da ostave čašu ili flašu vode na stolu ili u torbi, planirajući da je piju tokom dana. Međutim, nutricionistkinja Kristen Smit i mikrobiolog Džejson Tetro upozoravaju da voda koja stoji duže od 12 sati, naročito na toplom mestu ili u otvorenoj posudi, može postati potencijalno rizična po zdravlje. Posebno je važno na ovo obratiti pažnju tokom letnjih meseci kada su temperature visoke, a potreba za hidratacijom povećana.

Kristen Smit ističe da lično primenjuje pravilo: „Nakon 12 sati uvek prospem preostalu vodu i natočim novu.” Dodaje i da je voda koja je provela 24 sata u čaši bezbedna za piće samo ako nije bila izložena prljavštini ili kontaminantima. Rizik postaje veći ako je voda bila otvorena ili je više osoba pilo iz iste flaše.

Mikrobiolog Džejson Tetro objašnjava da se broj bakterija u vodi može povećati nakon 12 sati. „Tokom prvih 12 sati, bakterije nemaju dovoljno hrane za razmnožavanje, ali posle toga situacija se menja. Zato je najbolje popiti vodu u tom periodu i potom sipati novu,“ naglašava Tetro. On napominje da čak i voda iz filtera može postati podložna razvoju bakterija ako stoji duže od jednog dana.

Istraživanja su pokazala da slavine koje se ređe koriste mogu sadržati veće količine bakterija, što je dodatni razlog da obratite pažnju na svežinu vode koju pijete. Kada više osoba koristi istu čašu ili pije direktno iz flaše, bakterije iz usta lako dospevaju u vodu i mogu se razmnožavati.

Flaširana voda je specijalno dizajnirana da uspori rast bakterija, pa može ostati bezbedna duže od jednog dana, ali stručnjaci savetuju da i tada birate sveže natočenu vodu, pogotovo leti. Hidratacija je ključna, a ako nemate izbora, bolje je popiti i stariju vodu nego riskirati dehidrataciju. Ipak, za svakodnevnu rutinu preporučuje se da voda ne stoji duže od 12 sati, posebno u otvorenim posudama.