Novo istraživanje potvrđuje da redovan i dubok san obnavlja energiju, štiti mozak od stresa i unapređuje pamćenje

Najnovije naučno istraživanje iz Instituta za primenjenu hemiju Kineske akademije nauka potvrđuje da je san mnogo značajniji za žensko zdravlje nego što se ranije mislilo. Tokom noći, mozak zapravo intenzivno radi na obnavljanju i zaštiti od stresa, a ne odmara, kako se često pretpostavlja. Prema rečima profesora Sjaohui Vanga: „Mozak tokom sna nije u stanju mirovanja. San je period u kom se neuronske veze reorganizuju, a sistem se popravlja.“

Žene su tokom dana izložene brojnim obavezama, od poslovnih zadataka do brige o porodici, što dovodi do konstantnog rada oko 86 milijardi neurona. Ovakvo opterećenje može izazvati zamor i pad koncentracije, ali tokom sna neuronske veze se resetuju i vraćaju u ravnotežu, omogućavajući mozgu da se adaptira i obradi sve emocije i informacije prikupljene tokom dana.

Različite faze sna imaju posebnu ulogu: duboki san (NREM faza) usporava moždane aktivnosti i pomaže u stabilizaciji neuronskih veza, dok REM faza, koja je prepoznatljiva po snovima, pomaže u povezivanju informacija i organizovanju uspomena. Ova prirodna kombinacija faza omogućava ženama da lakše odgovore na svakodnevne izazove i sačuvaju mentalnu otpornost.

Osim psiholoških benefita, san ima i važnu fizičku funkciju. Tokom dubokog sna, aktivira se glimfatički sistem koji omogućava uklanjanje toksičnih materija iz mozga, uključujući i proteine koji su povezani sa razvojem Alchajmerove bolesti. Na ovaj način, san doprinosi boljoj koncentraciji, smanjenju napetosti i jačanju pamćenja. Žene koje redovno i kvalitetno spavaju osećaju se odmornije, imaju više energije i lakše se suočavaju sa svakodnevnim stresom.

Autori istraživanja naglašavaju da razumevanje značaja sna može igrati ključnu ulogu u prevenciji i tretmanu bolesti kao što su Alchajmerova bolest, epilepsija i šizofrenija, iako su za konačne zaključke potrebna dodatna klinička ispitivanja. Ipak, već sada je jasno da kvalitetan san doprinosi emocionalnoj ravnoteži, jačanju imuniteta i boljem pamćenju. Zbog toga se ženama preporučuje da izdvoje dovoljno vremena za odmor i prate signale koje im telo šalje.

Žene često imaju blaže ili neobične simptome srčanog udara, zbog čega je važno prepoznati ih na vreme

Simptomi srčanog udara kod žena često su drugačiji od tipičnih znakova koji se javljaju kod muškaraca, pa se ovakva medicinska stanja kod dama neretko ne prepoznaju na vreme. Primer iz prakse je slučaj Barbare Kolura, ambasadorke Fondacije za porodične bolesti srca iz SAD, koja je u početku imala nespecifične tegobe – kratak dah, znojenje i bol između lopatica koji se širio u levu ruku. Lekari su je tada poslali kući jer su nalazi bili uredni, a kasnije je dobila dijagnozu anksioznosti. Međutim, te iste noći doživela je srčani udar.

Ovakve situacije nisu retke, jer istraživanja pokazuju da žene češće od muškaraca dobiju pogrešnu dijagnozu kada se jave simptomi infarkta. Kod žena se simptomi često razvijaju postepeno i mogu biti blaži ili nespecifični, pa ih mnoge pripisuju stresu, umoru ili anksioznosti, umesto da pomisle na srčane probleme.

Iako je bol u grudima najčešći simptom srčanog udara i kod žena i kod muškaraca, kod žena se često javljaju i drugi znaci: mučnina, otežano disanje, jak umor, bol u vilici, između lopatica, ili bol koji ide u leđa ili ruku. Ovi simptomi mogu zavarati i same pacijentkinje, ali i lekare, pa se stanje neretko pogrešno proceni ili pripiše drugim zdravstvenim problemima.

Profesor Stiven Nikols iz Viktorijanske bolnice za srce u Australiji smatra da izraz ‘atipični simptomi’ nije adekvatan. Kako kaže: ‘Ne postoji ništa atipično u simptomima koji pogađaju polovinu svetske populacije.’ Ako se ženski simptomi unapred označe kao neobični, povećava se rizik da budu pogrešno protumačeni ili zanemareni.

