Pevač je ispričao kako je iz Leskovca stigao do Beograda, postao ulični svirač i suočio se sa Gilen Bareovim sindromom

Milan Petković, pevač poznat široj javnosti nakon učešća u rijalitiju “Zadruga”, podelio je svoju životnu priču o borbi kroz siromaštvo i tešku bolest. U razgovoru za Pink, Milan je govorio o periodu kada se preselio iz Vranja u Beograd, bez kontakata i podrške, odlučan da uspe isključivo zahvaljujući svom muzičkom talentu.

U početku je svirao na ulicama, najčešće u Knez Mihailovoj, gde je, kako kaže, zarađivao više nego što su mu nudili u kafićima. “Bilo je teško, ali sam i zarađivao, nekad i više nego što neko zaradi za mesec dana. Zimi sam svirao u podzemnim prolazima, prsti su mi mrzli od hladnoće”, ispričao je Milan.

Jedan od najtežih perioda za njega bio je kada je iznenada oboleo od Gilen Bareovog sindroma, opake bolesti koja ga je gotovo potpuno paralizovala. “Probudio sam se i ruke su mi se oduzele, jedva sam hodao. Bio sam priključen na infuziju po ceo dan u bolnici. Oporavak i dalje traje, sve mi se vratilo u normalu osim leve noge na koju još šepam”, rekao je Petković.

Danas Milan nastupa, snima pesme i uživa u popularnosti, ali ističe da ga je borba kroz teške trenutke dodatno ojačala. Njegova priča služi kao podsećanje da je uspeh često rezultat upornosti i hrabrosti, čak i kada život donese najteže izazove.

Folk pevač prisetio se teških godina i borbe njegove porodice za osnovnu egzistenciju, naglašavajući koliko su ta sećanja ostala duboko urezana

Andrija Ojdanić Era, jedan od najpoznatijih pevača narodne muzike, podelio je sa javnošću potresne detalje iz svog detinjstva. U razgovoru za Kurir, Era je govorio o godinama koje je proveo u siromaštvu, posebno se osvrnuvši na 1952. godinu kada je, kako kaže, u njegovom rodnom mestu Visoka nije bilo hleba.

Pevač je ispričao da je tadašnja glad u brdsko-planinskom delu Srbije ostavila snažan trag na njega. “U mestu Visoka gde sam rođen ima svega osim hleba. Gladna godina u brdsko-planinskom mestu gde je kamen i pesak. Pšenica je slabo rodila, kao i kukuruz. Tražio sam majci hleba, i vukao je za suknju. Moja majka Radina, rekla je: ‘Aco, sine, nema majka hleba da ti da, čekaj da idem u trap, da izvadim krompira’. Moja majka je tada izvadila pet, šest krompira, obarila i dala mi da ručam. Nisam imao šta da jedem sa krompirom, baba Božana je imala sok od sira. Majka mi je sipala sok u zemljanu času i pomešala sa krompirom. I danas mi je to slatko. Taj ukus uvek mi stoji u duši i u sećanju. Nikada ga neću zaboraviti”, prisetio se Era.

On je dodao i da je njegov pokojni otac morao da radi teške fizičke poslove kako bi porodica preživela. “Moj pokojni otac da bi kupio 50 kilograma žita, morao je da ide da radi u kesonu. Taj keson u Ovčaru i Kablaru, kada se pravila brana je 40 metara ispod vode. On je morao da se spušta dole pod pritiskom vazduha. Krv bije i na uši i na nos od pritiska. To je bio uslov da bi prehranio porodicu. Dobije se nalog i potvrda i sa time se kupovalo žito. Nakon toga se žito nosilo u potačaru da se samelje”, opisao je pevač težak period svog detinjstva.

Danas, iako je napornim radom sebi i porodici obezbedio pristojan život, Era Ojdanić ističe da nikada neće zaboraviti te dane i da mu je upravo to iskustvo dalo snagu da izgradi uspešnu karijeru.

Pevačica je u emisiji podelila iskustva iz mladosti i iskreno govorila o odnosu sa ocem Bosancem

Aleksandra Stojković Džidža, poznata pevačica i ćerka Dragana Stojkovića Bosanca, otvoreno je govorila o svom odrastanju i odnosu sa roditeljima. U emisiji je sa simpatijom ispričala kako su je strogo vaspitavali, ali i priznala da nikada nije dobijala prave batine.

Džidža je otkrila da su njeni česti noćni izlasci u mladosti zabrinjavali roditelje, posebno kada bi ignorisala njihove pozive i kasnila kući. “Nije me tukao, nego se ono prosto desi ta neka vaspitna. Ili on ili keva. Ko se prvi zaleti na vrata kako uđem”, ispričala je pevačica, prisećajući se situacija kada nije odgovarala na pozive jer je uživala na žurkama ili rođendanima.

Dodala je da joj je tada smetalo što su roditelji insistirali da se vraća kući ranije nego što bi ona volela. “Zašto ja ne mogu da ostanem do 5 ujutru kao i svi drugi, nego moram kući da budem u 1, do 12 kao Pepeljuga”, rekla je Džidža.

Iz sadašnje perspektive, Džidža ističe da je zahvalna na roditeljskoj strogosti jer je to pozitivno uticalo na njene današnje navike. “Sada sam im zahvalna možda malo zbog tih stvari. Zato što nekako naučila sam da volim da sam kod kuće”, iskreno je rekla u emisiji.

Pevačica je u istom gostovanju naglasila i koliko joj znači podrška oca Bosanca u muzičkoj karijeri. “Ja sam jako ponosna na to kad kažem otac mi je pomogao i otac mi je otvorio vrata. Bolje da mi je tata otvorio vrata, nego mafija”, poručila je Džidža, ističući njihovu blisku porodičnu vezu.