Connect with us

Domaće

Porodica Milošević proizvela 800 pčelinjih zajednica i medni penušavac bez grožđa

Miloševići iz Drmna obeležavaju 80 godina pčelarenja i 20 godina prisustva svog meda na tržištu, uz proizvodnju vina i rakije od meda

Published

2 hours ago

on

pexels-photo-10594799

Miloševići iz Drmna obeležavaju 80 godina pčelarenja i 20 godina prisustva svog meda na tržištu, uz proizvodnju vina i rakije od meda

Porodica Milošević iz Drmna kod Požarevca, sa tradicijom dugom 80 godina i 800 pčelinjih zajednica, proširila je proizvodnju na medni penušavac, vino koje se ne pravi od grožđa, već fermentacijom rastvora meda i vode. Ova inovacija je rezultat znanja Nemanje Miloševića, četvrte generacije pčelara, koji je diplomirao 2019. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na smeru Prehrambena tehnologija-konzervisanje i vrenje, a zatim završio i master rad na temu proizvodnje penušavca od meda.

Proizvodnja vina od meda i posebno penušavog vina zahteva posebnu tehnologiju, jer gotovo nijedna mašina iz klasične vinarske proizvodnje nije primenjiva. “Tehnologija je veoma zahtevna i skupa, nismo znali u šta se upuštamo dok nismo krenuli sa proizvodnjom,” navodi Nemanja Milošević. Klasična tradicionalna metoda podrazumeva stvaranje pritiska od 6 bara prirodnim putem u bocama, a flaše za penušavac moraju izdržati i do 10 bara. Nakon devetomesečnog sazrevanja, grlić flaše se zamrzava radi uklanjanja taloga, a ekspedicijski liker podešava slatkoću penušavca. “Posebno bih želeo da naglasim, da u vinu od meda i penušavcu od meda nema grožđa ili vina od grožđa”, ističe Milošević.

Za sva pića porodica koristi mešavinu livadskog, lipovog i šumskog meda, a proizvode i rakiju od meda (medovaču) i likere. Medni liker sadrži 26% alkohola, a dobijen je dodavanjem meda u rakiju od meda. “Počeli smo sa rakijom od meda-medovačom kako bismo proširili asortiman proizvoda i napravili pravu medovaču koja se dobija fermentacijom i destilacijom rastvora meda i vode,” objašnjava Milošević.

Vina od meda najbolje se uparuju sa belim mesom, svinjetinom, suvim voćem i sirevima, dok se penušavac preporučuje uz predjela, blage sireve ili ribu. Rakija od meda odgovara suvom mesu i pečenju, a liker je namenjen uz deserte.

Početkom osamdesetih godina prošlog veka Miloševići su započeli intenzivnu proizvodnju matica i rojeva, kako za sopstvene potrebe tako i za tržište. Prošla godina bila je izuzetno teška za pčelare, sa gubicima pčelinjih zajednica i do 60%, pa čak i 100% na pojedinim mestima. Kao ključni problem, Nemanja Milošević navodi klimatske promene i parazitsku grinju Varroa destructor, protiv koje je neophodno koristiti različite organske preparate tokom cele godine.

Prekretnica u razvoju poslovanja bila je 2007. godina kada su, zbog niske otkupne cene meda na veliko, Miloševići odlučili da plasiraju svoje proizvode u maloprodajnim marketima i razvijaju sopstveni brend. Sledeće godine, 2027, proslaviće 80 godina pčelarenja i 20 godina prisutnosti na tržištu.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Kompozitni PMI evrozone pao na 48,6 poena, najniži nivo u 17 meseci

U Nemačkoj PMI spao sa 51,9 na 48,3 poena, dok je u Francuskoj indeks četvrti mesec ispod 50 poena

Published

3 minutes ago

on

April 23, 2026

By

U Nemačkoj PMI spao sa 51,9 na 48,3 poena, dok je u Francuskoj indeks četvrti mesec ispod 50 poena

Poslovna aktivnost u privatnom sektoru evrozone u aprilu je zabeležila pad, prema preliminarnoj proceni agencije S&P Global, što je izazvalo zabrinutost na finansijskim tržištima. Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) opao je sa 50,7 poena u martu na 48,6 poena u aprilu, što predstavlja najniži nivo u poslednjih 17 meseci i nalazi se ispod ključne granice od 50 poena koja odvaja ekspanziju od kontrakcije.

U Nemačkoj je ukupna vrednost PMI indeksa pala sa martovskih 51,9 poena na 48,3 poena, što je najniži rezultat u poslednjih 16 meseci. Dok je industrijska aktivnost ostala stabilna, sektor usluga zabeležio je značajan pad. Francuska je zabeležila još lošije rezultate, gde je kompozitni indeks četvrti mesec zaredom ostao ispod 50 poena, a aprilska vrednost iznosi 47,6 poena, što je najniži nivo u proteklih 14 meseci.

Analitičari navode da je glavni uzrok ovakvog rezultata izraženo slabljenje sektora usluga, uz dodatni uticaj rata na Bliskom istoku i rastućih troškova inputa. Ekonomista Kris Vilijamson upozorio je da se evrozona suočava sa “produbljivanjem ekonomskih problema” zbog geopolitičkih tenzija, rasta cena energije i poremećaja u snabdevanju, što dodatno podstiče inflaciju iznad cilja Evropske centralne banke od dva odsto.

Prema oceni agencije S&P Global, troškovi inputa i prodajne cene naglo rastu, ne samo zbog skuplje energije, već i zbog šireg povećanja cena sirovina i neravnoteže između ponude i tražnje. Vilijamson je ocenio da je, izuzev perioda pandemije, ovo najveći rast troškovnih pritisaka od 2000. godine.

