Redovan doručak između 7 i 9 sati smanjuje rizik od srčanih problema, posebno kod žena

Nedavna istraživanja pokazuju da vreme kada jedemo prvi obrok u danu može imati značajan uticaj na zdravlje srca, a posebno su žene podložne rizicima ako preskaču ili odlažu doručak do kasnih prepodnevnih sati. Prema medicinskim stručnjacima iz oblasti ishrane i kardiologije, žene koje redovno doručkuju rano ujutru imaju manju verovatnoću za razvoj srčanih i metaboličkih bolesti, uključujući dijabetes i gojaznost.

Hrononutricija, naučna disciplina koja proučava kako vreme obroka utiče na zdravlje, ističe da nije važno samo šta jedemo, već i kada. Dr Ana Petrović, specijalista interne medicine, objašnjava: „Redovan doručak između 7 i 9 sati ujutru može smanjiti šansu za razvoj kardiovaskularnih bolesti, dok kasni doručak povećava rizik za čak 28 odsto”.

Kasnije konzumiranje prvog obroka može izazvati povišen krvni pritisak, povećane nivoe šećera i insulina, niži HDL holesterol i usporen metabolizam. Ove promene posebno utiču na žene srednjih godina ili one sa genetskim predispozicijama za srčane bolesti.

Vreme večere je takođe važno za zdravlje srca. Nutricionista Jelena Jovanović savetuje: „Kasna večera može dodatno opteretiti organizam, jer se tokom noći metabolizam usporava, što otežava varenje i povećava opterećenje na srce. Preporučuje se da poslednji obrok bude najmanje dva do tri sata pre odlaska na spavanje.”

Stručnjaci naglašavaju da pravilna raspodela obroka tokom dana ne zahteva velike promene životnih navika, ali može imati dugoročno pozitivan uticaj na zdravlje. Redovan doručak, izbalansirani obroci i izbegavanje kasnih večera predstavljaju korisne navike koje svaka žena može lako uvesti u svoju svakodnevicu. Ove preporuke su naročito značajne za žene koje vode užurban život i često zanemaruju doručak, jer i male promene mogu doprineti očuvanju zdravlja srca i celokupnog organizma.

Male promene u ishrani i dnevnoj rutini mogu značajno olakšati gubitak kilograma na zdrav način

Sve više žena u Srbiji i regionu traži efikasne načine da izgubi višak kilograma, naročito u toplijim mesecima kada je motivacija za promene najveća. Nutricionisti ističu da nije potrebno držati rigorozne dijete – mnogo efikasnije je postepeno uvesti jednostavne, ali dosledne navike koje čine proces mršavljenja lakšim i trajnijim.

Stručnjaci posebno naglašavaju važnost doručka bogatog proteinima, poput jaja, grčkog jogurta, svežeg sira ili proteinskih namaza. Ovakav doručak produžava osećaj sitosti i pomaže stabilizaciji šećera u krvi. Još jedan praktičan savet je da pijete čašu vode pre svakog obroka, jer ćete tako brže steći osećaj sitosti i nesvesno uneti manje kalorija tokom dana.

Umesto da razmišljate o tome šta ne smete, fokusirajte se na to da svakom obroku dodate više povrća, vlakana, kvalitetnih proteina i zdravih namirnica. Na ovaj način, vaše telo će vremenom prirodno preferirati hranljiviju hranu, što olakšava održavanje željene težine.

Fizička aktivnost ne mora podrazumevati sate u teretani. Svakodnevne sitne promene – poput penjanja stepenicama umesto lifta, pešačenja umesto vožnje autom ili parkiranja dalje od ulaza – mogu znatno povećati potrošnju kalorija bez dodatnog stresa.

Obratite pažnju na razloge zbog kojih posežete za grickalicama. Umor, stres ili dosada često su pravi uzrok, a ne glad. Kratka pauza pre uzimanja užine može vam pomoći da donesete svesniju odluku.

Stručnjaci savetuju i da zdrave namirnice poput voća i orašastih plodova držite na vidnom mestu, dok slatkiše i manje zdrave opcije sklonite iz vidokruga. Ova mala promena može značajno uticati na vaše svakodnevne izbore.

Kombinovanjem ovih devet mikronavika, žene mogu napraviti trajan pomak ka zdravijem životu i mršavljenju bez osećaja odricanja. Postepeno uvođenje i doslednost su ključ, a rezultati će s vremenom postati vidljivi.

Čuvanje hrane u starim plastičnim kutijama može povećati unos štetnih hemikalija — saznajte kako da zaštitite porodicu

Onkolozi u Srbiji i širom sveta sve češće upozoravaju na opasnosti koje donosi skladištenje hrane u plastičnim posudama, naročito kada se kutije koriste dugi niz godina. Stručnjaci, među kojima je i dr Sunil Kamat, naglašavaju da određene hemikalije iz plastike, kao što su BPA, ftalati i stiren, mogu s vremenom da pređu u hranu, posebno ukoliko su posude oštećene ili stare. Ova tema je posebno važna za žene koje svakodnevno pripremaju i čuvaju obroke za svoju porodicu, često ne proveravajući stanje ambalaže.

Najveći rizik javlja se kada se vrući obroci odmah stavljaju u plastične kutije ili kada se hrana podgreva u mikrotalasnoj zajedno sa ambalažom. Naime, visoka temperatura dodatno ubrzava razgradnju plastike i oslobađanje štetnih materija u jelo. Dr Tingting Tan ističe: „Problem nije jednokratna upotreba, već svakodnevno izlaganje plastici tokom godina, koje može povećati ukupnu količinu hemikalija u organizmu.“

Praktičnost plastičnih posuda često dovodi do toga da se koriste mnogo duže nego što bi trebalo. Naučnici savetuju da odmah iz upotrebe izbacite sve posude koje su zamagljene, ispucale, izgrebane, deformisane ili tanke ambalaže koje su prvobitno bile namenjene za jednokratnu upotrebu. Ako primetite promenu boje ili oblika, to je jasan znak da posuda više nije bezbedna za kontakt sa hranom.

Važno je znati i da oznaka „bezbedno za mikrotalasnu“ ne predstavlja potpunu zaštitu od oslobađanja mikroplastike. Male navike, poput načina na koji skladištimo i podgrevamo obroke, imaju dugoročan uticaj na količinu štetnih materija kojima smo izloženi. Onkolozi preporučuju prelazak na staklene ili keramičke posude koje su dugotrajnije i sigurnije za višegodišnju upotrebu.

Redovno obnavljanje ambalaže i pažljiv izbor materijala za čuvanje hrane značajan su korak prema očuvanju zdravlja, naročito žena koje često vode računa o ishrani i domaćinstvu.