Nutricionistkinja Ivana Petrović objašnjava kako izbor između ovih pita utiče na unos šećera i proteina

Nutricionistkinja Ivana Petrović nedavno je analizirala popularne deserte u Srbiji, posebno fokusirajući se na pita od jabuka ili bundeve. Mnoge žene se pitaju koji je zdraviji izbor, naročito tokom jesenjih i zimskih meseci kada ove poslastice često dolaze na sto. Pre svega, pita od jabuka ili bundeve ima sličan broj ugljenih hidrata po parčetu, oko 55 do 56 grama. Međutim, razlika je u količini šećera i proteina, što može uticati na zdravlje žena koje paze na ishranu.

Pita od jabuka ili bundeve i uticaj na šećer u krvi

Prema rečima Ivane Petrović, pita od jabuka ili bundeve nije jednak izbor za sve žene. Pita od jabuka sadrži oko 24 grama šećera po parčetu, dok pita od bundeve može imati i do 37 grama. To je zato što je bundeva sama po sebi manje slatka, pa je mnoge domaćice dodatno zaslađuju. Ipak, obe pite pružaju oko 3 grama biljnih vlakana, što usporava varenje i sprečava nagle skokove šećera u krvi. Osim toga, ova vlakna su važna za žene koje žele da održe stabilan glikemijski indeks.

Unos proteina i izbor zdravijih sastojaka

Međutim, pita od bundeve ima malu prednost kada je reč o proteinima. Jedno parče sadrži oko 7 grama proteina, dok pita od jabuka ima približno 4 grama. Takođe, Ivana Petrović naglašava: „Proteini iz jaja i mleka u piti od bundeve mogu doprineti osećaju sitosti i boljoj kontroli šećera u krvi.“ Na kraju, veličina porcije i način pripreme igraju ključnu ulogu. Ako u koru dodate integralno brašno ili pospete mlevene orahe, možete povećati unos vlakana i napraviti zdraviju verziju obe pite. Smanjivanjem šećera ili korišćenjem prirodnih zaslađivača možete dodatno smanjiti rizik od skoka šećera, što je važno za žene koje vode računa o liniji.

Praktični saveti za žene koje biraju između ovih pita

Osim izbora između pita od jabuka ili bundeve, praktični saveti uključuju šetnju od 30 minuta nakon obroka. Na taj način, fizička aktivnost pomaže regulaciji šećera u krvi. Takođe, važno je ne preskakati obroke pre svečane večere, kako bi se izbegli nagli skokovi glukoze. Na kraju, izbor zavisi od vaših potreba i ukusa. Ako želite manje šećera, pita od jabuka je bolji izbor. Ako vam je bitan veći unos proteina, prednost dajte piti od bundeve. Uvek birajte umerene porcije i obratite pažnju na sastojke, jer su to ključni koraci za očuvanje zdravlja, naglašava Ivana Petrović.

Jednostavne promene u jutarnjoj rutini mogu značajno uticati na zdravlje srca i krvnih sudova kod žena.

Sve više žena u Srbiji primećuje umor i pad energije tokom dana. Međutim, čak i kada osnovni rezultati budu u granicama normale, povećane masnoće u krvi često predstavljaju skriveni rizik za zdravlje. Posebno su trigliceridi problematični za žene u srednjim godinama. Zbog toga, lekari naglašavaju da tri jutarnje navike mogu pomoći da masnoće u krvi ostanu pod kontrolom. Usvajanje ovih navika pre deset sati ujutru doprinosi boljem zdravlju srca i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Zašto su tri jutarnje navike važne za masnoće u krvi

Povišene masnoće u krvi, a posebno trigliceridi, nastaju kao rezultat svakodnevnih odluka, a ne isključivo zbog genetike ili medikamenata. Pre svega, promena rutine može imati veliki uticaj na zdravlje. Prema rečima dr Jelene Petrović, „male promene ujutru mogu dugoročno smanjiti rizik od povišenih triglicerida”. Takođe, važno je znati da su žene podložnije promenama nivoa masnoća u krvi u odnosu na muškarce, naročito tokom menopauze. Zbog toga je rano jutro idealno vreme da se uvedu zdrave navike koje pozitivno utiču na metabolizam.

Jutarnje kretanje kao prvi korak

Prva navika koju treba uvesti je redovno jutarnje kretanje. Šetnja, lagano trčanje ili vožnja bicikla pomažu da se metabolizam pokrene nakon buđenja. Na taj način, telo počinje efikasnije da koristi masti kao izvor energije. „Dovoljno je 20 minuta šetnje svakog jutra da se osećate bolje i da snizite trigliceride“, kaže dr Jelena Petrović. Osim toga, žene koje veći deo dana provode sedeći treba povremeno da ustanu i razgibaju se, kako bi izbegle dodatno gomilanje masnoća u krvi.

