Pravilnim izborom namirnica možete efikasno poboljšati nivo feritina i sprečiti umor ili opadanje kose.

Mnoge žene tokom života primete simptome poput umora, bledila ili pojačanog opadanja kose. Kod velikog broja njih, uzrok leži u niskim zalihama gvožđa i sniženom nivou feritina. Pre svega, feritin je protein koji čuva gvožđe u organizmu, a njegova vrednost često prvi pokazuje pad rezervi ovog minerala. Na taj način, rano prepoznavanje niskog feritina može sprečiti pojavu anemije i ozbiljnijih zdravstvenih problema.

Prema rečima Karishme Shah, integrativnog nutricioniste, feritin je „vaša štednja gvožđa“. S druge strane, Amy Shapiro, nutricionista, ističe: „Kada lekar proverava feritin, on zapravo ocenjuje koliko gvožđa imate u telu. Nizak feritin je često prvi znak da su zalihe male.“ Zbog toga, žene koje osećaju hroničan umor ili primete promene na koži i kosi, trebalo bi da provere nivo feritina laboratorijskim analizama.

Jedanaest namirnica koje prirodno povećavaju nivo feritina kod žena

Jedno od najčešćih pitanja u ordinacijama nutricionista glasi: da li promenom navika u ishrani možemo povećati nivo feritina? Odgovor je potvrdan. Kako navodi Roxana Ehsani, sportski dijetetičar, „unosom namirnica bogatih gvožđem, žene mogu značajno podići nivo feritina, ali je doslednost ključ.“ Ipak, promena ne dolazi preko noći. Potrebno je redovno planirati obroke i uključiti bar jednu namirnicu bogatu gvožđem tokom dana.

Najefikasnije namirnice za podizanje feritina uključuju crveno meso, iznutrice, ribu i jaja. Za one koje preferiraju biljne izvore, odličan izbor su spanać, mahunarke, tofu, semenke bundeve i integralne žitarice. Osim toga, kombinacija ovih namirnica sa vitaminom C iz limuna, paprike ili narandže može dodatno povećati apsorpciju gvožđa. S druge strane, kafa i čaj tokom obroka mogu otežati usvajanje gvožđa, pa ih treba piti između obroka.

Praktični saveti za dnevnu ishranu i održavanje nivoa feritina

Da bi efekat bio što bolji, stručnjaci savetuju da svaka žena planira najmanje jedan obrok dnevno sa izvorom gvožđa. Na taj način, kroz svakodnevnu rutinu, moguće je postepeno poboljšati nivo feritina. Štaviše, redovni pregledi i laboratorijske kontrole omogućavaju lakše praćenje napretka i pravovremeno prilagođavanje ishrane. Ako primetite izražen umor ili pojačano opadanje kose, preporučuje se da proverite nivo feritina i razgovarate sa stručnjakom o ishrani. Na kraju, pravilnim izborom namirnica i doslednošću možete poboljšati energiju i vitalnost, što pozitivno utiče na svakodnevni život i zdravlje.

Novo istraživanje otkriva da redovna konzumacija jaja može smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti kod žena u poznijim godinama.

Univerzitet Loma Linda je sproveo veliko istraživanje na više od 39.000 osoba starijih od 65 godina u Sjedinjenim Američkim Državama. Istraživači su pratili njihove prehrambene navike tokom 15 godina. Kao rezultat, primećena je značajna veza između redovne konzumacije jaja i manjeg rizika od Alchajmerove bolesti. Ključna tema ovog istraživanja, jaja i zdravlje mozga, posebno je važna ženama koje žele da očuvaju pamćenje posle šezdesete godine.

Međutim, naučnici naglašavaju da su rezultati opservacioni, što znači da nisu dokazali da upravo jaja direktno sprečavaju bolest. Ipak, podaci su pokazali da su žene koje su jaja uključivale pet ili više puta nedeljno imale 27% niži rizik od Alchajmerove bolesti. Takođe, one koje su jaja jele dva do četiri puta nedeljno imale su 20% manji rizik, dok je povremena konzumacija (jedan do tri puta mesečno ili jednom nedeljno) bila povezana sa 17% manjim rizikom.

