Beta-glukan iz ovsa pomaže regulaciji holesterola, a svakodnevni doručak može umanjiti rizik od srčanih bolesti

U poslednje vreme, nutricionisti širom sveta ističu značaj osnovnih namirnica u svakodnevnoj ishrani, a ovas je ponovo postao tema zbog svojih brojnih prednosti za žensko zdravlje. U Srbiji, gde je povišen holesterol sve češći problem, stručnjaci preporučuju da posegnemo za jednostavnim rešenjima iz domaće kuhinje.

Ovsene pahuljice, koje mnogi povezuju sa brzom dijetom ili lakim doručkom, zapravo su mnogo više od toga – predstavljaju važan faktor u prevenciji srčanih bolesti i regulaciji nivoa holesterola. Nutricionarka dr Jelena Petrović objašnjava: “Beta-glukan, posebna vrsta rastvorljivih vlakana u ovsu, pomaže u vezivanju žučnih kiselina, što dovodi do smanjenja ukupnog i LDL holesterola u krvi.” Takođe napominje da je svakodnevna upotreba ovsenih pahuljica jednostavan način za očuvanje zdravlja, bez potrebe za skupim suplementima ili komplikovanim dijetama.

Povišeni LDL holesterol, često nazivan ‘loš’ holesterol, glavni je faktor rizika za bolesti srca i moždani udar. Simptomi često izostaju, pa mnoge žene tek nakon laboratorijskih analiza saznaju da je vreme za promenu navika. Dr Petrović savetuje: “Jedna šolja kuvane ovsene kaše dnevno je dovoljan početak za svaku ženu koja želi da reguliše holesterol ili preventivno brine o svom zdravlju.”

Ovas je, osim vlakana, bogat i magnezijumom, manganom, bakrom i biljnim sterolima, što dodatno doprinosi zdravlju krvnih sudova i boljem metabolizmu masti. Preporučuje se da ovsene pahuljice postanu deo redovnog doručka, uz voće ili orašaste plodove, čime se dobija ukusan i praktičan obrok.

Uvođenje ovsa u svakodnevnu ishranu može biti ključan korak za žene koje žive ubrzanim tempom i žele da smanje rizik od bolesti srca. Pravovremene promene u ishrani i usvajanje zdravih navika mogu značajno doprineti boljem opštem zdravlju.

Priča medicinske sestre iz Engleske upozorava na važnost reagovanja na neobične simptome, čak i kada ih povezujemo s hormonskim promenama.

Mendi, medicinska sestra iz Velike Britanije, godinama je povremene glavobolje pripisivala perimenopauzi i promenama u menstrualnom ciklusu. Međutim, tokom jednog radnog sastanka doživela je izuzetno jak bol u glavi koji ju je oborio sa stolice i naterao kolege da hitno pozovu pomoć. Do tada je smatrala da su njene glavobolje deo normalnih hormonskih promena, ali se ispostavilo da su u pitanju simptomi ozbiljne zdravstvene opasnosti.

Lekari su joj dijagnostikovali moždanu aneurizmu koja je izazvala krvarenje. „Rekli su mi da je aneurizma izazvala krvarenje u mozgu i da je možda rasla tamo od rođenja ili tokom poslednjih nekoliko godina“, ispričala je Mendi, osvrćući se na trenutak kada je saznala istinu. Zbog ozbiljnosti situacije, odmah je podvrgnuta četvoročasovnoj operaciji tokom koje su lekari upotrebili 52 spajalice i deo lobanje zamenili titanijumskom pločom kako bi zaustavili krvarenje. Lekari su joj jasno rekli da bez hitne intervencije ne bi preživela.

Nakon teškog perioda oporavka, Mendi se i dalje bori sa posledicama povrede mozga – prazninama u pamćenju, problemima sa brojevima i svakodnevnim izazovima, uz terapiju za posttraumatski stresni poremećaj. Sada ističe koliko je važno da žene ne zanemaruju promene u svom zdravlju, čak i kada su simptomi slični onima koje povezujemo sa menopauzom ili umorom. Kako kaže, „najvažnije upozorenje stiglo je tek kada je situacija bila na ivici, u poslednjim minutima“.

Mendin slučaj je snažan podsetnik na to koliko je bitno osluškivati svoje telo i potražiti lekarski savet čim se pojave neobjašnjivi ili jaki simptomi, bez obzira na godine ili prethodno zdravstveno stanje.

Stručnjaci otkrivaju kako male promene u jutru mogu doprineti mirnijem početku dana i smanjenju stresa

Mnoge žene se svakog jutra bude sa osećajem napetosti, često ne znajući pravi uzrok. Jutarnja anksioznost može se pojaviti kod bilo koga, a stručnjaci navode da je najčešća odmah nakon buđenja, kada telo prirodno luči više hormona stresa – kortizola. Psiholozi naglašavaju da neke jutarnje rutine, iako deluju bezopasno, zapravo mogu dodatno pojačati osećaj nemira.

Klinički psiholog Debra Kisen objašnjava da prelazak iz sna u budnost nije uvek lak: “Kada se probudimo, neki ljudi odmah počinju da razmišljaju o izazovima tog dana. Taj prelaz može biti okidač za anksioznost.” Terapeutkinja Ana Elton dodaje: „Nakon buđenja, telo oslobađa kortizol koji nam pomaže da se razbudimo, ali kod nekih osoba to može pojačati osećaj napetosti.”

Psiholozi izdvajaju sedam uobičajenih navika koje mogu pogoršati jutarnju anksioznost:

1. Odlaganje alarma – Svaki put kad pritisnete dugme za odlaganje, telo doživljava novu stresnu reakciju i nivo kortizola raste. „Svako odlaganje alarma znači novo pokretanje reakcije na stres“, ističe dr Elton.

2. Pijenje kafe pre vode – Ako odmah nakon buđenja konzumirate kafu bez hidratacije, to može izazvati pojačan rad srca i dodatnu uznemirenost.

3. Provera telefona odmah posle buđenja – Skrolovanje kroz poruke i vesti može preopteretiti mozak informacijama za koje još niste spremni, što doprinosi stresu.

4. Preskakanje doručka – Ako ne jedete ujutru, može doći do pada šećera u krvi i lošijeg raspoloženja.

5. Nedostatak rutine – Ako nemate jasnu jutarnju rutinu, osećaj haosa može doprineti dodatnom nemiru.

6. Negativne misli i samokritika – Početak dana sa brigama i samoprekoravanjem dodatno pojačava anksioznost.

7. Prebrzo ustajanje iz kreveta – Naglo ustajanje može izazvati vrtoglavicu ili ubrzan puls, što doprinosi nelagodnosti.

Dobra vest je da su ove navike promenljive. Stručnjaci savetuju da pokušate sa ustajanjem odmah nakon alarma, da prvo popijete čašu vode i uzmete nekoliko minuta za duboko disanje ili kratku šetnju. Telefonske notifikacije možete ostaviti za kasnije, a doručak neka postane deo vaše rutine. Blaga fizička aktivnost i nekoliko minuta za sebe mogu napraviti veliku razliku u smirenosti tokom dana. Male promene u jutarnjim navikama često su dovoljne za stabilniji i opušteniji početak svakog dana.