Dermatolozi upozoravaju da pigmentacija na rukama nije znak godina, već posledica izlaganja suncu bez zaštite

Sve veći broj žena u Srbiji, posebno u tridesetim i četrdesetim godinama, primećuje pojavu tamnih mrlja na rukama i podlakticama. Ove sunčeve pege često se pogrešno tumače kao znak starenja, iako su zapravo rezultat dugotrajnog izlaganja UV zračenju bez korišćenja zaštite. Dermatolozi beleže porast pregleda u ordinacijama zbog ovog problema, ističući da je koža sklona da ‘pamti’ svaki trenutak proveden na suncu. Dr Ivana Petrović objašnjava: „Koža pamti svako izlaganje UV zračenju, a pigmentacije na rukama su jasan pokazatelj koliko je štete naneto tokom života.” Ona naglašava da se promene mogu pojaviti i mnogo ranije nego što ih uočimo, najčešće u tridesetim ili četrdesetim, kada žene primete tamne tačke na koži.

Prema istraživanjima, gotovo polovina žena priznaje da bi sada drugačije brinula o svojoj koži, naročito kad se pojave prve fleke. Tada preplanulost gubi privlačnost i postaje znak nedovoljne zaštite. Stručnjaci podsećaju: „Tamni ten nije znak zdravlja, već pokušaj kože da se odbrani od oštećenja. Nema sigurnog sunčanja bez zaštitnih krema, čak ni u hladu ili ispod suncobrana.”

Za razliku od prošlih vremena, kada su dame nosile rukavice, duge rukave i suncobrane radi zaštite, danas je sunčanje često deo svakodnevice. Ipak, sve više žena uvodi redovnu upotrebu krema sa zaštitnim faktorom i odlazi na dermatološke preglede. Dr Petrović savetuje: „Promene na koži, kao što su nove tačkice, promene oblika mladeža ili širenje pigmentacija, ne treba zanemarivati, jer mogu biti prvi znakovi ozbiljnih oštećenja.”

Najčešće se pigmentacije javljaju na potkolenicama i rukama, što je povezano sa načinom odevanja i izlaganjem suncu. Stručnjaci preporučuju redovne samopreglede i iskorišćavanje besplatnih dermatoloških provera mladeža koje su dostupne u većim gradovima. Prevencija podrazumeva upotrebu zaštitnih krema sa visokim faktorom, nošenje odeće dugih rukava i šešira, kako bi se očuvalo zdravlje i izgled kože.

Savremena terapija omogućena o trošku države donosi nadu obolelima od uznapredovalog raka jajnika

Žene u Srbiji koje se suočavaju sa uznapredovalim rakom jajnika i imaju HRD pozitivan status od sada mogu da dobiju savremenu ciljanu terapiju finansiranu iz državnog budžeta. Ova značajna odluka donesena je u junu 2024. godine i predstavlja važan korak ka unapređenju dostupnosti inovativnih metoda lečenja, koje mogu da produže život i odlože povratak bolesti.

Uvođenje ove terapije rezultat je dugogodišnjih zahteva kako pacijentkinja, tako i stručne javnosti, sa ciljem da sve žene imaju pristup savremenom lečenju bez obzira na finansijske mogućnosti. HRD je skraćenica za “homologna rekombinaciona deficijencija” i odnosi se na biološku osobinu tumora koja podrazumeva smanjenu sposobnost ćelija da popravljaju oštećenja DNK, što direktno utiče na tok bolesti i mogućnosti terapije.

Kako bi neka pacijentkinja mogla da koristi ovu terapiju, najpre je obavezno da uradi HRD test, kojim se utvrđuje da li njen tumor ima pomenutu genetsku slabost. Kako ističu lekari, “testiranje je ključan korak, jer samo žene sa pozitivnim nalazom mogu biti kandidati za ovu terapiju”. Princip savremenih terapija je da cilja upravo ovu slabost tumora, čime se usporava ili zaustavlja njegovo napredovanje.

