Energenti čine dve trećine inflacije, privredni rast se očekuje na 2,7 odsto, dok su domaće investicije i dalje na niskom nivou

Inflacija u Srbiji bi, prema projekciji Svetske banke, do kraja 2026. godine mogla da poraste na 6 odsto ili nešto iznad tog nivoa. Ključni pritisak na rast potrošačkih cena dolazi iz sektora energetike, gde energenti trenutno učestvuju sa dve trećine u ukupnoj inflaciji, navodi viši ekonomista Svetske banke, Lazar Šestović.

Procene su zasnovane na trenutnom uticaju cena energenata i mogu se promeniti u zavisnosti od razvoja događaja na međunarodnim tržištima, posebno u kontekstu nestabilnosti na Bliskom istoku. Šestović ističe da je izrada ekonomskih projekcija za 2026. godinu izuzetno izazovna zbog čestih promena u globalnom okruženju, pa svaka nova informacija može uticati na ukupnu sliku.

Prema očekivanjima Svetske banke, privredni rast Srbije mogao bi da ubrza na 2,7 odsto u 2026. godini, u odnosu na prošlogodišnjih 2 odsto, dok bi u 2027. mogao dostići 3 odsto. Inflacija će tokom cele godine ostati povišena, prevashodno zbog uticaja energetskog sektora, ali se na srednji rok očekuje povratak u ciljani raspon Narodne banke Srbije, između 1,5 i 4,5 odsto.

Rizici za ostvarenje ovih prognoza uključuju eventualnu eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, neizvesnosti u evropskoj auto-industriji, kao i poslovanje državnih preduzeća, naročito u energetici, gde su prema oceni međunarodnih institucija potrebne dodatne reforme.

Šestović je izrazio nadu da aktuelni geopolitički sukobi neće značajno odložiti rešavanje statusa NIS-a, ocenjujući da je rešenje tog pitanja ključno za energetsku bezbednost Srbije i da bi krajem maja moglo biti poznato više detalja.

Srbija se, zajedno sa drugim državama regiona, suočava sa padom priliva stranog kapitala, dok su domaća ulaganja još veći strukturni problem. “Domaće investicije su oblast u kojoj smo zaista daleko ispod svih zemalja Istočne Evrope. Taj problem traje već 15 godina i predstavlja ključni razlog zašto Srbija generalno sporije raste nego što bi mogla”, upozorio je Šestović.

Na nivou Zapadnog Balkana, prosečan privredni rast je opao sa 3,7 odsto na 2,6 odsto u prethodnoj godini, što prati i specifične izazove na tržištu rada. Ričard Rekord, glavni ekonomista za Zapadni Balkan u Svetskoj banci, naveo je da bi uz odgovarajuće mere dodatnih 2,8 miliona ljudi, prvenstveno žena i mladih, moglo biti uključeno u radnu snagu regiona.

Tehnološka kompanija traži investicije koje bi više nego udvostručile trenutnu vrednost od 350 milijardi dolara

Američka kompanija za razvoj veštačke inteligencije Anthropic nalazi se u ranoj fazi pregovora o novoj rundi finansiranja koja bi mogla kompaniju proceniti na više od 900 milijardi dolara (oko 97.200 milijardi dinara), prema informacijama iz industrije. Ova vrednost bi više nego udvostručila trenutnu procenu Anthropica, koja je tokom februarske runde finansiranja iznosila 350 milijardi dolara (oko 37.800 milijardi dinara).

Anthropic je u potrazi za dodatnom infrastrukturom kako bi odgovorio na rastuću potražnju za svojim AI proizvodima, a ubrzano prikupljanje kapitala usledilo je nakon uspešnog lansiranja novih softverskih rešenja. Investitori, uključujući Google i Amazon, pokazali su interesovanje za nove injekcije kapitala, dok su ranije ponude investitora premašivale 800 milijardi dolara. Prethodna runda finansiranja odbijena je jer kompanija nije želela da prihvati ponuđene uslove.

Kompanija, koju su 2021. godine osnovali bivši zaposleni OpenAI, razvila je Claude AI modele i specijalizovane alate za transformaciju poslovanja, uključujući programiranje i sajber bezbednost. Početkom aprila, Anthropic je predstavio novi model Mythos, za koji tvrdi da može da otkrije i iskoristi ranjivosti u ključnom softveru, ali je zbog njegove potencijalne opasnosti dostupan samo ograničenom broju kompanija.

