Pitanja o vakcinaciji sve češće brinu roditeljke, dok pad imunizacije povećava rizik za porodice

Morgan Goheen, specijalista za infektivne bolesti, poslednjih meseci primećuje sve više roditeljki u Srbija koje odlažu ili izbegavaju vakcinaciju dece. Ovaj trend zabrinjava jer pad broja vakcinisane dece povećava rizik od povratka bolesti. Ključna tema, vakcinacija dece u Srbiji, postaje važna kako broj imunizovanih opada. Pre svega, najnoviji podaci pokazuju da je stopa primanja MMR vakcine (protiv zauški, malih boginja i rubeole) pala na 92,4 odsto. To je ispod preporučene granice od 95 odsto, neophodne za kolektivni imunitet. Kao rezultat, deca i njihove porodice izložene su većem riziku od bolesti koje su ranije bile pod kontrolom.

Kako pad vakcinacije utiče na zdravlje dece i zajednice

Na početku školske godine, mnoge majke i starateljke postavljaju pitanja o vakcinama. Zbog toga se često obraćaju lekarima, ali i traže informacije na internetu. Međutim, podaci pokazuju da svake godine opada broj dece vakcinisane protiv gripa. Osim toga, među nevakcinisanom decom češće se javljaju infekcije poput malih boginja. Takođe, deca bez vakcinacije mogu biti podložnija i drugim infekcijama, kao što je salmonela (bakterijska infekcija koja izaziva stomačne tegobe). Kao rezultat, zajednica postaje osetljivija na širenje bolesti, a posebno su ugroženi najmlađi i stariji članovi društva.

Zašto je važno slušati stručnjake za infektivne bolesti

Zapravo, Morgan Goheen naglašava koliko je važno doneti odluku na osnovu pouzdanih informacija. „Nije retko da čujem ‘Hvala, dobro smo za sada’ kada pomenem vakcinu. Međutim, čekanje može značiti da je prekasno“, ističe ona. Pre svega, informacije sa interneta često nisu proverene, pa može doći do pogrešnih zaključaka. Goheen objašnjava da vakcine prolaze stroge naučne provere pre nego što ih preporuče deci. „Razumem brigu roditelja, ali odlaganje može ugroziti zdravlje čitave zajednice“, dodaje ona.

Praktične preporuke za žene i roditeljke u Srbiji

Za žene koje brinu o zdravlju porodice, važno je znati da vakcinacija dece u Srbiji štiti i pojedinca i celu zajednicu. Osim toga, kolektivni imunitet sprečava širenje bolesti na osetljive grupe, poput beba i starijih osoba. Ipak, prirodno je imati pitanja ili dileme. Zbog toga se preporučuje razgovor sa izabranim pedijatrom ili lekarom. Takođe, važno je izbegavati neproverene izvore informacija i pratiti kalendar vakcinacije. Na kraju, odluka o vakcinaciji treba da bude zasnovana na proverama i poverenju u medicinsku struku.

Kada i gde potražiti savet i podršku

U međuvremenu, žene mogu dodatno da se informišu kroz zvanične preporuke zdravstvenih institucija. Pored toga, važno je ne odlagati termine za vakcinaciju i redovno proveravati raspored imunizacije. Kao što Morgan Goheen kaže: „Ako čekate da vidite da li je vakcina potrebna, možda ste već zakasnili.“ Konačno, informisanost i poverenje u medicinsku struku ključ su za zaštitu zdravlja dece i porodice. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Stručnjaci prilagodili terapije migrene ženama, uz akcenat na individualne potrebe i savremene lekove

Nove preporuke za lečenje migrene kod žena svih uzrasta donose važne promene. Najnovije smernice objavili su stručnjaci iz Američke akademije za neurologiju i Američkog društva za glavobolju. Ove smernice su prve takve posle 14 godina. Migrena je ozbiljan zdravstveni problem od kojeg pate milioni žena širom sveta. Zbog toga su nove preporuke ključne jer nude bolje mogućnosti prevencije i lečenja. Stručnjaci su analizirali čak 217 kliničkih studija kako bi doneli ažurirane savete. Takođe, napominju da je terapija migrene efikasnija kada se prilagodi svakoj ženi posebno.

