Energenti čine dve trećine inflacije, privredni rast se očekuje na 2,7 odsto, dok su domaće investicije i dalje na niskom nivou

Inflacija u Srbiji bi, prema projekciji Svetske banke, do kraja 2026. godine mogla da poraste na 6 odsto ili nešto iznad tog nivoa. Ključni pritisak na rast potrošačkih cena dolazi iz sektora energetike, gde energenti trenutno učestvuju sa dve trećine u ukupnoj inflaciji, navodi viši ekonomista Svetske banke, Lazar Šestović.

Procene su zasnovane na trenutnom uticaju cena energenata i mogu se promeniti u zavisnosti od razvoja događaja na međunarodnim tržištima, posebno u kontekstu nestabilnosti na Bliskom istoku. Šestović ističe da je izrada ekonomskih projekcija za 2026. godinu izuzetno izazovna zbog čestih promena u globalnom okruženju, pa svaka nova informacija može uticati na ukupnu sliku.

Prema očekivanjima Svetske banke, privredni rast Srbije mogao bi da ubrza na 2,7 odsto u 2026. godini, u odnosu na prošlogodišnjih 2 odsto, dok bi u 2027. mogao dostići 3 odsto. Inflacija će tokom cele godine ostati povišena, prevashodno zbog uticaja energetskog sektora, ali se na srednji rok očekuje povratak u ciljani raspon Narodne banke Srbije, između 1,5 i 4,5 odsto.

Rizici za ostvarenje ovih prognoza uključuju eventualnu eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, neizvesnosti u evropskoj auto-industriji, kao i poslovanje državnih preduzeća, naročito u energetici, gde su prema oceni međunarodnih institucija potrebne dodatne reforme.

Šestović je izrazio nadu da aktuelni geopolitički sukobi neće značajno odložiti rešavanje statusa NIS-a, ocenjujući da je rešenje tog pitanja ključno za energetsku bezbednost Srbije i da bi krajem maja moglo biti poznato više detalja.

Srbija se, zajedno sa drugim državama regiona, suočava sa padom priliva stranog kapitala, dok su domaća ulaganja još veći strukturni problem. “Domaće investicije su oblast u kojoj smo zaista daleko ispod svih zemalja Istočne Evrope. Taj problem traje već 15 godina i predstavlja ključni razlog zašto Srbija generalno sporije raste nego što bi mogla”, upozorio je Šestović.

Na nivou Zapadnog Balkana, prosečan privredni rast je opao sa 3,7 odsto na 2,6 odsto u prethodnoj godini, što prati i specifične izazove na tržištu rada. Ričard Rekord, glavni ekonomista za Zapadni Balkan u Svetskoj banci, naveo je da bi uz odgovarajuće mere dodatnih 2,8 miliona ljudi, prvenstveno žena i mladih, moglo biti uključeno u radnu snagu regiona.

Neto dobit kompanije dostigla 26,8 milijardi dolara, kapitalni izdaci planirani do 145 milijardi dolara

Američka tehnološka kompanija Meta ostvarila je prihod od 56,3 milijarde dolara u prvom kvartalu 2026. godine, što predstavlja rast od 33 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema zvaničnim podacima kompanije. I pored rezultata iznad očekivanja analitičara, tržište je reagovalo padom vrednosti akcija za sedam odsto, usled zabrinutosti zbog najavljenih velikih ulaganja u veštačku inteligenciju (AI) bez jasne strategije monetizacije.

Neto dobit Mete u kvartalu iznosila je 26,8 milijardi dolara, odnosno 10,44 dolara po akciji, što je značajno više nego prethodne godine, kada je zabeleženo 16,6 milijardi dolara i 6,43 dolara po akciji. Kompanija je saopštila da za celu 2026. očekuje kapitalne izdatke u rasponu od 125 do 145 milijardi dolara, što premašuje prethodne procene i očekivanja analitičara.

