Stopa nezaposlenosti dostigla 29 odsto, broj ribarskih dozvola prepolovljen nakon 2008. godine

U Grčkoj je sektor ribarstva suočen sa ozbiljnim izazovima, među kojima su rastuća nezaposlenost i smanjenje ribljeg fonda, dok industrijski ribolovci ostvaruju oko 95 odsto ukupnog ulova. Inicijativom započetom 2016. godine, škola za ribarstvo Enaleia, koju su osnovali Lefteris Arapakis i Jorgos Cijolis uz podršku organizacije The Hellenic Initiative, omogućava mladim i nezaposlenim Grcima da steknu znanja iz oblasti održivog ribarstva.

U vreme osnivanja škole stopa nezaposlenosti u Grčkoj iznosila je čak 29 odsto, a tradicionalni ribari su se suočavali sa padom prihoda zbog smanjenog ulova i zagađenosti mora. Škola je do sada iz mora uklonila više od 80 tona plastike, a polaznici uče kako da koriste održive metode ribolova, sakupljaju otpad i ostvaruju veće prihode uz manji ulov. „Učimo ih i kako da zarađuju više novca, a da pritom love manje ribe. Pokazujemo im kako da sakupljaju plastiku iz mora i kako od tog materijala mogu nastati stotine različitih proizvoda“, ističe Arapakis.

Grčka je nakon finansijske krize 2008. godine prepolovila broj ribarskih dozvola nudeći novčane podsticaje za odustajanje od posla, dok je deo flote uništen. Ipak, najveći uticaj na riblji fond imaju veliki industrijski ribolovci, čiji brodovi koriste moćnu opremu i kontrolišu industriju, ostvarujući čak oko 95 odsto ukupnog ulova. Nedostatak formalnog obrazovanja među malim ribarima dodatno otežava prelazak na održivije prakse.

Program obuke škole Enaleia kombinuje onlajn nastavu, predavanja, radionice i praktičan rad na moru. Nakon teorijske obuke, polaznici stiču iskustvo sa profesionalnim ribarima i ostvaruju kontakte sa potencijalnim poslodavcima, čime se omogućava stvaranje novih radnih mesta u sektoru ribarstva.

U legalne tokove nije ušlo 884 miliona evra, dok je inflacija u Srbiji u porastu i očekuje se privredni rast od 3,5 odsto

Finansijski sektor Srbije tokom prethodne i tekuće godine pokazuje stabilnost uprkos globalnim turbulencijama, navodi se u izdanju Finansije Top 2025/26. Prema zvaničnim podacima, banke i platne institucije u Srbiji su prošle godine prijavile sumnjive transakcije u ukupnoj vrednosti većoj od 2,5 milijarde evra, dok je 884 miliona evra nezakonitog novca sprečeno da uđe u legalne tokove zahvaljujući pravovremenoj reakciji prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Pad privrednog rasta i rast inflacije obeležavaju 2025. godinu u Srbiji, a Narodna banka Srbije predviđa stabilan rast privrede u srednjem roku, po stopi od oko 3,5 odsto. Međunarodne institucije upozoravaju da su aktuelni energetski šok, velika zavisnost od stranih investicija i nestabilna politička situacija glavni izazovi za domaću privredu. Iako je prognoziran nešto niži tempo rasta investicija u odnosu na ranije projekcije, očekuje se oporavak privatnih ulaganja zbog relativno visoke profitabilnosti srpskih kompanija i nastavka priliva stranih investicija.

Evropska unija se suočava sa izazovima gubitka konkurentnosti u odnosu na Kinu, a eksperti predlažu uvođenje carinskih barijera ili devalvaciju evra, što bi moglo imati posledice i po ekonomije Zapadnog Balkana. U regionu Zapadnog Balkana, privrednicima rastu troškovi poslovanja zbog novih necarinskih barijera i trgovinskih pravila iz EU, i to uprkos nultim carinama. Na povećane izdatke se žale i kompanije iz EU koje posluju u regionu, posebno nemačke firme.

