Ova tehnika, koju koriste i poznate dame poput Gwyneth Paltrow, donosi benefite za zdravlje i izgled kože

Sve više žena širom sveta uvodi suvo četkanje tela u svoju svakodnevnu rutinu nege, a među njima su i poznate ličnosti poput Gwyneth Paltrow. Ova tehnika postala je izuzetno popularna poslednjih godina zahvaljujući brojnim pozitivnim efektima – od poboljšanja cirkulacije do podrške limfnom sistemu. Stručnjaci iz oblasti nutricionizma i funkcionalne medicine takođe je preporučuju, dok se u gradskim sredinama posebno ističe njena uloga u očuvanju glatke i ujednačene kože, koja je često izložena zagađenju.

Suvo četkanje se najčešće primenjuje ujutru, jer pomaže koži da se osveži i energizuje. Redovno korišćenje ove metode može doprineti smanjenju uraslih dlačica i poboljšanju tonusa kože. Iako neki stručnjaci smatraju da suvo četkanje može uticati na redukciju celulita, ističu da je za dugoročne rezultate neophodna doslednost u primeni.

Pri izboru četke savetuje se da birate modele od prirodnih materijala sa ergonomskim drškama, jer su udobnije za svakodnevnu upotrebu. Mnoge žene preferiraju četke sa bakarnim vlaknima ili kompaktne varijante koje su praktične za putovanja. Prilikom upotrebe, važno je da pritisak bude blag i da pokreti idu ka srcu, što podstiče limfnu drenažu i detoksikaciju organizma. Preterivanje nije preporučljivo – intenzitet treba prilagoditi osetljivosti sopstvene kože.

Gwyneth Paltrow je izjavila: “Redovno suvo četkanje postalo je deo mog rituala nege pre tuširanja.” Ova jednostavna i pristupačna rutina može poboljšati izgled kože, doneti osećaj svežine i doprineti opštem osećaju blagostanja. Zbog svega toga, sve više žena svakodnevno bira suvo četkanje tela kao deo svoje nege.

Stručnjaci upozoravaju na rafinisane šećere i industrijsku hranu – promena ishrane je ključ za zaštitu jetre kod žena

Masna bolest jetre je stanje koje se često razvija neprimetno, bez jasnih simptoma, a posebno su ugrožene žene. Lekari u Srbiji ističu da ova bolest može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući povećan rizik od srčanih bolesti i oštećenja jetre, ako se ne prepozna na vreme. Glavni uzroci leže u načinu života i ishrani, posebno kada su u pitanju rafinisani šećeri i industrijski prerađena hrana.

Dr Đuzepi Moreli, specijalista gastroenterologije, naglašava: „Nakupljanje masti u jetri može izazvati upalu, pojavu ožiljaka i druge komplikacije. U kasnijim fazama bolest postaje opasna po život.” Ipak, dobra vest je da promene u svakodnevnim navikama i pravilan izbor namirnica mogu značajno smanjiti rizik i usporiti napredovanje bolesti.

Prema hepatologu dr Sujit Janardhanu, najveći rizik imaju žene sa prekomernom težinom, povišenim šećerom u krvi, visokim krvnim pritiskom i one koje konzumiraju alkohol. Posebno su ugrožene žene sa masnim naslagama oko stomaka i dijabetesom. On savetuje: „Najefikasnija prevencija je održavanje zdrave težine, fizička aktivnost i izbegavanje alkohola.” Takođe, preporuka je prelazak na mediteransku dijetu, bogatu povrćem, voćem, ribom i biljnim uljima, uz umereno konzumiranje zdravih masti i više vlakana. Za one koje žele da oslabe, važno je smanjiti unos ugljenih hidrata i povećati proteine iz biljnih izvora ili ribe, dodaje dr Janardhan.

Stručnjaci upozoravaju da je za jetru najštetnije konzumirati proste šećere i rafinisane ugljene hidrate. To su gazirani napici, slatkiši, voćni sokovi, industrijska gotova hrana, čips i proizvodi od belog brašna (beli hleb, testenina, pirinač). Dr Janardhan ističe: „Prosti šećeri i rafinisani ugljeni hidrati direktno povećavaju rizik od stvaranja masnih naslaga u jetri. Ove namirnice brzo podižu nivo šećera i insulina u krvi, što podstiče taloženje masti oko organa.”

Endokrinolog Andres Splenser dodaje: „Ne treba se fokusirati na jednu vrstu hrane, već na celokupno metaboličko zdravlje. Izbegavajte višak kalorija i birajte namirnice bogate vlaknima i zdravim mastima.”

Ženama koje žele da očuvaju zdravlje jetre preporučuje se redovno vežbanje, biranje integralnih i neprerađenih namirnica i smanjenje unosa industrijske hrane. Čak i male promene, poput svakodnevne šetnje ili korišćenja stepenica umesto lifta, mogu napraviti razliku. Na kraju, redovni medicinski pregledi i pažljiv izbor hrane ključni su za prevenciju komplikacija i očuvanje kvaliteta života.

Naučna istraživanja pokazuju da vreme kada jedemo značajno utiče na metabolizam i skladištenje masnoća

Brojne žene koje paze na ishranu obično se fokusiraju na broj kalorija, ali naučnici upozoravaju da je podjednako važno i kada jedemo. Najnovije istraživanje otkriva da naš metabolizam ne funkcioniše istim tempom tokom celog dana. Kao rezultat toga, kasni obroci mogu usporiti sagorevanje kalorija i povećati rizik od gomilanja kilograma.

Tokom dugih letnjih dana, večera se često pomera u kasnije večernje sate, što može delovati opuštajuće, ali zapravo menja način na koji telo koristi energiju. Naš organizam sledi unutrašnji biološki sat prema kojem je metabolizam najaktivniji tokom dana, dok se uveče usporava.

Kada jedemo kasno uveče, telo se već priprema za odmor i san, pa hranu prerađuje znatno sporije. To doprinosi većem skladištenju masnoća. Naučnici, među kojima je i Melgarejo Ali, otkrili su da su kasne večere povezane sa povećanjem telesne masnoće kod ispitanica. Takođe, hormoni odgovorni za apetit i regulaciju šećera u krvi funkcionišu prema dnevnom ritmu.

Zanimljivo je da isti obrok ima različit uticaj na telo u zavisnosti od toga da li ga pojedemo ujutru ili kasno noću. Dakle, nije dovoljno obratiti pažnju samo na kalorije, već je ključno i vreme kada ih unosimo. Ovo saznanje posebno je značajno za žene koje žele da smanje telesnu težinu bez velikih promena u načinu života.

Dobra vest je da nisu potrebne drastične promene navika. Rani obroci, poput ranije večere ili obilnijeg ručka, mogu doprineti boljem iskorišćenju energije i usklađenosti metabolizma sa biološkim ritmom. Planiranjem obroka prema unutrašnjem satu, žene lakše održavaju zdravu težinu. Stručnjaci poručuju: „nije važno samo šta jedete i koliko jedete, već i kada jedete“. Male promene u rasporedu obroka mogu značajno doprineti zdravlju i dugoročnoj kontroli težine.

Zato, sledeći put kada razmišljate o večeri ili kasnoj užini, imajte na umu da vreme obroka može biti jednako bitno kao i sam izbor namirnica.