Kako jaja mogu doprineti zdravlju mozga kod žena

Osim toga, jaja su bogata holinom, koji ima ključnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema. Holin pomaže u stvaranju neurotransmitera značajnih za pamćenje i učenje. Pored toga, jaja nude visok nivo proteina, vitamine, kao i antioksidanse lutein i zeaksantin. Ove materije su važne za očuvanje zdravlja mozga i vida. Ipak, do sada nije precizno utvrđeno koji sastojak jaja najviše doprinosi nižem riziku od demencije. S druge strane, moguće je da su žene koje često konzumiraju jaja, takođe, negovale i druge zdrave navike.

Istraživači podsećaju da su svi učesnici istraživanja pripadali zajednici poznatoj po ishrani bogatoj biljnim proizvodima. Zbog toga, rezultati možda nisu sasvim primenljivi na širu populaciju. Osim toga, deo finansiranja dolazio je od poznate kompanije iz industrije jaja. To treba uzeti u obzir pri tumačenju rezultata.

Praktične preporuke za žene koje brinu o zdravlju mozga

Konačno, nijedna pojedinačna namirnica ne može samostalno zaštititi mozak od demencije. Na zdravlje mozga utiču i godine, genetika, srce, fizička aktivnost i san. Stručnjak za ishranu dr Marija Petrović kaže: „Jaja su odličan izvor hranljivih materija, ali ih treba jesti u okviru uravnotežene ishrane.“ Pre svega, preporučuje se raznovrsnost u jelovniku i umereno uključivanje jaja. Takođe, važno je voditi računa o celokupnom stilu života.

Na kraju, istraživanje o jajima i zdravlju mozga otvara nova pitanja o prevenciji Alchajmerove bolesti kod žena. Ovo je tek početak boljeg razumevanja veza između ishrane i očuvanja kognitivnih funkcija u poznijim godinama.

Helen Sofis otkriva kako svakodnevni pokret, mediteranska kuhinja i radost doprinose dugom i ispunjenom životu

Helen Sofis iz Ohaja nedavno je proslavila svoj 105. rođendan u krugu porodice i prijatelja. Ona veruje da su domaća musaka i smeh ključ njene vitalnosti. Ova vedra baka ističe da se oseća bolje danas nego što je bila u mladosti. Pre svega, naglašava da su jednostavan život, zdrava ishrana i svakodnevno kretanje presudni za kvalitet života.

Domaća musaka i smeh kao navike za dugovečnost

Od detinjstva, Helen Sofis je navikla da jede domaću, mediteransku hranu. Njena porodica nikada nije koristila polugotove proizvode. Štaviše, na trpezi su se često nalazili musaka, variva i jela bogata povrćem i mahunarkama. Takođe, u njenoj ishrani dominiraju sveži sastojci i zdrave masti. Zbog toga, lekari ističu da ovakva ishrana doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova. Ipak, Helen veruje da je izbegavanje industrijskih namirnica jednako važno.

Aktivan život i radost kroz pokret

Međutim, domaća musaka i smeh nisu jedini razlog njene vitalnosti. Tokom života, Helen je ostala fizički aktivna. Još u srednjoj školi igrala je košarku i odbojku. Kasnije je, i kao odrasla, nastavila sa sportom i fizičkim poslovima. „Nikada nisam volela da sedim skrštenih ruku“, kaže Helen Sofis. Takođe, kroz rad i pokret održavala je kondiciju i pozitivnu energiju. Pored toga, naglašava da joj je smeh pomagao da prevaziđe teške trenutke.

Saveti ženama za kvalitetan i dug život

Konačno, Helen poručuje ženama da svakodnevno praktikuju domaća musaka i smeh kao deo svog života. „Krećite se svaki dan, kuvajte kod kuće i ne zaboravite da se smejete“, savetuje ona. Na taj način, pokazuje da zdrave navike i vedar duh mogu značajno doprineti dugovečnosti. Na kraju, primer bake iz Ohaja podstiče žene da uživaju u malim stvarima, neguju porodične vrednosti i vode računa o sebi kroz jednostavne, ali dragocene rutine.