Genetika igra ključnu ulogu u razvoju dijabetesa, astme i akni, ali prevencija je moguća uz zdrav stil života

Genetika ima veliki uticaj na razvoj određenih oboljenja, a stručnjaci ističu da su dijabetes, astma i akne tri stanja koja se najčešće prenose sa roditelja na decu. Lekarka Klair Grejndžer naglašava da, iako stres i životne navike mogu doprineti njihovoj pojavi, nasledni faktori mogu značajno povećati rizik. Zato savetuje ženama koje u porodici imaju slučajeve ovih bolesti da posebnu pažnju obrate na prevenciju i redovne medicinske provere.

Kada je reč o dijabetesu, posebno tipu 2, nasledni faktor može znatno povećati šansu za razvoj bolesti. “Dijabetes tipa 2 je bolest kod koje nasledni faktor može imati veliki uticaj. Pravilna ishrana i fizička aktivnost su veoma važni, ali nasleđe igra svoju ulogu i zato je važno redovno kontrolisati šećer u krvi i pratiti simptome kao što su pojačana žeđ, umor ili učestalo mokrenje”, ističe dr Grejndžer. Redovna kontrola zdravlja i praćenje simptoma su ključni za pravovremenu reakciju.

Astma je hronično oboljenje koje pogađa ljude svih uzrasta, a žene često osećaju dodatne izazove u svakodnevnom životu. “Astma je hronično stanje koje često ima porodičnu povezanost. Ako jedan ili oba roditelja imaju astmu, dete je u većem riziku da je razvije. Takođe, nasledni faktor može uticati i na pojavu drugih alergijskih oboljenja kao što su polenska groznica i ekcem”, objašnjava doktorka. Rano prepoznavanje simptoma i pravovremena terapija mogu znatno doprineti poboljšanju kvaliteta života.

Iako se akne obično vezuju za period puberteta, one mogu predstavljati dugotrajan problem i za odrasle žene. “Mnogi ljudi pogrešno misle da su akne samo prolazna faza adolescencije, ali genetika može biti važna u određivanju ko će imati izraženije probleme sa kožom”, navodi dr Grejndžer. Ako su roditelji imali izražene akne, deca su podložnija ovom problemu, i to ne samo u mladosti, već i kasnije tokom života.

Iako nasledni faktori povećavaju rizik, prevencija je i dalje moguća. Dr Grejndžer savetuje da žene koje prepoznaju prisustvo ovih bolesti u porodici ne odustaju od preventivnih mera. Redovne kontrole, zdrav način života i brza reakcija na prve simptome mogu znatno doprineti očuvanju zdravlja i životnog balansa.

Holivudska diva otkrila je kako uz jednostavne vežbe i doručak od jaja i mleka održava figuru i zdravlje

Merilin Monro, slavna glumica i simbol ženstvenosti, još davne 1952. godine sa 26 godina otvoreno je govorila o svojim dnevnim navikama u ishrani i vežbanju, ističući da nikada nije sledila stroge standarde vitkosti tadašnje filmske industrije. Monro je naglašavala da nije bila ljubitelj sportskih aktivnosti, ali da je svakog jutra izdvajala desetak minuta za jednostavne vežbe sa malim tegovima. Kako je sama rekla: “Osmislila sam nekoliko vežbi za mišiće koje želim da održim čvrstim i znam da su dobre za mene, jer osećam kako rade dok vežbam.”

Za razliku od mnogih njenih savremenica koje su često držale rigorozne dijete, Merilin je birala jednostavnu, ali hranljivu hranu. Omiljeni deo njenog jutra bio je specifičan doručak: “Rekli su mi da je moj način ishrane pomalo bizaran, ali ja to ne mislim. Svakog jutra, pre nego što odem pod tuš, zagrejem čašu mleka. Kada postane toplo, dodam dva sirova jajeta, izmešam ih viljuškom i popijem dok se oblačim. Uz to uzimam vitamine i sumnjam da bi lekari mogli da preporuče hranljiviji doručak za zaposlenu devojku koja je stalno u žurbi”, izjavila je Monro.

Večera je bila njen najobilniji obrok u toku dana. Najčešće je birala komad mesa – odrezak, jagnjeće kotlete ili džigericu, koje je pripremala u rerni, uz nekoliko sirovih šargarepa. “Nikada mi ne dosadi sirova šargarepa”, priznala je. Iako je preferirala jednostavne obroke, nije se odricala malih zadovoljstava, pa je povremeno uživala u sladoledu posle časova glume.

Svojim opuštenim i uravnoteženim pristupom, bez strogih ograničenja i sa dozom uživanja, Merilin Monro je ostavila poruku ženama da neguju svoje telo na svoj način, vodeći pritom računa o zdravlju i balansu.

Kombinovanje aerobnih, vežbi snage, istezanja i ravnoteže jača srce i smanjuje pritisak, posebno kod žena posle četrdesete

Žene se sa godinama sve češće susreću sa opasnošću od kardiovaskularnih bolesti, naročito nakon što pređu četrdesetu. Stručnjaci naglašavaju da je redovno vežbanje jedan od najdelotvornijih načina za očuvanje zdravlja srca, sprečavanje infarkta i održavanje normalne telesne mase. Poseban akcenat stavlja se na kombinaciju više tipova vežbi, što donosi najbolji efekat za srce i celokupno zdravlje.

Aerobne aktivnosti, poput brzog hodanja, laganog trčanja, plivanja ili vožnje bicikla, čine osnovu svake dobre rutine. Ove vežbe jačaju srce i pluća, poboljšavaju cirkulaciju i doprinose snižavanju pritiska. Preporučuje se najmanje 150 minuta aerobnih vežbi nedeljno, odnosno po pola sata pet puta u toku sedmice.

Trening snage takođe je od velikog značaja za srčano zdravlje. Vežbe sa opremom iz teretane, elastičnim trakama ili sopstvenom težinom (čučnjevi, sklekovi, zgibovi) pomažu u smanjenju masnih naslaga, posebno na stomaku, i pozitivno utiču na povećanje „dobrog“ i smanjenje „lošeg“ holesterola. Kod žena se preporučuje ovakav trening dva puta nedeljno, uz pauze radi oporavka mišića.

Fleksibilnost je još jedan važan aspekt, ali često biva zapostavljen. Istezanje, joga i lagane mobilne vežbe doprinose smanjenju napetosti u mišićima i čuvaju zglobove, olakšavajući tako izvođenje svih drugih aktivnosti. Istezanje je najbolje uvesti svakodnevno, naročito pre i posle vežbanja.

Vežbe za ravnotežu posebno su korisne ženama u zrelijim godinama jer smanjuju mogućnost padova i povreda. Primeri su hodanje po pravoj liniji, stajanje na jednoj nozi ili vežbanje na balans ploči, što poboljšava stabilnost i koordinaciju tela.

Kardiolog dr Milica Petrović posebno ističe: „Fizička aktivnost ne mora biti naporna da bi bila korisna. Najvažnije je da je redovna i raznovrsna, kako bi srce i celo telo imalo višestruku korist.”

Uvođenje ovih vežbi bar dva puta nedeljno može značajno smanjiti rizik od ozbiljnih srčanih tegoba. Pronađite aktivnosti koje vam prijaju i uklopite ih u rutinu, jer uživanje u pokretu je najbolja motivacija za istrajnost.