Novo istraživanje otkriva da redovna konzumacija jaja može smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti kod žena u poznijim godinama.

Univerzitet Loma Linda je sproveo veliko istraživanje na više od 39.000 osoba starijih od 65 godina u Sjedinjenim Američkim Državama. Istraživači su pratili njihove prehrambene navike tokom 15 godina. Kao rezultat, primećena je značajna veza između redovne konzumacije jaja i manjeg rizika od Alchajmerove bolesti. Ključna tema ovog istraživanja, jaja i zdravlje mozga, posebno je važna ženama koje žele da očuvaju pamćenje posle šezdesete godine.

Međutim, naučnici naglašavaju da su rezultati opservacioni, što znači da nisu dokazali da upravo jaja direktno sprečavaju bolest. Ipak, podaci su pokazali da su žene koje su jaja uključivale pet ili više puta nedeljno imale 27% niži rizik od Alchajmerove bolesti. Takođe, one koje su jaja jele dva do četiri puta nedeljno imale su 20% manji rizik, dok je povremena konzumacija (jedan do tri puta mesečno ili jednom nedeljno) bila povezana sa 17% manjim rizikom.

Kako jaja mogu doprineti zdravlju mozga kod žena

Osim toga, jaja su bogata holinom, koji ima ključnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema. Holin pomaže u stvaranju neurotransmitera značajnih za pamćenje i učenje. Pored toga, jaja nude visok nivo proteina, vitamine, kao i antioksidanse lutein i zeaksantin. Ove materije su važne za očuvanje zdravlja mozga i vida. Ipak, do sada nije precizno utvrđeno koji sastojak jaja najviše doprinosi nižem riziku od demencije. S druge strane, moguće je da su žene koje često konzumiraju jaja, takođe, negovale i druge zdrave navike.

Istraživači podsećaju da su svi učesnici istraživanja pripadali zajednici poznatoj po ishrani bogatoj biljnim proizvodima. Zbog toga, rezultati možda nisu sasvim primenljivi na širu populaciju. Osim toga, deo finansiranja dolazio je od poznate kompanije iz industrije jaja. To treba uzeti u obzir pri tumačenju rezultata.

Praktične preporuke za žene koje brinu o zdravlju mozga

Konačno, nijedna pojedinačna namirnica ne može samostalno zaštititi mozak od demencije. Na zdravlje mozga utiču i godine, genetika, srce, fizička aktivnost i san. Stručnjak za ishranu dr Marija Petrović kaže: „Jaja su odličan izvor hranljivih materija, ali ih treba jesti u okviru uravnotežene ishrane.“ Pre svega, preporučuje se raznovrsnost u jelovniku i umereno uključivanje jaja. Takođe, važno je voditi računa o celokupnom stilu života.

Na kraju, istraživanje o jajima i zdravlju mozga otvara nova pitanja o prevenciji Alchajmerove bolesti kod žena. Ovo je tek početak boljeg razumevanja veza između ishrane i očuvanja kognitivnih funkcija u poznijim godinama.

Helen Sofis otkriva kako svakodnevni pokret, mediteranska kuhinja i radost doprinose dugom i ispunjenom životu

Helen Sofis iz Ohaja nedavno je proslavila svoj 105. rođendan u krugu porodice i prijatelja. Ona veruje da su domaća musaka i smeh ključ njene vitalnosti. Ova vedra baka ističe da se oseća bolje danas nego što je bila u mladosti. Pre svega, naglašava da su jednostavan život, zdrava ishrana i svakodnevno kretanje presudni za kvalitet života.

Domaća musaka i smeh kao navike za dugovečnost

Od detinjstva, Helen Sofis je navikla da jede domaću, mediteransku hranu. Njena porodica nikada nije koristila polugotove proizvode. Štaviše, na trpezi su se često nalazili musaka, variva i jela bogata povrćem i mahunarkama. Takođe, u njenoj ishrani dominiraju sveži sastojci i zdrave masti. Zbog toga, lekari ističu da ovakva ishrana doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova. Ipak, Helen veruje da je izbegavanje industrijskih namirnica jednako važno.

