Uprkos velikoj popularnosti, Nada Topčagić nikada nije eksponirala svoj privatan život kao ni sina Miroslava Mikija Đorđevića koji je svojevremeno imao stravučnu nesreću kada je mu je pomoć Marije Šerifović spasila život.

Naime, Mikica je 2010. jedva ostao živ posle teških telesnih povreda na skijanju na Jahorini, gde su se lekari borili da mu spasu desnu nogu. Dvadeset minuta nakon nesreće ležao je povređen na snegu, a tek onda je stigla služba za spasavanje gde je prevezen helikopterom.

– Jao, šta da kažem, ne daj Bože nikom ono što sam ja doživela. Evo, sva se i danas naježim i suze mi krenu kada samo pomislim da sam mog Mikicu mogla da izgubim. Strašno je gledati da gubiš dete, a da si nemoćan. Strašno je kada znaš da je tvom detetu stalo srce, da je iskrvario i da ne znaš da li ćeš ga ujutru videti živog. Ne znam kako sam ostala normalna i kako sam uspela da to preživim. Da li mi verujete da bih se momentalno ubila da mi je sin iskrvario i umro. Ne bih čekala ni minuta više, odmah bih sebi presudila. To je bilo u mojoj glavi, ako nema Mikice, neće biti ni mene. Ali, eto, Bog nas je pogledao i hvala mu večno na tome. Moj sin je sada živ i zdrav, lep kao lutka, ljubi ga majka. Dan kad se probudio iz kome slavimo kao njegov drugi rođendan – rekla je Nada, pa se prisetila kako su doktori njenog sina čak dva puta vraćali u život:

– Sin mi je skoro sasvim iskrvario, srce mu je stalo, pa su mu non-stop dodavali nove jedinice krvi. Postojala je opcija da mu iseku desnu nogu, ali je dr Ždrale odlučio da to ne urade, već da pokušaju da spoje nerve, što su na kraju i učinili. Ti doktori su moji heroji, volim ih ko Boga što su mi sina spasli. Ne dao Bog nikome ono što sam tada preživela. Nisam jela ni spavala. Nisam znala za sebe. Život mi se u sekundi pretvorio u pakao– prisetila se Nada najtežeg trenutka.

Nada je nakon nesreće otkrila da je Marija Šerifović spasila život njenom sinu Mikici.

– Mariji ću biti zahvalna dok sam živa! Da nije bilo nje, ko zna šta bi bilo sa Mikicom. Svi su me zvali i nudili mi pomoć, Marinko Rokvić, Snežana Đurišić, Goca Božinovska, ali Marija Šerifović se ponudila da pošalje helikopter jer su policija i vojska zatajili. Kad se samo setim kako sam pevala i davala priloge policiji i vojsci, pa da mi tako vrate. Zato Mariji hvala na tom gestu. Mikijevo stanje danima je bilo nepromenjeno. Nekoliko nedelja nije osećao stopalo. Ne dao bog nikome ono što sam tada preživela. Nisam jela ni spavala. Nisam znala za sebe. Život mi se u sekundi pretvorio u pakao – ispričala je Nada jedno prilikom u svojoj ispovesti za „Srpski telegraf“

Pink.rs

Mikica se u međuvremenu oženio i dobio dvoje dece, ćerkicu Mariju i sina Marka, na koje je baka veoma ponosna.

– Moji unučići su zlatni. Ne što su moji, nego zaista divna i kulturna deca. Mikica je mnogo dobar otac i veoma sam ponosna na njega – rekla je Nada.

Zbog administracije ostala duže u Lazi

U Leskovcu se danas održava turnir u boćanju za osobe sa invaliditetom pod nazivom „Igram za EXPO 2027“, koji je okupio oko stotinu učesnika iz više gradova Srbije. Događaj se organizuje povodom obeležavanja Evropskog dana samostalnog života, sa ciljem promocije sporta, inkluzije i aktivnog učešća osoba sa invaliditetom u društvenom životu.

Turnir se realizuje u okviru programa Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije „Mobilnost, sport i jednake mogućnosti – put ka većoj samostalnosti“, koji finansijski podržava Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nosilac aktivnosti je Udruženje paraplegičara Leskovca.

Na sportskom terenu danas se nadmeću ekipe iz Čačka, Kragujevca, Kraljeva, Niša, Novog Pazara, Paraćina, Smedereva i Šapca, kao i predstavnici leskovačkih udruženja osoba sa invaliditetom. Turniru prisustvuju i članovi lokalnih organizacija Centra za samostalni život, predstavnici institucija, personalni asistenti, volonteri i sportski radnici.

Svečanom otvaranju prisustvuju predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, lokalne samouprave i Centra za socijalni rad u Leskovcu. Među gostima su i zamenica gradonačelnika Leskovca dr Lidija Zdravković, direktor Centra za socijalni rad Predrag Momčilović i zamenik direktora Boban Ilić, koji je i član Udruženja paraplegičara Leskovca.

Za organizaciju takmičenja i suđenje zadužen je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu, dugogodišnji partner Udruženja paraplegičara Leskovca.

Boćanje predstavlja jedan od najznačajnijih inkluzivnih sportova namenjenih osobama sa težim oblicima fizičkog invaliditeta i deo je programa Paraolimpijskih igara. Osim sportskog nadmetanja, ovaj turnir šalje snažnu poruku o značaju pristupačnosti, ravnopravnosti i aktivnog uključivanja osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života.

Organizatori ističu da ovakvi događaji doprinose unapređenju fizičkog i mentalnog zdravlja, jačanju samostalnosti i mobilnosti, kao i razvoju inkluzivnih sportskih programa. Kroz sport se, poručuju, podstiču osnaživanje pojedinaca, socijalna integracija i izgradnja zajednice zasnovane na jednakim mogućnostima za sve građane.