Na globalnom nivou, MMF ističe da su roboti i veštačka inteligencija najotporniji na tržišne potrese, dok Svetski program za hranu navodi da oko 400 miliona ljudi u siromašnijim zemljama gladuje. Preporuka MMF-a je da se države sa slabijim ekonomijama fokusiraju na ulaganja u veštačku inteligenciju.

Fiskalni savet Srbije upozorava da najveći rizici za budžetske rashode u srednjem roku leže u oblastima gde država nema jasno definisane razvojne strategije, što može dovesti do značajno većih troškova od planiranih. Na tržištu tematskih obveznica, zelene obveznice i dalje dominiraju, dok razvoj ovog tržišta u Srbiji otvara šanse za povećanje investicija i ubrzanje prelaska na održivu ekonomiju. Kada je reč o primeni veštačke inteligencije u finansijskom sektoru Srbije, BiH i Crne Gore, većina projekata je još u ranoj fazi, ali se beleži napredak u produktivnosti i efikasnosti finansijskih institucija.

Tržište agentske trgovine raste 66 odsto godišnje, vrednost može dostići 1,7 biliona dolara do 2030.

Kompanija Mastercard je u saradnji sa AikBank, OTP bankom i UniCredit Bankom uspešno realizovala prve stvarne agentske transakcije u Srbiji, koristeći AI agente uz tehnologiju Mastercard Agent Pay. Ove transakcije, sprovedene u realnom okruženju tokom juna 2026. godine, predstavljaju značajan korak u razvoju agentic commerce modela, omogućavajući korisnicima da bezbedno i sa potpunom kontrolom dozvole veštačkoj inteligenciji da kupuje u njihovo ime.

Transakcije su izvedene uz korišćenje tokena za AI agente, što omogućava zaštitu osetljivih podataka i snažnu proveru identiteta tokom celog procesa. Proces kupovine odvija se u tri jasno definisana koraka: korisnik daje nalog AI agentu, potvrđuje saglasnost, a plaćanje se završava biometrijskom verifikacijom, kao što su otisak prsta ili prepoznavanje lica. Plaćanje je omogućila platforma PayOS, koja funkcioniše kao digitalni novčanik AI agenta, povezujući agenta, podatke za plaćanje i trgovca.

Kao primer praktične upotrebe, korisnik može zatražiti od AI asistenta da pronađe određeni proizvod, poput dečjeg bicikla. AI agent upoređuje ponude, predlaže najpovoljniju opciju, a korisnik potvrđuje izbor i odobrava transakciju. Time je u svakom trenutku moguće pratiti i proveriti svaki korak procesa kupovine.

Prema izveštaju Mastercard Signals, tržište agentske trgovine beleži godišnji rast od 66 odsto i procenjuje se da može porasti sa 136 milijardi dolara u 2025. na 1,7 biliona dolara do 2030. godine. Skoro polovina ispitanih korisnika navodi da bi dozvolila AI agentu da kupuje u njihovo ime u okviru zadatog budžeta, dok je među roditeljima taj procenat veći od 60 odsto. Ključni zahtevi potrošača su poverenje, jasnoća pravila i transparentnost procesa, što tehnologija Mastercard Agent Pay obezbeđuje kroz detaljnu kontrolu i transparentnost svake transakcije.

Jelena Sretenović, direktorka Mastercard za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, istakla je: „Veštačka inteligencija ima potencijal da pojednostavi način na koji ljudi obavljaju svakodnevne zadatke, ali poverenje i bezbednost moraju biti na prvom mestu. Mastercard Agent Pay je osmišljen tako da transakcije koje pokreće AI budu transparentne, autentifikovane i uvek pod kontrolom korisnika. Saradnjom sa partnerima poput AikBank, OTP bankom i UniCredit Bankom zajedno postavljamo temelje za pouzdanu trgovinu vođenu veštačkom inteligencijom.”

Srbija se sa ovim inovativnim projektom pridružila zemljama koje agentsku trgovinu prevode iz koncepta u svakodnevnu praksu, u trenutku kada ovaj segment tržišta beleži ubrzan razvoj.