Nova terapija ženama donosi brojne prednosti: manje vremena provedenog u bolnici, više energije za svakodnevne aktivnosti i više dragocenih trenutaka sa porodicom. “Jedan od deset inovativnih lekova koje je država obezbedila o trošku javnog zdravstva odnosi se i na rak jajnika. Posebno je važno što ova terapija postoji za žene sa uznapredovalim oblikom bolesti, koje su HRD pozitivne,” izjavila je Gorica Đokić iz udruženja pacijentkinja. Dodala je i: “Hvala zdravstvenim vlastima što su omogućile ovu terapiju. Nastavljamo borbu za svaku pacijentkinju i bićemo podrška kroz ceo proces.”

Ova promena je u skladu sa najnovijim svetskim i evropskim smernicama i predstavlja značajan napredak u borbi protiv jednog od najsmrtonosnijih ginekoloških karcinoma. Prema mišljenju stručnjaka i predstavnika udruženja, dostupnost HRD testiranja i savremene terapije ključni su za efikasniju i dostojanstveniju borbu protiv raka jajnika u Srbiji.

Rani znaci limfoma mogu proći neprimećeno, posebno kod žena, a pravovremeno reagovanje je ključno za uspešno lečenje.

Limfom, oblik raka limfnih čvorova, može se lako prevideti jer se početni simptomi često poistovećuju sa umorom ili posledicama svakodnevnog stresa. Javnost je nedavno osetila koliko je važno rano prepoznavanje limfoma nakon što je bivša misica Ivančica Pahor otkrila svoju dijagnozu i istakla koliko su simptomi ove bolesti neupadljivi. Mnoge žene, zbog brojnih obaveza, sklone su da ignorišu signale koje im telo šalje, što dodatno otežava ranu dijagnozu.

Limfni sistem igra ključnu ulogu u imunološkoj odbrani organizma, a limfom može nastati iz limfocita – ćelija koje se bore protiv infekcija. Najčešće vrste su Hodgkinov i ne-Hodgkinov limfom, a simptomi variraju u zavisnosti od vrste i regije tela koju bolest zahvata.

Najtipičniji početni znaci limfoma su bezbolno uvećanje limfnih čvorova na vratu, ispod pazuha ili u preponama. Prisutni su i simptomi kao što su hroničan umor, neobjašnjivo mršavljenje, noćno znojenje i ponavljajuća groznica. Dodatno, moguće su tegobe poput bola u grudima, stomaku ili kostima, svrab kože, dugotrajan kašalj, a kod limfoma kože mogu se javiti osip, promena boje, zadebljanja ili bolne lezije.

Ivančica Pahor je naglasila važnost obraćanja pažnje na promene koje traju više od nekoliko nedelja i dodala: „Važno je da svaka žena obrati pažnju na promene koje traju duže od nekoliko nedelja, pogotovo ako su uporne i neobjašnjive.“ Ona je svoje simptome umora dugo pripisivala svakodnevnom tempu, dok nije primetila otoke limfnih čvorova.

Način lečenja limfoma zavisi od njegove vrste i stadijuma, te može obuhvatiti hemoterapiju, imunoterapiju, zračenje, transplantaciju matičnih ćelija, ali i ciljane terapije ili pristup „posmatranja i čekanja” kod sporijih oblika bolesti. Kada limfom utiče na centralni nervni sistem, mogu se javiti dodatni simptomi kao što su glavobolja, konfuzija, slabost u udovima, problemi sa vidom ili sluhom, mučnina i povraćanje.

Lekari naglašavaju važnost pravovremene reakcije – svaka žena koja primeti dugotrajne ili neobjašnjive simptome treba da se obrati svom lekaru. Rana dijagnoza značajno povećava šanse za uspešan ishod, dok ignorisanje simptoma može dovesti do kasnijeg otkrivanja bolesti, kada su mogućnosti oporavka znatno manje.