Prosečna kamata na dozvoljeni minus viša za 1,62 procentna poena u odnosu na nedozvoljeno prekoračenje, pokazali podaci Narodne banke Srbije

Prema podacima Narodne banke Srbije sa kraja aprila 2026. godine, prosečna kamata na dozvoljeni minus u 17 poslovnih banaka iznosi 17,49 odsto, dok je prosečna kamata na nedozvoljeni minus 15,87 odsto. Iako je dozvoljeni minus najskuplji bankarski proizvod, njegova kamata je viša u odnosu na nedozvoljeno prekoračenje, što stvara nelogičnost na tržištu bankarskih usluga.

Dozvoljeni minus predstavlja unapred odobreno prekoračenje po tekućem računu, dok nedozvoljeni minus nastaje kada klijent troši sredstva koja nema, najčešće prekoračenjem limita dozvoljenog minusa ili zbog automatske naplate naknada ili rata kredita kada nema dovoljno sredstava na računu. Kako navode bankarski izvori, “nedozvoljeni minus nije proizvod i klijent ne može da koristi sredstva koja nema da nešto plati. Najčešće se dešava da banka naplati održavanje ili skine ratu kredita, pa klijent tako ‘ode u nedozvoljeni minus’ i na to je propisana kamata po zakonu koja je svuda ista”.

Zakonska zatezna kamata, koja se primenjuje na nedozvoljeni minus, iznosi referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije plus osam odsto, što trenutno iznosi 13,75 odsto. Kada se ovom iznosu dodaju administrativne naknade za opomene, praćenje duga i blokadu kartica, ukupni prosečni trošak za nedozvoljeni minus u bankama u Srbiji dostiže gotovo 16 odsto.

Iako je očekivano da kamata na nedozvoljeni minus, zbog većeg rizika za banku, bude viša, analiza pokazuje da su ukupni troškovi za klijente u slučaju dozvoljenog minusa ipak veći. “Evidentno je da je kamata u koju su uračunati svi ovi troškovi niža od one koje banke naplaćuju na dozvoljeni minus, odnosno unapred odobreni kredit sa čijim su se korišćenjem saglasile i za koji imaju obezbeđenje, što u najmanju ruku deluje nelogično”, zaključuje se u ekonomskoj analizi.

Ovakva struktura kamata i dodatnih troškova može uticati na ponašanje korisnika bankarskih proizvoda i njihovu odluku o načinu korišćenja prekoračenja po tekućem računu.

Izvoz porastao 13,8 odsto, uvoz čak 21,5 odsto u maju, dok razmena sa Afrikom dostiže 1,14 biliona juana

Ukupna vrednost robne razmene Kine za prvih pet meseci 2026. godine dostigla je 2,65 biliona evra, što predstavlja rast od 15,3 odsto na godišnjem nivou, pokazuju podaci Generalne uprave carina Kine. Samo u maju, kineska spoljna trgovina porasla je za 16,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine i iznosila je 570,51 milijardu evra.

U istom mesecu, izvoz iz Kine povećan je za 13,8 odsto, dok je uvoz zabeležio još snažniji rast od 21,5 odsto. Prema rečima pekinškog ekonomiste Tijana Juna, ovakav rezultat ostvaren je uprkos pritiscima na globalnu ekonomiju i složenoj geopolitičkoj situaciji. Jun je istakao da je glavni pokretač rasta trgovine globalni razvoj veštačke inteligencije, koji je povećao potražnju za kineskim visokotehnološkim proizvodima iz oblasti robotike, AI rešenja i opreme za centre podataka.

Trgovinska razmena Kine sa zemljama ASEAN-a porasla je za 16,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, sa Evropskom unijom za 10,3 odsto, dok je razmena sa afričkim zemljama zabeležila rast od 18,2 odsto. Ukupna robna razmena sa partnerima u inicijativi „Pojas i put“ iznosila je 1,36 biliona evra, što je 13,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Poseban podsticaj trgovinskim odnosima sa Afrikom donela je odluka Kine da od 1. maja u potpunosti uvede bescarinski režim za sve afričke zemlje sa kojima ima diplomatske odnose. Zahvaljujući toj meri, ukupna razmena u ovom periodu prvi put je premašila jedan bilion juana i dostigla 1,14 biliona juana (146,15 milijardi evra).