Problem sa prepoznavanjem srčanih tegoba kod žena poznat je i kao Jentl sindrom, pojam koji je 1991. godine uvela kardiološkinja Bernadin Hili. To je situacija u kojoj se bolesti srca kod žena procenjuju prema simptomima karakterističnim za muškarce, zbog čega žene često ne dobijaju odgovarajuću terapiju ili dijagnostiku, a ponekad iz hitne službe budu otpuštene bez potrebne pomoći.

Uz to, kod žena postoje i posebni faktori rizika koji povećavaju verovatnoću za nastanak srčanih bolesti: menopauza, sindrom policističnih jajnika i komplikacije u trudnoći. Ovi faktori često nisu dovoljno uzimani u obzir pri proceni zdravstvenog stanja žena.

Kardiološkinja Mišel O’Donahju sa Medicinskog fakulteta Harvard naglašava da infarkt ne mora uvek biti dramatičan. ‘Simptomi se kod žena često razvijaju postepeno. Mnogi ih ne shvate dovoljno ozbiljno ili ih pripišu umoru, stresu ili probavnim tegobama’, kaže ona. Zato se preporučuje da svaka žena obrati pažnju na svaki novi bol ili pritisak u grudima, posebno ako ih prate mučnina, otežano disanje ili bol koji se širi u leđa, vilicu ili ruku. U tim slučajevima neophodno je što pre potražiti stručnu medicinsku pomoć.

Stručnjaci otkrivaju da popularni napitak nema dokazano čudesno dejstvo, ali pojedinačno donosi zdravstvene prednosti

Poslednjih godina, mnoge žene u Srbiji i regionu započinju dan mešavinom maslinovog ulja i limunovog soka, verujući da ovaj napitak podstiče metabolizam i pomaže detoksikaciji tela. Ipak, poznata nutricionistkinja Robin Bari Kajden naglašava da nauka ne potvrđuje navode o „čudesnim“ efektima ove kombinacije na žensko zdravlje. Ova navika je postala izuzetno popularna zahvaljujući društvenim mrežama, ali stručnjaci upozoravaju da su stvarni rezultati često preuveličani.

Najčešće se preporučuje da ujutru na prazan stomak popijete jednu do dve kašike ekstra devičanskog maslinovog ulja pomešane sa sokom od sveže ceđenog limuna. Maslinovo ulje je poznato kao zdrava masnoća, dok limun sadrži vitamin C i antioksidanse. Ipak, iako su oba sastojka korisna, njihova kombinacija ne donosi posebne zdravstvene koristi. Ekstra devičansko ulje se najčešće bira zbog svojih protivupalnih svojstava.

Samostalno gledano, maslinovo ulje je bogato mononezasićenim mastima, posebno oleinskom kiselinom, i sadrži polifenole koji se povezuju sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti. Naučna istraživanja ukazuju da ishrana sa dosta maslinovog ulja može doprineti održavanju nivoa šećera u krvi i produženoj sitosti. Dodatno, dnevni unos od 25 grama maslinovog ulja može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2 za 22 odsto. Sa druge strane, limun obezbeđuje oko 20% dnevnog unosa vitamina C i zahvaljujući limunskoj kiselini može doprineti smanjenju rizika od bubrežnih kamenaca, dok antioksidansi dodatno štite zdravlje.

Tvrđenja da ova mešavina „čisti“ organizam nisu potkrepljena dokazima. „Ne postoje čvrsti dokazi da zajedničko konzumiranje maslinovog ulja i limuna ima poseban efekat detoksikacije ili jedinstvenu zdravstvenu korist“, naglašava Robin Bari Kajden. Ključni organi za detoksikaciju su jetra i bubrezi, a njihov rad je optimalan uz raznovrsnu ishranu i dovoljan unos vode.

Kada je reč o mršavljenju, važno je znati da jedna kašika maslinovog ulja ima oko 126 kalorija, pa je preporučljivo voditi računa o ukupnom dnevnom kalorijskom unosu, posebno ako želite da smršate. Uključivanje maslinovog ulja i limuna u svakodnevnu, izbalansiranu ishranu može doprineti boljem zdravlju, ali ne treba očekivati brze ili drastične rezultate. Nutricionisti savetuju da je raznovrsna ishrana i usvajanje zdravih navika najpouzdaniji put do vitalnosti i dobrog osećaja.