Jednostavne promene u jutarnjoj rutini mogu značajno uticati na zdravlje srca i krvnih sudova kod žena.

Sve više žena u Srbiji primećuje umor i pad energije tokom dana. Međutim, čak i kada osnovni rezultati budu u granicama normale, povećane masnoće u krvi često predstavljaju skriveni rizik za zdravlje. Posebno su trigliceridi problematični za žene u srednjim godinama. Zbog toga, lekari naglašavaju da tri jutarnje navike mogu pomoći da masnoće u krvi ostanu pod kontrolom. Usvajanje ovih navika pre deset sati ujutru doprinosi boljem zdravlju srca i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Zašto su tri jutarnje navike važne za masnoće u krvi

Povišene masnoće u krvi, a posebno trigliceridi, nastaju kao rezultat svakodnevnih odluka, a ne isključivo zbog genetike ili medikamenata. Pre svega, promena rutine može imati veliki uticaj na zdravlje. Prema rečima dr Jelene Petrović, „male promene ujutru mogu dugoročno smanjiti rizik od povišenih triglicerida”. Takođe, važno je znati da su žene podložnije promenama nivoa masnoća u krvi u odnosu na muškarce, naročito tokom menopauze. Zbog toga je rano jutro idealno vreme da se uvedu zdrave navike koje pozitivno utiču na metabolizam.

Jutarnje kretanje kao prvi korak

Prva navika koju treba uvesti je redovno jutarnje kretanje. Šetnja, lagano trčanje ili vožnja bicikla pomažu da se metabolizam pokrene nakon buđenja. Na taj način, telo počinje efikasnije da koristi masti kao izvor energije. „Dovoljno je 20 minuta šetnje svakog jutra da se osećate bolje i da snizite trigliceride“, kaže dr Jelena Petrović. Osim toga, žene koje veći deo dana provode sedeći treba povremeno da ustanu i razgibaju se, kako bi izbegle dodatno gomilanje masnoća u krvi.

Zdrav doručak kao druga navika

Druga navika odnosi se na izbor doručka. Jetra veoma brzo pretvara višak šećera i rafinisanih ugljenih hidrata u trigliceride. Zbog toga, izbegavajte slatkiše, beli hleb i industrijska peciva u prvom obroku. Umesto toga, birajte ovas, integralne žitarice, jaja ili orašaste plodove. Takođe, korisno je uključiti zdrave masti kao što su avokado ili maslinovo ulje. „Prvi obrok dana određuje kako će telo koristiti energiju do večeri“, ističe Marija Ilić, nutricionista. Na taj način, nivo šećera i masnoća u krvi ostaje stabilan.

Obratite pažnju na skrivene masti

Konačno, treća navika je pažljivo biranje namirnica tokom jutra. Prerađene i gotove hrane često sadrže skrivene masti koje podižu nivo triglicerida. Zbog toga, pročitajte deklaracije i birajte neprerađene proizvode kad god možete. Osim toga, redovne konsultacije sa lekarom i kontrola laboratorijskih nalaza dodatno pomažu očuvanju zdravlja. Na kraju, ove tri jutarnje navike mogu značajno smanjiti rizik od povišenih masnoća u krvi i doprineti vitalnosti svakodnevnog života.

Novo istraživanje pokazuje kako izbor vrste kafe može različito uticati na kognitivne funkcije i zdravlje creva kod žena.

Džon Krajan, neuronaučnik sa Univerzitetskog koledža u Korku, predvodio je studiju koja istražuje kako kafa sa ili bez kofeina utiče na pažnju i pamćenje žena. Istraživanje je obuhvatilo 62 zdrave odrasle osobe u Irskoj tokom nekoliko nedelja. Pre svega, cilj je bio da se utvrdi kako različiti tipovi kafe utiču na mozak i ravnotežu crevne flore. Zbog toga su rezultati posebno značajni za žene koje uživaju u ovom napitku svakog dana.

Međutim, tokom dvonedeljne pauze od kafe, učesnice koje su navikle na tri do pet šoljica dnevno primetile su promene u raspoloženju i nivou energije. Naučnici su analizirali uzorke stolice i urina, a učesnice su izveštavale o promenama u svom osećaju. Kao rezultat, već nakon kratke pauze, primećene su promene u sastavu crevnih bakterija, što je važno za žensko zdravlje.

