Rast broja upisanih i devizni prihodi od školarina jačaju ekonomiju jugoistoka Srbije, posebno u Nišu

Univerzitet u Nišu ima ključnu ulogu u razvoju jugoistoka Srbije, obezbeđujući više od 2.700 diplomiranih stručnjaka samo tokom prošle akademske godine. Pored toga, fakultet medicine privukao je oko 550 stranih studenata, što doprinosi deviznim prihodima za grad i region. Ovi podaci potvrđuju da razvoj jugoistoka Srbije nezamisliv bez niškog Univerziteta, ocenjuju predstavnici ove ustanove.

Rast broja studenata i privredni uticaj

Privredna struktura Niša značajno se promenila tokom poslednjih tridesetak godina. Nekadašnji industrijski giganti su nestali, a privatni sektor i preduzetništvo preuzeli su vodeću ulogu. U tom procesu, Univerzitet u Nišu je ostao centralni oslonac, zapošljavajući tokom prošle akademske godine 1.924 nastavnika i saradnika, kao i 670 nenastavnih radnika. Tokom poslednjih šest godina, broj studenata se kretao oko 23.500 godišnje, uz minimalne varijacije od 100 do 200 mesta. Ove godine zabeležen je rast upisanih na svim fakultetima, uključujući popunjena mesta na Medicinskom i Građevinskom fakultetu već tokom prvog upisnog roka. Najveće interesovanje tradicionalno postoji za studijske programe psihologije i arhitekture, dok je na Elektronskom i Mašinskom fakultetu zabeležen porast interesovanja.

Devizni prihodi i potrošnja stranih studenata

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu se izdvojio po broju stranih studenata. Ove jeseni fakultet ima oko 550 studenata iz inostranstva, najviše iz Indije, Nigerije i Tunisa, ali i iz Nemačke, Engleske, Kanade, Italije, Grčke, Alžira i Maroka. Strani studenti plaćaju godišnju školarinu za medicinu od 6.000 do 6.500 evra, dok je za stomatologiju cena 7.500 evra. Ovi prihodi direktno doprinose deviznim prilivima Univerziteta, ali i lokalnoj ekonomiji kroz zakup stanova i svakodnevnu potrošnju. Kako navodi prof. dr Aleksandar Mitić, dekan Medicinskog fakulteta, strani studenti su rado viđeni gosti u kafićima i restoranima, što dodatno podstiče promet u uslužnom sektoru.

Uticaj na tržište nekretnina i planovi za širenje

Avgust i septembar su tradicionalno meseci najveće potražnje za stanovima u Nišu, jer dolazi nova generacija studenata. Prema rečima agenata za nekretnine, studenti sada češće zadržavaju stanove i tokom leta zbog rasta cena zakupa. Osim toga, prorektor Miroslav Lazić najavljuje uvođenje novih studijskih programa u narednim godinama, što bi dodatno moglo povećati broj upisanih i zadržati mlade u regionu. Sve ove aktivnosti potvrđuju da razvoj jugoistoka Srbije nezamisliv bez niškog Univerziteta, koji ostaje glavni generator znanja, kadrova i ekonomskog rasta regiona.

Kompanija Lidl Srbija rangirana je kao drugi najpoželjniji poslodavac u zemlji, prema istraživanju The Employer Branding Agency na uzorku od 5.000 ispitanika

Lidl Srbija osvojio je prvo mesto u sektoru trgovine kao najpoželjniji poslodavac, dok je u ukupnom plasmanu Top 100 Employer Brands Srbija 2026/2027 zauzeo drugo mesto. Ove rezultate je objavila The Employer Branding Agency na osnovu nezavisnog online istraživanja sprovedenog od 31. jula do 12. oktobra 2026. godine, u kojem je učestvovalo gotovo 5.000 ispitanika starosti od 18 do 65 godina iz svih regiona Srbije. Istraživanje meri opštu reputaciju, želju da se postane deo tima, utisak o poslovanju i odnosu kompanije prema zaposlenima. Ispitanici su birali između najvećih poslodavaca iz 15 industrija, uključujući mogućnost ličnog izbora.

Kao rezultat ovakvog plasmana, Lidl Srbija potvrđuje svoj status jednog od najcenjenijih poslodavaca u zemlji. Kompanija je i prethodnih godina beležila visoke pozicije: drugo mesto 2023. godine, prvo mesto 2024/2025, i peto mesto 2025/2026. Ove godine, međutim, Lidl je „ubedljivo najpoželjniji poslodavac u sektoru Retail – Trgovine”, istakao je Miloš Cevizović, CEO i suosnivač The Employer Branding Agency. On je dodao da povratak na drugo mesto u ukupnom plasmanu pokazuje prepoznatljivost ulaganja u zaposlene i jasan odnos prema timu.