Tokom maja, kineski uvoz iz Afrike iznosio je 121,96 milijardi evra. Ovi pokazatelji potvrđuju ključnu ulogu Kine u održavanju stabilnosti i otpornosti globalnih lanaca snabdevanja u nestabilnim makroekonomskim uslovima.

Kompanija već ostvaruje dve milijarde dolara mesečnog prihoda, profitabilnost ne očekuje pre 2030. godine

Američka tehnološka kompanija OpenAI, poznata kao tvorac ChatGPT-ja, zvanično je podnela dokumentaciju za inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) u Sjedinjenim Američkim Državama, sa ciljem tržišne vrednosti od čak jedan bilion dolara. Kompanija još nije otkrila veličinu ni tačne uslove ponude, navodeći da vremenski okvir nije definisan.

Prema zvaničnim informacijama, izlazak OpenAI-ja na berzu mogao bi da se desi već u septembru, a kompanija bi se time svrstala među najznačajnije tehnološke firme koje su testirale apetit investitora za visokorastuće akcije u poslednjoj deceniji. Ranije ove godine, OpenAI je prikupio 110 milijardi dolara kapitala po procenjenoj vrednosti od 840 milijardi dolara, uz podršku investitora kao što su SoftBank, Amazon i Nvidia.

Pored OpenAI-ja, i kompanija Anthropic, poznata po AI asistentu Claude Code, poverljivo je podnela zahtev za IPO 1. juna, nakon što je prikupila 65 milijardi dolara tokom investicione runde koja ju je procenila na 965 milijardi dolara. Ovi paralelni izlaci na berzu mogli bi da označe prekretnicu za tehnološki sektor i globalna finansijska tržišta, s obzirom na rastući uticaj veštačke inteligencije kao ključne teme investicija u ovoj deceniji.

OpenAI je saopštio da ChatGPT ima više od 900 miliona aktivnih korisnika nedeljno i preko 50 miliona pretplatnika među potrošačima. Tokom marta kompanija je istakla da ostvaruje dve milijarde dolara mesečnog prihoda, dok je krajem 2024. godine kvartalni prihod iznosio oko milijardu dolara. Ipak, investitorima je poručeno da profitabilnost ne očekuje pre 2030. godine.

Microsoft je od 2019. godine uložio ukupno 13 milijardi dolara u OpenAI, što je značajno doprinelo brzom rastu kompanije i razvoju cloud platforme Azure. Nedavno je OpenAI obnovio partnerstvo sa Microsoftom i otvorio vrata novim saradnjama sa kompanijama poput Amazona i Alphabeta.

Anthropic se pozicionirao kao jedan od najvećih konkurenata na tržištu veštačke inteligencije, zahvaljujući velikoj potražnji za AI sistemom Claude među programerima. Kompanija nudi i napredni model Mythos za otkrivanje bezbednosnih propusta u softverskom kodu.

OpenAI je osnovan 2015. godine kao istraživačka neprofitna organizacija, a 2019. godine je formirao profitni ogranak radi finansiranja razvoja. Krajem 2023. godine, kompanija je bila u fokusu javnosti zbog promena u rukovodstvu, da bi u decembru 2024. najavila formiranje kompanije od javnog interesa radi lakšeg prikupljanja kapitala.

Plan reorganizacije izazvao je kritike Ilona Maska, jednog od ranih investitora, koji je tužio kompaniju zbog navodnog odstupanja od neprofitne misije. Međutim, američka porota je u maju presudila protiv Maska, ocenivši da OpenAI nije odgovoran za navodno odstupanje od prvobitne misije.