Zdrav doručak kao druga navika

Druga navika odnosi se na izbor doručka. Jetra veoma brzo pretvara višak šećera i rafinisanih ugljenih hidrata u trigliceride. Zbog toga, izbegavajte slatkiše, beli hleb i industrijska peciva u prvom obroku. Umesto toga, birajte ovas, integralne žitarice, jaja ili orašaste plodove. Takođe, korisno je uključiti zdrave masti kao što su avokado ili maslinovo ulje. „Prvi obrok dana određuje kako će telo koristiti energiju do večeri“, ističe Marija Ilić, nutricionista. Na taj način, nivo šećera i masnoća u krvi ostaje stabilan.

Obratite pažnju na skrivene masti

Konačno, treća navika je pažljivo biranje namirnica tokom jutra. Prerađene i gotove hrane često sadrže skrivene masti koje podižu nivo triglicerida. Zbog toga, pročitajte deklaracije i birajte neprerađene proizvode kad god možete. Osim toga, redovne konsultacije sa lekarom i kontrola laboratorijskih nalaza dodatno pomažu očuvanju zdravlja. Na kraju, ove tri jutarnje navike mogu značajno smanjiti rizik od povišenih masnoća u krvi i doprineti vitalnosti svakodnevnog života.

Novo istraživanje pokazuje kako izbor vrste kafe može različito uticati na kognitivne funkcije i zdravlje creva kod žena.

Džon Krajan, neuronaučnik sa Univerzitetskog koledža u Korku, predvodio je studiju koja istražuje kako kafa sa ili bez kofeina utiče na pažnju i pamćenje žena. Istraživanje je obuhvatilo 62 zdrave odrasle osobe u Irskoj tokom nekoliko nedelja. Pre svega, cilj je bio da se utvrdi kako različiti tipovi kafe utiču na mozak i ravnotežu crevne flore. Zbog toga su rezultati posebno značajni za žene koje uživaju u ovom napitku svakog dana.

Međutim, tokom dvonedeljne pauze od kafe, učesnice koje su navikle na tri do pet šoljica dnevno primetile su promene u raspoloženju i nivou energije. Naučnici su analizirali uzorke stolice i urina, a učesnice su izveštavale o promenama u svom osećaju. Kao rezultat, već nakon kratke pauze, primećene su promene u sastavu crevnih bakterija, što je važno za žensko zdravlje.

Vrsta kafe i uticaj na pažnju i pamćenje žena

Kada su učesnice ponovo počele da piju kafu, jedna grupa je dobijala bezkofeinsku, a druga običnu kafu sa kofeinom. Niko nije znao koju vrstu pije. Zanimljivo je da su žene koje su konzumirale bezkofeinsku kafu ostvarile bolje rezultate na testovima pamćenja i učenja. S druge strane, one koje su pile kafu sa kofeinom imale su izraženiju pažnju i osećale su se budnije tokom dana. Takođe, istraživači su otkrili da i drugi sastojci kafe, kao što su polifenoli, mogu pozitivno uticati na crevnu mikrofloru.

Pored toga, obe grupe su prijavile smanjenje stresa i blaže simptome depresije. To znači da kafa, bez obzira na količinu kofeina, može doprineti boljem raspoloženju. Ipak, efekti na pažnju i pamćenje žena razlikuju se zavisno od vrste napitka.

Zdravlje creva i izbor kafe kod žena

Osim toga, studija je pokazala da kafa utiče na sastav crevne flore, što ima važnu ulogu u ženskom imunitetu i energiji. Na taj način, izbor između kafe sa ili bez kofeina treba prilagoditi ličnim potrebama. Kao rezultat, one koje žele bolju pažnju mogu birati kafu sa kofeinom, dok žene koje žele jače pamćenje mogu posegnuti za bezkofeinskom varijantom.

Džon Krajan je izjavio: „Naši rezultati pokazuju da kafa, bez obzira na kofein, ima složen uticaj na mozak i creva. Različite vrste kafe mogu pružiti koristi različitim osobama, u skladu sa njihovim potrebama.”

Na kraju, važno je da žene slušaju svoje telo i povremeno menjaju vrstu kafe. Takođe, treba obratiti pažnju na efekat koji napitak ima na energiju, raspoloženje i probavu. Prilagođavanje navika može doprineti opštem zdravlju i boljem osećaju svakog dana.