Google je nedavno pristao da uloži 10 milijardi dolara u Anthropic po valuaciji od 350 milijardi dolara, uz mogućnost dodatnih ulaganja do 30 milijardi dolara, ukoliko startup ispuni postavljene ciljeve. Amazon je takođe investirao pet milijardi dolara, sa planom da poveća ulaganja do 20 milijardi dolara. Još nije poznato da li će ove kompanije učestvovati u novoj rundi finansiranja.

Kako raste interesovanje za AI rešenja, pritisak na konkurenta OpenAI se povećava. OpenAI, poznat po razvoju ChatGPT-a, poslednji put je procenjen na 852 milijarde dolara, nakon runde finansiranja iz marta. Kompanija je pojednostavila svoj portfolio i fokusirala se na AI agente i novi model, ali nije ispunila sve ciljeve vezane za rast prihoda i broja korisnika. Prema izveštajima, Anthropic razmatra i mogućnost inicijalne javne ponude akcija (IPO) već u oktobru, dok za sada ne komentariše detalje pregovora sa investitorima.

BMW vozila najčešće oštećena sa 74,9 odsto, Porsche beleži najveću prosečnu štetu od 7.000 evra

Polovina najtraženijih polovnih automobila na domaćem tržištu tokom 2025. godine imala je zabeleženu istoriju oštećenja, pokazuje analiza onlajn servisa carVertical. Prema ovoj analizi, čak 74,9 odsto proverenih BMW modela u Srbiji imalo je najmanje jedan slučaj oštećenja, dok su Porsche sa 69,8 odsto, Seat sa 50,8 odsto, Audi sa 49,3 odsto i Land Rover sa 48,7 odsto bili sledeći na listi najčešće oštećenih vozila.

Kod marki sa najmanjim udelom evidentiranih oštećenja izdvajaju se Kia sa 32,4 odsto, Nissan sa 33,1 odsto i Ford sa 34,9 odsto. Analiza navodi da se značajan broj polovnih automobila uvozi iz inostranstva, popravlja po niskoj ceni i prodaje kao ispravan, dok i vozila korišćena u Srbiji često imaju oštećenja. U proseku, automobili učestvuju u saobraćajnim nezgodama svakih pet do deset godina, zbog čega kupovina polovnog automobila nosi rizik, navodi stručnjak za automobilsko tržište Matas Buzelis iz kompanije carVertical.

Od svih vozila proverenih u Srbiji, 41,5 odsto imalo je zabeleženo oštećenje. Osiguravajuće kuće procenile su prosečnu vrednost jedne štete na 3.200 evra. Najveću prosečnu vrednost štete među markama ima Porsche sa 7.000 evra i prosečno 2,8 oštećenja po modelu. Land Rover je na drugom mestu sa prosečnom štetom od 4.700 evra i 2,7 zabeleženih oštećenja, dok Mercedes-Benz ima 4.100 evra prosečne štete i 2,3 evidentirana slučaja po vozilu.

Kod marki sa nižim prosečnim vrednostima štete, Kia ima prosečnu vrednost popravke od 2.200 evra i 2 zapisa o oštećenju, Hyundai 2.300 evra i 2,9 zapisa, a Opel 2.400 evra i 1,9 zapisa.

Istraživanje je pokazalo da su i u drugim evropskim zemljama BMW, Hyundai i Subaru najčešće marke sa evidentiranim oštećenjima, sa udelima od 65,2 odsto, 59,3 odsto i 58 odsto. Najugroženiji model u 24 zemlje je BMW Serije 7 sa 77,3 odsto, zatim Audi A8 sa 71 odsto i BMW X6 sa 70,4 odsto. U Srbiji, BMW Serija 5 prednjači sa 77,2 odsto oštećenih, prate je Serija 3 sa 76,5 i X5 sa 75,9 odsto.

“Kupci automobila, u želji da uštede novac ili priušte model koji prevazilazi njihov budžet, često zanemaruju stvarno stanje vozila. Međutim, kupovina ozbiljno oštećenog automobila kasnije može doneti brojne neplanirane troškove popravki, a pritom se dovodi u pitanje i bezbednost takvog vozila. Izveštaj o istoriji omogućava kupcima da odmah isključe iz razmatranja vozila koja su učestvovala u teškim udesima. Ipak, bez obzira na nalaze izveštaja, preporučuje se da se svaki polovni automobil dodatno pregleda u ovlašćenom servisu”, naglašava Buzelis.