Vrsta kafe i uticaj na pažnju i pamćenje žena

Kada su učesnice ponovo počele da piju kafu, jedna grupa je dobijala bezkofeinsku, a druga običnu kafu sa kofeinom. Niko nije znao koju vrstu pije. Zanimljivo je da su žene koje su konzumirale bezkofeinsku kafu ostvarile bolje rezultate na testovima pamćenja i učenja. S druge strane, one koje su pile kafu sa kofeinom imale su izraženiju pažnju i osećale su se budnije tokom dana. Takođe, istraživači su otkrili da i drugi sastojci kafe, kao što su polifenoli, mogu pozitivno uticati na crevnu mikrofloru.

Pored toga, obe grupe su prijavile smanjenje stresa i blaže simptome depresije. To znači da kafa, bez obzira na količinu kofeina, može doprineti boljem raspoloženju. Ipak, efekti na pažnju i pamćenje žena razlikuju se zavisno od vrste napitka.

Zdravlje creva i izbor kafe kod žena

Osim toga, studija je pokazala da kafa utiče na sastav crevne flore, što ima važnu ulogu u ženskom imunitetu i energiji. Na taj način, izbor između kafe sa ili bez kofeina treba prilagoditi ličnim potrebama. Kao rezultat, one koje žele bolju pažnju mogu birati kafu sa kofeinom, dok žene koje žele jače pamćenje mogu posegnuti za bezkofeinskom varijantom.

Džon Krajan je izjavio: „Naši rezultati pokazuju da kafa, bez obzira na kofein, ima složen uticaj na mozak i creva. Različite vrste kafe mogu pružiti koristi različitim osobama, u skladu sa njihovim potrebama.”

Na kraju, važno je da žene slušaju svoje telo i povremeno menjaju vrstu kafe. Takođe, treba obratiti pažnju na efekat koji napitak ima na energiju, raspoloženje i probavu. Prilagođavanje navika može doprineti opštem zdravlju i boljem osećaju svakog dana.

Iskustvo žene koja je 30 dana večerala u 18 sati pokazuje male promene sa velikim efektima

Patsy Anthony je odlučila da tokom 30 dana promeni svoj večernji ritual i isproba kako ranija večera utiče na energiju i san žena. Ova promena počela je u njenom domu, gde je svakog dana večerala u 18 sati, iako ranije nije obraćala pažnju na vreme obroka zbog posla i svakodnevnih obaveza. Umesto da menja jelovnik ili količinu hrane, rešila je da ispita da li će isključivo vreme večere doneti razliku u njenom raspoloženju, varenju i kvalitetu sna.

Zašto je vreme večere važno za žene

Pre svega, Laayla Moon, stručnjak za wellness, naglašava da vreme obroka može značajno uticati na ženski organizam. „Ranija večera može imati pozitivan efekat, ali nije presudno da to bude tačno u 18 sati. Najvažnije je slušati ritam svog tela“, ističe ona. S druge strane, varenje se prirodno usporava uveče, pa kasni i obilan obrok može izazvati nelagodnost i gorušicu. Zbog toga, duži razmak između večere i spavanja često donosi lakši početak dana i više energije.

Stručna mišljenja i saveti za svakodnevnu rutinu

Takođe, Rutu Dhodapkar, klinička dijetetičarka, smatra da je korisno završiti sa večerom barem dva sata pre odlaska na spavanje. „Večera bi trebalo da bude najkasnije dva sata pre spavanja“, savetuje ona i dodaje da, ukoliko imate dinamičan raspored, optimalno bi bilo jesti najkasnije do 20 sati. Na taj način, telo dobija dovoljno vremena za varenje i pripremu za odmor. Međutim, stručnjaci naglašavaju da satnica nije jedini faktor. „Važno je obratiti pažnju i na veličinu i sastav obroka. Nije samo stvar u satu“, napominje Laayla Moon.

Promene koje donosi ranija večera

Kao rezultat eksperimenta, Patsy Anthony je primetila da se više ne budi naduta i umorna. Osim toga, san joj je postao mirniji, a tokom noći više nije osećala potrebu da ustaje ili se prevrće. Ipak, ponekad bi pred spavanje osetila blagu glad, ali je primetila da se organizam brzo prilagodio novom ritmu. Pored toga, primećuje da se celokupno raspoloženje i nivo energije poboljšavaju kada je poslednji obrok ranije uveče.

Male navike, veliki efekti na svakodnevicu

Na kraju, iskustvo pokazuje da i male navike poput ranije večere mogu doneti značajne promene za žene koje žele bolji san i više energije. Međutim, važno je slušati sopstveno telo i biti fleksibilan. Ako želite da isprobate ovu promenu, pratite kako se osećate ujutru i u toku dana. Na taj način možete unaprediti i varenje, i san, ali i opšte zadovoljstvo svakodnevicom.