Koje terapije su preporučene za žene sa migrenom

Pre svega, nove smernice obuhvataju i starije i savremene lekove. Najpouzdaniji lekovi za žene sa epizodičnom migrenom su galcanezumab i erenumab. Za žene kojima ovi lekovi nisu odgovarajući, stručnjaci preporučuju atogepant, eptinezumab, fremanezumab, propranolol, topiramat i valproat. Ovi lekovi imaju umeren nivo dokaza o efikasnosti. Međutim, slabiji dokazi za neki lek ne znače da on ne pomaže određenim pacijentkinjama. Osim toga, izbor terapije zavisi i od drugih zdravstvenih problema. Na primer, kod žena koje imaju više hroničnih bolesti, važno je proceniti rizik od neželjenih efekata.

Kako nove smernice utiču na žene sa hroničnom migrenom

Kod hronične migrene, koja znači glavobolju više od 15 dana mesečno, preporučuju se fremanezumab, galcanezumab i onabotulinumtoxin A (poznat kao botulinum toksin tipa A). Atogepant, eptinezumab, erenumab, topiramat i valproat takođe su opcije sa umerenom pouzdanošću. Kao rezultat, žene mogu očekivati bolju kontrolu simptoma i kvalitetniji svakodnevni život. Ipak, stariji lekovi poput topiramata i botulinum toksina ostaju važne alternative, posebno ako noviji lekovi nisu dostupni. Profesor Tamara Pringsheim objašnjava: „Trenutno nemamo dovoljno jakih dokaza koji bi pokazali da su novi lekovi nužno bolji od starijih. Svaka terapija treba da bude prilagođena pacijentkinji.“

Praktični saveti za žene i važnost individualnog pristupa

Pored toga, stručnjaci preporučuju ženama da vode dnevnik glavobolja. Na taj način, lakše mogu pratiti promene i uticaj terapije. Takođe, preporučuje se stalna komunikacija sa izabranim lekarom. Prilikom odabira terapije, važno je razmotriti lične potrebe i moguće nuspojave. U međuvremenu, žene treba da se informišu o svim dostupnim opcijama i da ne odustaju od traženja rešenja. Migrena nije samo obična glavobolja. Pravilno lečenje i podrška značajno mogu poboljšati kvalitet života i svakodnevno funkcionisanje. Zbog toga, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Nekada se probudimo sasvim normalno, ništa posebno se nije dogodilo, nemamo veliki problem, a ipak osetimo snažnu potrebu da se sklonimo od svih. Ne želimo razgovor, poruke, pozive ni društvo. Samo želimo malo mira.

Takav osećaj ne mora da znači da nam se život raspada. Ponekad je to jednostavno način na koji telo i um traže predah.

Kada nam je svega jednostavno previše

Čovek može dugo da funkcioniše pod pritiskom, a da toga nije potpuno svestan. Posao, obaveze, komunikacija, buka, društvene mreže, stalno odgovaranje na poruke i potreba da budemo dostupni stvaraju veliki broj sitnih mentalnih opterećenja.

Kada se sve to nakupi, potreba za samoćom može biti način da se smanji količina stimulacije.

Nije isto što i usamljenost

Postoji važna razlika između želje da budemo sami i osećaja usamljenosti.

Kada biramo samoću, ona nam često prija. Želimo da ćutimo, odmorimo se, prošetamo ili jednostavno provedemo nekoliko sati bez tuđih očekivanja.

Usamljenost je drugačija. Tada čovek može želeti bliskost i razgovor, ali ima osećaj da ih nema.

Ponekad samo pokušavamo da „ugasimo buku“

Mozgu je potreban prostor u kojem ne mora neprestano da reaguje na nove informacije i zahteve. Zbog toga nekada poželimo da isključimo telefon, ostanemo kod kuće ili provedemo vreme bez ikoga oko sebe.

To ne znači nužno da ne volimo ljude. Naprotiv, kratko povlačenje može pomoći da se kasnije vratimo društvu odmorniji i sa više energije.

Kada bi trebalo obratiti pažnju?

Povremena potreba za samoćom sasvim je drugačija od dugotrajnog povlačenja iz života. Ako osoba nedeljama izbegava ljude, gubi interesovanje za stvari koje su joj ranije prijale ili joj svakodnevne obaveze postaju sve teže, to više nije samo potreba za predahom.

Zato sledeći put kada poželite da na nekoliko sati pobegnete od svih, nemojte odmah pomisliti da sa vama nešto nije u redu. Možda vam jednostavno treba malo tišine.

Ponekad čovek ne želi da pobegne od svog života — već samo na trenutak želi da pobegne od njegove buke.