Podrška zaposlenima i priznanja u Srbiji

Holistički pristup dobrobiti zaposlenih u Lidl Srbija ogleda se kroz paket benefita. Svi zaposleni imaju privatno zdravstveno osiguranje sa godišnjim pokrićem pod jednakim uslovima za sve pozicije, godišnje sistematske preglede i pristup programu Employee Assistance Program. Ovaj program omogućava zaposlenima i članovima njihovih užih porodica besplatne i poverljive konsultacije sa psiholozima, pravnicima i finansijskim savetnicima, dostupne 24 sata dnevno. Takođe, nakon pet godina rada u Schwarz grupaciji, zaposleni imaju mogućnost korišćenja sabatikala, odnosno neplaćenog odsustva od jednog do tri meseca, uz povratak na isto radno mesto. Paket benefita uključuje popuste na Fitpass Elite, porodične pogodnosti, poklon-kartice za kupovinu u Lidlu, popuste kod partnera, kupovinu na rate i rad od kuće za administrativne pozicije.

Pored toga, kompanija je i 2026. godine šesti put zaredom nosilac sertifikata „Top Employer” koji dodeljuje Top Employers Institute, a poseduje i „Employer Partner” priznanje SELECTIO Grupe. Lidl Srbija ima i međunarodni „Enterprise Seal” sertifikat, kojim se potvrđuje visok i ujednačen kvalitet HR praksi u 31 zemlji u kojoj kompanija posluje.

Izjave rukovodstva i značaj rangiranja

„Ovo priznanje nam je posebno važno jer dolazi od građana Srbije, od ljudi koji nas poznaju kao potrošači, komšije, a neki i kao buduće kolege. To što nas iz godine u godinu prepoznaju kao jednog od najpoželjnijih poslodavaca u zemlji pokazuje da se ono što radimo za naše zaposlene vidi i van kompanije. Priznanja potvrđuju da smo na dobrom putu, ali naš zadatak ostaje isti: da gradimo okruženje u kojem zaposleni mogu da se oslone na kompaniju i profesionalno i lično”, izjavila je Ivana Marković, direktorka ljudskih resursa (CPO) i članica Uprave Lidl Srbija.

Kao rezultat kontinuiranih ulaganja u HR procese i benefite, Lidl Srbija ostaje među liderima na domaćem tržištu rada. Ovakva priznanja utiču ne samo na privlačenje novih kadrova, već i na zadržavanje postojećih zaposlenih, što je ključno u konkurentnom sektoru trgovine. Sertifikati koje kompanija kontinuirano dobija dodatno potvrđuju njen standard u oblasti upravljanja ljudskim resursima.

Nova digitalna platforma omogućava brže termine za ugradnju veštačkih zglobova, preko 245 operacija već zakazano tokom probne faze

Bečko udruženje zdravstvenih ustanova i Vinzenz Kliniken Wien uveli su digitalnu platformu za zakazivanje operacija kuka i kolena. Ova inovacija omogućava stanovnicima Beča pristup terminima za operaciju u samo nekoliko koraka, čime se ubrzava proces lečenja. Operacije kuka i kolena spadaju među najčešće planirane hirurške zahvate u Austriji, sa oko 40.000 ugradnji veštačkih zglobova godišnje, navodi gradska zdravstvena administracija.

Digitalna platforma poboljšava pristup operacijama kuka i kolena

Stanovnici Beča koji poseduju uput specijaliste mogu od maja 2026. godine putem platforme op-termin.wien ili pozivom na broj 1450 jednostavno zakazati operaciju kuka ili kolena. Potrebno je da učitaju svoj uput i izaberu prioritet – raniji termin ili određenu kliniku. Tokom probnog perioda već je zakazano više od 245 operacija i više od 460 prvih konsultacija. Ove konsultacije se po pravilu realizuju u roku od 21 dan od prijave. Ako je pacijent fleksibilan u izboru klinike, termin može dobiti i znatno brže.

Transparentnost i efikasnost smanjuju vreme čekanja

„Kada je reč o operaciji kuka ili kolena, pristup mora da bude jednostavan, transparentan i pravedan. Upravo to omogućavamo novom platformom za zakazivanje operacija. Na taj način olakšavamo put do lečenja i skraćujemo vreme čekanja na operacije“, izjavio je Peter Haker, gradski odbornik za zdravstvo. Mihael Binder, medicinski direktor Bečkog udruženja zdravstvenih ustanova, istakao je: „Do sada je zakazano više od 245 operacija i više od 460 prvih konsultacija. One se po pravilu obavljaju u roku od 21 dana. Ako su pacijenti fleksibilni u pogledu izbora klinike, do termina mogu da dođu i znatno brže.“ Platforma takođe omogućava veću transparentnost i pravičnost u procesu dodele termina, što je posebno važno u javnom zdravstvu.

Implikacije za zdravstveni sistem i pacijente

Ugradnja veštačkog kuka ili kolena predstavlja važan segment ortopedske hirurgije, sa velikim uticajem na kvalitet života pacijenata i troškove zdravstvenog sistema. Austrija, a posebno Beč, beleži visok broj ovih operacija, što zahteva efikasno upravljanje kapacitetima i resursima. Uvođenjem digitalne platforme, zdravstvene ustanove u Beču nastoje da smanje liste čekanja i poboljšaju pristup zdravstvenim uslugama. Kao rezultat, pacijenti dobijaju bržu i transparentniju uslugu, dok zdravstveni sistem može bolje da planira resurse. Platforma op-termin.wien već pokazuje pozitivne efekte, a njena primena mogla bi da posluži kao model i za druge gradove.