Rast troškova prvenstveno se odnosi na intenzivan razvoj AI infrastrukture, kao i na rast cena komponenti i izgradnju data centara. Izvršni direktor Mark Zakerberg izjavio je da Meta ima poverenje u svoju AI strategiju, ali je naglasio da još uvek ne postoji precizan plan monetizacije svih novih proizvoda u razvoju. Analitičari upozoravaju da ovako visok nivo ulaganja povećava rizik, posebno jer AI proizvodi kompanije Meta za sada zaostaju za vodećim konkurentima po broju korisnika i uticaju na tržištu.

Broj dnevno aktivnih korisnika (DAP) blago je pao na kvartalnom nivou i sada iznosi 3,56 milijardi, što je prvi pad ovog pokazatelja. Kao razlog navode se geopolitički faktori, uključujući ograničenja pristupa internetu u pojedinim državama.

Meta nastoji da smanji troškove kroz planirana otpuštanja hiljada zaposlenih i optimizaciju poslovanja tokom godine. Istovremeno, i druge velike tehnološke kompanije povećavaju svoja ulaganja u AI, ali konkurentski Alfabet uspeo je da ohrabri investitore zahvaljujući boljim rezultatima i jasnijem putu ka monetizaciji, što dodatno utiče na tržišnu percepciju razlike između ova dva giganta.

Tehnološka kompanija traži investicije koje bi više nego udvostručile trenutnu vrednost od 350 milijardi dolara

Američka kompanija za razvoj veštačke inteligencije Anthropic nalazi se u ranoj fazi pregovora o novoj rundi finansiranja koja bi mogla kompaniju proceniti na više od 900 milijardi dolara (oko 97.200 milijardi dinara), prema informacijama iz industrije. Ova vrednost bi više nego udvostručila trenutnu procenu Anthropica, koja je tokom februarske runde finansiranja iznosila 350 milijardi dolara (oko 37.800 milijardi dinara).

Anthropic je u potrazi za dodatnom infrastrukturom kako bi odgovorio na rastuću potražnju za svojim AI proizvodima, a ubrzano prikupljanje kapitala usledilo je nakon uspešnog lansiranja novih softverskih rešenja. Investitori, uključujući Google i Amazon, pokazali su interesovanje za nove injekcije kapitala, dok su ranije ponude investitora premašivale 800 milijardi dolara. Prethodna runda finansiranja odbijena je jer kompanija nije želela da prihvati ponuđene uslove.

Kompanija, koju su 2021. godine osnovali bivši zaposleni OpenAI, razvila je Claude AI modele i specijalizovane alate za transformaciju poslovanja, uključujući programiranje i sajber bezbednost. Početkom aprila, Anthropic je predstavio novi model Mythos, za koji tvrdi da može da otkrije i iskoristi ranjivosti u ključnom softveru, ali je zbog njegove potencijalne opasnosti dostupan samo ograničenom broju kompanija.

Google je nedavno pristao da uloži 10 milijardi dolara u Anthropic po valuaciji od 350 milijardi dolara, uz mogućnost dodatnih ulaganja do 30 milijardi dolara, ukoliko startup ispuni postavljene ciljeve. Amazon je takođe investirao pet milijardi dolara, sa planom da poveća ulaganja do 20 milijardi dolara. Još nije poznato da li će ove kompanije učestvovati u novoj rundi finansiranja.

Kako raste interesovanje za AI rešenja, pritisak na konkurenta OpenAI se povećava. OpenAI, poznat po razvoju ChatGPT-a, poslednji put je procenjen na 852 milijarde dolara, nakon runde finansiranja iz marta. Kompanija je pojednostavila svoj portfolio i fokusirala se na AI agente i novi model, ali nije ispunila sve ciljeve vezane za rast prihoda i broja korisnika. Prema izveštajima, Anthropic razmatra i mogućnost inicijalne javne ponude akcija (IPO) već u oktobru, dok za sada ne komentariše detalje pregovora sa investitorima.