Cene u Cirihu porasle 4,2% za godinu, Pariz beleži pad od 0,3% i zauzima šesto mesto na listi

Evropsko tržište stambenih nekretnina pokazuje značajne razlike u cenama, sa Švajcarskom i Luksemburgom kao liderima među najskupljim gradovima. Prema podacima Global Property Guide, Cirih je na prvom mestu sa prosečnom cenom stana od 18.229 evra po kvadratnom metru, dok je Pariz tek šesti sa 9.490 evra. U Cirihu su cene porasle 4,2% u poslednjih godinu dana i 11,7% u dve godine, što ga čini najskupljim gradom za kupovinu stana u Evropi.

Na drugom mestu nalazi se Ženeva sa 16.819 evra po kvadratu, dok treću poziciju drži Lucern sa 12.066 evra. Luksemburg je četvrti sa 10.941 evro, ali je tržište u padu – cene su smanjene za 0,9% tokom poslednje godine i 6,9% u protekle dve godine. Bern zauzima peto mesto sa 9.952 evra po kvadratu.

Francuska prestonica Pariz, sa prosečnom cenom od 9.490 evra, beleži pad od 0,3% u poslednjih godinu i 7,3% u dve godine, dok su cene u ostalim velikim francuskim gradovima znatno niže – Lion sa 4.551 evra, Bordo 4.443 evra i Nant 3.376 evra po kvadratu.

Među deset najskupljih evropskih gradova nalaze se i Amsterdam (9.437 evra, rast 13% za godinu), Oslo (9.332 evra), Kopenhagen (8.405 evra, rast 14,3% za godinu i 24% za dve godine) i Stokholm (8.380 evra, rast 17% u dve godine). U Kopenhagenu je zabeležen najbrži rast cena među prvih deset.

Analize pokazuju da najskuplja tržišta više ne predvode samo najveće metropole, već i manji gradovi poput Lucerna, dok Švajcarska ostaje posebna kategorija zbog kombinacije bogatstva, političke stabilnosti i ograničene ponude stanova. Visoke cene, međutim, ne znače uvek i kontinuirani rast – Pariz i Luksemburg beleže korekciju usled rasta kamatnih stopa i opreza kupaca.

Za kupce, ovo ukazuje na sve izraženije lokalne razlike na tržištu nekretnina – dok se u nekim gradovima cene hlade, u drugim ograničena ponuda i dalje održava visoke nivoe, često nedostižne za većinu evropskih kupaca.

Prosečna kamata na dozvoljeni minus viša za 1,62 procentna poena u odnosu na nedozvoljeno prekoračenje, pokazali podaci Narodne banke Srbije

Prema podacima Narodne banke Srbije sa kraja aprila 2026. godine, prosečna kamata na dozvoljeni minus u 17 poslovnih banaka iznosi 17,49 odsto, dok je prosečna kamata na nedozvoljeni minus 15,87 odsto. Iako je dozvoljeni minus najskuplji bankarski proizvod, njegova kamata je viša u odnosu na nedozvoljeno prekoračenje, što stvara nelogičnost na tržištu bankarskih usluga.

Dozvoljeni minus predstavlja unapred odobreno prekoračenje po tekućem računu, dok nedozvoljeni minus nastaje kada klijent troši sredstva koja nema, najčešće prekoračenjem limita dozvoljenog minusa ili zbog automatske naplate naknada ili rata kredita kada nema dovoljno sredstava na računu. Kako navode bankarski izvori, “nedozvoljeni minus nije proizvod i klijent ne može da koristi sredstva koja nema da nešto plati. Najčešće se dešava da banka naplati održavanje ili skine ratu kredita, pa klijent tako ‘ode u nedozvoljeni minus’ i na to je propisana kamata po zakonu koja je svuda ista”.

Zakonska zatezna kamata, koja se primenjuje na nedozvoljeni minus, iznosi referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije plus osam odsto, što trenutno iznosi 13,75 odsto. Kada se ovom iznosu dodaju administrativne naknade za opomene, praćenje duga i blokadu kartica, ukupni prosečni trošak za nedozvoljeni minus u bankama u Srbiji dostiže gotovo 16 odsto.

Iako je očekivano da kamata na nedozvoljeni minus, zbog većeg rizika za banku, bude viša, analiza pokazuje da su ukupni troškovi za klijente u slučaju dozvoljenog minusa ipak veći. “Evidentno je da je kamata u koju su uračunati svi ovi troškovi niža od one koje banke naplaćuju na dozvoljeni minus, odnosno unapred odobreni kredit sa čijim su se korišćenjem saglasile i za koji imaju obezbeđenje, što u najmanju ruku deluje nelogično”, zaključuje se u ekonomskoj analizi.

Ovakva struktura kamata i dodatnih troškova može uticati na ponašanje korisnika bankarskih proizvoda i njihovu odluku o načinu korišćenja prekoračenja po tekućem računu.

Izvoz porastao 13,8 odsto, uvoz čak 21,5 odsto u maju, dok razmena sa Afrikom dostiže 1,14 biliona juana

Ukupna vrednost robne razmene Kine za prvih pet meseci 2026. godine dostigla je 2,65 biliona evra, što predstavlja rast od 15,3 odsto na godišnjem nivou, pokazuju podaci Generalne uprave carina Kine. Samo u maju, kineska spoljna trgovina porasla je za 16,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine i iznosila je 570,51 milijardu evra.

U istom mesecu, izvoz iz Kine povećan je za 13,8 odsto, dok je uvoz zabeležio još snažniji rast od 21,5 odsto. Prema rečima pekinškog ekonomiste Tijana Juna, ovakav rezultat ostvaren je uprkos pritiscima na globalnu ekonomiju i složenoj geopolitičkoj situaciji. Jun je istakao da je glavni pokretač rasta trgovine globalni razvoj veštačke inteligencije, koji je povećao potražnju za kineskim visokotehnološkim proizvodima iz oblasti robotike, AI rešenja i opreme za centre podataka.

Trgovinska razmena Kine sa zemljama ASEAN-a porasla je za 16,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, sa Evropskom unijom za 10,3 odsto, dok je razmena sa afričkim zemljama zabeležila rast od 18,2 odsto. Ukupna robna razmena sa partnerima u inicijativi „Pojas i put“ iznosila je 1,36 biliona evra, što je 13,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Poseban podsticaj trgovinskim odnosima sa Afrikom donela je odluka Kine da od 1. maja u potpunosti uvede bescarinski režim za sve afričke zemlje sa kojima ima diplomatske odnose. Zahvaljujući toj meri, ukupna razmena u ovom periodu prvi put je premašila jedan bilion juana i dostigla 1,14 biliona juana (146,15 milijardi evra).

Tokom maja, kineski uvoz iz Afrike iznosio je 121,96 milijardi evra. Ovi pokazatelji potvrđuju ključnu ulogu Kine u održavanju stabilnosti i otpornosti globalnih lanaca snabdevanja u nestabilnim makroekonomskim uslovima.