Miloševići iz Drmna obeležavaju 80 godina pčelarenja i 20 godina prisustva svog meda na tržištu, uz proizvodnju vina i rakije od meda
Porodica Milošević iz Drmna kod Požarevca, sa tradicijom dugom 80 godina i 800 pčelinjih zajednica, proširila je proizvodnju na medni penušavac, vino koje se ne pravi od grožđa, već fermentacijom rastvora meda i vode. Ova inovacija je rezultat znanja Nemanje Miloševića, četvrte generacije pčelara, koji je diplomirao 2019. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na smeru Prehrambena tehnologija-konzervisanje i vrenje, a zatim završio i master rad na temu proizvodnje penušavca od meda.
Proizvodnja vina od meda i posebno penušavog vina zahteva posebnu tehnologiju, jer gotovo nijedna mašina iz klasične vinarske proizvodnje nije primenjiva. “Tehnologija je veoma zahtevna i skupa, nismo znali u šta se upuštamo dok nismo krenuli sa proizvodnjom,” navodi Nemanja Milošević. Klasična tradicionalna metoda podrazumeva stvaranje pritiska od 6 bara prirodnim putem u bocama, a flaše za penušavac moraju izdržati i do 10 bara. Nakon devetomesečnog sazrevanja, grlić flaše se zamrzava radi uklanjanja taloga, a ekspedicijski liker podešava slatkoću penušavca. “Posebno bih želeo da naglasim, da u vinu od meda i penušavcu od meda nema grožđa ili vina od grožđa”, ističe Milošević.
Za sva pića porodica koristi mešavinu livadskog, lipovog i šumskog meda, a proizvode i rakiju od meda (medovaču) i likere. Medni liker sadrži 26% alkohola, a dobijen je dodavanjem meda u rakiju od meda. “Počeli smo sa rakijom od meda-medovačom kako bismo proširili asortiman proizvoda i napravili pravu medovaču koja se dobija fermentacijom i destilacijom rastvora meda i vode,” objašnjava Milošević.
Vina od meda najbolje se uparuju sa belim mesom, svinjetinom, suvim voćem i sirevima, dok se penušavac preporučuje uz predjela, blage sireve ili ribu. Rakija od meda odgovara suvom mesu i pečenju, a liker je namenjen uz deserte.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka Miloševići su započeli intenzivnu proizvodnju matica i rojeva, kako za sopstvene potrebe tako i za tržište. Prošla godina bila je izuzetno teška za pčelare, sa gubicima pčelinjih zajednica i do 60%, pa čak i 100% na pojedinim mestima. Kao ključni problem, Nemanja Milošević navodi klimatske promene i parazitsku grinju Varroa destructor, protiv koje je neophodno koristiti različite organske preparate tokom cele godine.
Prekretnica u razvoju poslovanja bila je 2007. godina kada su, zbog niske otkupne cene meda na veliko, Miloševići odlučili da plasiraju svoje proizvode u maloprodajnim marketima i razvijaju sopstveni brend. Sledeće godine, 2027, proslaviće 80 godina pčelarenja i 20 godina prisutnosti na tržištu.