Aktivan život i radost kroz pokret

Međutim, domaća musaka i smeh nisu jedini razlog njene vitalnosti. Tokom života, Helen je ostala fizički aktivna. Još u srednjoj školi igrala je košarku i odbojku. Kasnije je, i kao odrasla, nastavila sa sportom i fizičkim poslovima. „Nikada nisam volela da sedim skrštenih ruku“, kaže Helen Sofis. Takođe, kroz rad i pokret održavala je kondiciju i pozitivnu energiju. Pored toga, naglašava da joj je smeh pomagao da prevaziđe teške trenutke.

Saveti ženama za kvalitetan i dug život

Konačno, Helen poručuje ženama da svakodnevno praktikuju domaća musaka i smeh kao deo svog života. „Krećite se svaki dan, kuvajte kod kuće i ne zaboravite da se smejete“, savetuje ona. Na taj način, pokazuje da zdrave navike i vedar duh mogu značajno doprineti dugovečnosti. Na kraju, primer bake iz Ohaja podstiče žene da uživaju u malim stvarima, neguju porodične vrednosti i vode računa o sebi kroz jednostavne, ali dragocene rutine.

Promene na desnima, jeziku ili zadah iz usta mogu biti signal za poremećaje u crevima, ali ne treba ih tumačiti kao siguran znak bolesti.

Dr Mark Burhen, poznati stomatolog, upozorava žene na povezanost između zdravlja usne duplje i rizika od raka debelog creva. Iako promene u ustima nisu pouzdan znak bolesti, simptomi poput krvarenja desni, neprijatnog zadaha ili promena na jeziku mogu ukazivati na poremećaje u organizmu. Zbog toga, redovan pregled usne duplje i pravovremena reakcija na promene igraju važnu ulogu u očuvanju zdravlja.

Simptomi u ustima koji mogu otkriti više od problema sa zubima

Pre svega, krvarenje, oticanje ili povlačenje desni često se javlja kod žena, ali se neretko zanemaruje. Međutim, ovakve promene mogu biti prvi znaci upale desni ili parodontitisa. Osim toga, naučna istraživanja su povezala parodontopatiju sa većim rizikom od pojave polipa u debelom crevu. Ipak, ponavljajući simptomi zahtevaju pregled kod stomatologa, jer nisu svaki put dokaz bolesti creva.Takođe, uporan neprijatan zadah može signalizirati više od loše higijene. Bakterija Fusobacterium nucleatum često se nalazi kod osoba sa hroničnom upalom desni, a primećena je i u nekim tumorima debelog creva. Zbog toga, žene koje primete zadah koji ne prolazi ni posle redovnog pranja zuba i jezika treba da potraže stručno mišljenje.

Naslage na jeziku i gubitak zuba kao signali za zdravlje creva

Naslage na jeziku, posebno ako su bele ili žute i traju duže vreme, mogu ukazivati na poremećaj crevnog mikrobioma. U međuvremenu, preporučuje se redovno čišćenje jezika i dovoljan unos vode. Ako naslage prate bol ili druge promene, važno je posetiti stomatologa.Na kraju, gubitak četiri ili više zuba često je posledica dugotrajne upale desni. Ova bolest može biti povezana sa povećanim rizikom od prekanceroznih promena u debelom crevu. Ipak, gubitak zuba nije dokaz prisustva raka, već signal koji zahteva pronalaženje uzroka i adekvatno lečenje.

Zdravlje usne duplje i prevencija raka debelog creva

Zdravlje usne duplje odražava opšte stanje organizma kod žena. Zbog toga, redovna oralna higijena i posete stomatologu predstavljaju osnovu prevencije. Pored toga, važno je voditi računa o ishrani bogatoj vlaknima, izbegavati pušenje i alkohol, kao i održavati zdravu telesnu težinu. Preventivni pregledi prilagođeni godinama i porodičnoj istoriji bolesti ostaju ključni za rano otkrivanje raka debelog creva.Na kraju, promene u ustima nisu pouzdan način za otkrivanje raka debelog creva. Ipak, dobra oralna higijena doprinosi celokupnom zdravlju. “Važno je obratiti pažnju na svaku promenu, ali i pravovremeno razgovarati sa lekarom”, zaključuje dr Mark Burhen.