Izvoz porastao 13,8 odsto, uvoz čak 21,5 odsto u maju, dok razmena sa Afrikom dostiže 1,14 biliona juana

Ukupna vrednost robne razmene Kine za prvih pet meseci 2026. godine dostigla je 2,65 biliona evra, što predstavlja rast od 15,3 odsto na godišnjem nivou, pokazuju podaci Generalne uprave carina Kine. Samo u maju, kineska spoljna trgovina porasla je za 16,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine i iznosila je 570,51 milijardu evra.

U istom mesecu, izvoz iz Kine povećan je za 13,8 odsto, dok je uvoz zabeležio još snažniji rast od 21,5 odsto. Prema rečima pekinškog ekonomiste Tijana Juna, ovakav rezultat ostvaren je uprkos pritiscima na globalnu ekonomiju i složenoj geopolitičkoj situaciji. Jun je istakao da je glavni pokretač rasta trgovine globalni razvoj veštačke inteligencije, koji je povećao potražnju za kineskim visokotehnološkim proizvodima iz oblasti robotike, AI rešenja i opreme za centre podataka.

Trgovinska razmena Kine sa zemljama ASEAN-a porasla je za 16,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, sa Evropskom unijom za 10,3 odsto, dok je razmena sa afričkim zemljama zabeležila rast od 18,2 odsto. Ukupna robna razmena sa partnerima u inicijativi „Pojas i put“ iznosila je 1,36 biliona evra, što je 13,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Poseban podsticaj trgovinskim odnosima sa Afrikom donela je odluka Kine da od 1. maja u potpunosti uvede bescarinski režim za sve afričke zemlje sa kojima ima diplomatske odnose. Zahvaljujući toj meri, ukupna razmena u ovom periodu prvi put je premašila jedan bilion juana i dostigla 1,14 biliona juana (146,15 milijardi evra).

Tokom maja, kineski uvoz iz Afrike iznosio je 121,96 milijardi evra. Ovi pokazatelji potvrđuju ključnu ulogu Kine u održavanju stabilnosti i otpornosti globalnih lanaca snabdevanja u nestabilnim makroekonomskim uslovima.

Kompanija već ostvaruje dve milijarde dolara mesečnog prihoda, profitabilnost ne očekuje pre 2030. godine

Američka tehnološka kompanija OpenAI, poznata kao tvorac ChatGPT-ja, zvanično je podnela dokumentaciju za inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) u Sjedinjenim Američkim Državama, sa ciljem tržišne vrednosti od čak jedan bilion dolara. Kompanija još nije otkrila veličinu ni tačne uslove ponude, navodeći da vremenski okvir nije definisan.

Prema zvaničnim informacijama, izlazak OpenAI-ja na berzu mogao bi da se desi već u septembru, a kompanija bi se time svrstala među najznačajnije tehnološke firme koje su testirale apetit investitora za visokorastuće akcije u poslednjoj deceniji. Ranije ove godine, OpenAI je prikupio 110 milijardi dolara kapitala po procenjenoj vrednosti od 840 milijardi dolara, uz podršku investitora kao što su SoftBank, Amazon i Nvidia.

Pored OpenAI-ja, i kompanija Anthropic, poznata po AI asistentu Claude Code, poverljivo je podnela zahtev za IPO 1. juna, nakon što je prikupila 65 milijardi dolara tokom investicione runde koja ju je procenila na 965 milijardi dolara. Ovi paralelni izlaci na berzu mogli bi da označe prekretnicu za tehnološki sektor i globalna finansijska tržišta, s obzirom na rastući uticaj veštačke inteligencije kao ključne teme investicija u ovoj deceniji.

OpenAI je saopštio da ChatGPT ima više od 900 miliona aktivnih korisnika nedeljno i preko 50 miliona pretplatnika među potrošačima. Tokom marta kompanija je istakla da ostvaruje dve milijarde dolara mesečnog prihoda, dok je krajem 2024. godine kvartalni prihod iznosio oko milijardu dolara. Ipak, investitorima je poručeno da profitabilnost ne očekuje pre 2030. godine.

Microsoft je od 2019. godine uložio ukupno 13 milijardi dolara u OpenAI, što je značajno doprinelo brzom rastu kompanije i razvoju cloud platforme Azure. Nedavno je OpenAI obnovio partnerstvo sa Microsoftom i otvorio vrata novim saradnjama sa kompanijama poput Amazona i Alphabeta.

Anthropic se pozicionirao kao jedan od najvećih konkurenata na tržištu veštačke inteligencije, zahvaljujući velikoj potražnji za AI sistemom Claude među programerima. Kompanija nudi i napredni model Mythos za otkrivanje bezbednosnih propusta u softverskom kodu.

OpenAI je osnovan 2015. godine kao istraživačka neprofitna organizacija, a 2019. godine je formirao profitni ogranak radi finansiranja razvoja. Krajem 2023. godine, kompanija je bila u fokusu javnosti zbog promena u rukovodstvu, da bi u decembru 2024. najavila formiranje kompanije od javnog interesa radi lakšeg prikupljanja kapitala.

Plan reorganizacije izazvao je kritike Ilona Maska, jednog od ranih investitora, koji je tužio kompaniju zbog navodnog odstupanja od neprofitne misije. Međutim, američka porota je u maju presudila protiv Maska, ocenivši da OpenAI nije odgovoran za navodno odstupanje od prvobitne misije.

Italija je osma ekonomija sveta i sedma zemlja po izvozu, a inovacioni sektor postaje prioritet saradnje sa Srbijom

Na inovacionom forumu održanom 9. juna 2026. u Beogradu, predsednik kompanije Zest Grup i Unije industrijalaca Torina, Marko Gaj, istakao je da inovacije i tehnološki napredak moraju biti okrenuti čoveku i unapređenju ljudskih potreba. Forum je organizovan radi podsticanja sinergije između inovacionih ekosistema Italije i Srbije i privlačenja italijanskih investicija u domaći inovacioni sektor.

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije, Mihailo Vesović, naglasio je da je Italija jedan od najvažnijih tehnoloških partnera Srbije i da je Privredna komora Srbije godinama posvećena razvoju naučno-tehnoloških parkova, inovacionog ekosistema, startap zajednice i digitalne transformacije privrede. Posebno je izdvojio veštačku inteligenciju kao jednu od centralnih tema tehnološkog razvoja.

Vesović je dodao da, pored razvoja veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija, posebnu pažnju treba zadržati na tradicionalnim industrijskim granama, kao što su mašinska i automobilska industrija, koje su osnova privredne saradnje Srbije i Italije.

Ambasador Italije u Srbiji, Luka Gori, izjavio je da Italija i Srbija sprovode veliki broj zajedničkih projekata, pri čemu tehnologija i inovacije čine važan deo međusobne saradnje. On je naglasio: „Italija je osma ekonomija sveta i sedma zemlja po izvozu, što potvrđuje našu industrijsku snagu, kapacitet za inovacije i globalnu konkurentnost.”

Gori je istakao da Italija ima dinamičan startap ekosistem sa brojnim kompanijama koje razvijaju rešenja u oblastima sajber bezbednosti, zelenih tehnologija i digitalnih usluga. Kao prioritete italijanske inovacione agende naveo je sektore vazduhoplovstva, automobilske industrije, robotike i nauka o životu.

Forum je organizovan u saradnji Privredne komore Srbije i Ambasade Italije u Beogradu, što dodatno potvrđuje strateški značaj inovacija i tehnološkog napretka u bilateralnim ekonomskim odnosima dve zemlje.