U privatnom sektoru Nemačke zabeležena je kontrakcija po prvi put u gotovo godinu dana, pri čemu je PMI indeks pao sa 51,9 na 48,3 poena, što je znatno ispod tržišnih očekivanja. U sektoru usluga aktivnost je opala najviše od kraja 2022. godine, dok je rast prerađivačke industrije dodatno usporen. U Francuskoj se kompozitni indeks zadržao ispod 50 poena već četvrti mesec, sa aprilske vrednosti od 47,6 poena.

Rast cena energije, posledica geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, dodatno opterećuje privredu evrozone i doprinosi pritiscima na inflaciju. Kompozitni PMI indeks, kao ključni pokazatelj privredne aktivnosti, ukazuje da su izazovi pred evrozonom i dalje izraženi, posebno u uslužnom sektoru.

Pročitaj još

Domaće

Nestlé ostvario organski rast od 3,5 odsto, prihod 21,3 milijarde franaka u Q1 2026

E-trgovina čini 21,5 odsto prodaje, dvocifren rast na srpskom tržištu i snažan doprinos iz segmenta kafe

Published

18 minutes ago

on

April 23, 2026

By

E-trgovina čini 21,5 odsto prodaje, dvocifren rast na srpskom tržištu i snažan doprinos iz segmenta kafe

Nestlé, globalna kompanija iz sektora hrane i pića, zabeležila je organski rast od 3,5 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, uz realni unutrašnji rast (RIG) od 1,2 odsto i rast cena od 2,3 odsto, pokazuje najnoviji finansijski izveštaj. Ukupni prihodi Grupe iznosili su 21,3 milijarde švajcarskih franaka, što je pad od 5,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pre svega zbog negativnog uticaja deviznih kurseva od 9,3 odsto.

Prema izveštaju, realni unutrašnji rast bio je pozitivan u svim geografskim zonama i skoro svim kategorijama proizvoda, osim u segmentu formule za odojčad, koji je imao negativan uticaj od oko 90 baznih poena na ukupni organski rast i RIG. Međutim, dostupnost proizvoda je kasnije normalizovana. Najveći doprinos rastu dali su segmenti kafe, hrane i grickalica, pri čemu je kafa imala organski rast od 9,3 odsto. Tržišta u razvoju ostvarila su snažan učinak, dok su Evropa i Sjedinjene Američke Države zadržale stabilnost uprkos izazovima na tržištu.

Maloprodajni kanal je zabeležio rast od 3,5 odsto, out-of-home prodaja 3,9 odsto, dok je e-trgovina ostvarila rast od 15,4 odsto i sada učestvuje sa 21,5 odsto u ukupnoj prodaji Grupe. U evrozoni je ostvaren organski rast od 3,9 odsto, RIG od 1,1 odsto i rast cena od 2,8 odsto, a posebno su se izdvojile kategorije kafe i hrane za kućne ljubimce.

Na srpskom tržištu Nestlé je zabeležio dvocifren rast u prvom kvartalu 2026. godine, uz doprinos gotovo svih kategorija, naročito kafe, konditorskih proizvoda i hrane za kućne ljubimce. Generalna direktorka Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, Marjana Davidović, istakla je: „U godinu smo ušli sa jasnim planom i dobrim rezultatima, što je omogućilo snažan početak. Inovacije su imale važnu ulogu u rastu, uključujući proizvode kao što su C Air Fryer i KitKat Formula 1, koji su naišli na dobar odziv potrošača i tržišta.“

Kompanija je nastavila i sa društveno odgovornim aktivnostima u Srbiji, uključujući kampanju ‘Zajedno pčelama na dar’, sadnju medonosnog drveća, postavljanje hotela za oprašivače u poljoprivrednim školama i donaciju oko 20 tona proizvoda ugroženim grupama. Crveni krst Vojvodine dodelio je priznanje Nestléu za dugogodišnju saradnju, dok program ‘Zdravo rastimo’ ove godine obeležava 15 godina, sa više od 350.000 dece u Srbiji.

Na nivou grupe, izvršni direktor Philipp Navratil istakao je: „Rezultati potvrđuju ispravnost strategije kompanije. Rast je posebno vidljiv u kategorijama kafe, hrane i grickalica, a tržišta u razvoju daju značajan doprinos ukupnim rezultatima, dok Evropa i SAD pokazuju stabilnost.“ Kompanija je zadržala prognozu za organski rast u rasponu od 3 do 4 odsto za celu 2026. godinu, uz očekivanje da slobodan novčani tok premaši 9 milijardi švajcarskih franaka.

Pročitaj još

Domaće

Schneider Electric: troškovi neefikasnosti u industriji rastu na 29,14 odsto do 2030. godine

Samo 13 odsto proizvođača ima potpuno integrisanu AI, dok 37 odsto očekuje centralnu ulogu AI do 2030.

Published

35 minutes ago

on

April 23, 2026

By

Samo 13 odsto proizvođača ima potpuno integrisanu AI, dok 37 odsto očekuje centralnu ulogu AI do 2030.

Kompanija Schneider Electric objavila je rezultate globalnog istraživanja prema kojem troškovi neefikasnosti u sektoru robe široke potrošnje mogu porasti sa 20,3 na 29,14 odsto ukupnih troškova gotovog proizvoda do 2030. godine. Studija je obuhvatila 1453 rukovodioca širom sveta i ukazuje na zabrinjavajući rast gubitaka uzrokovanih zastojima, kvarovima i problemima sa kvalitetom, dok istovremeno samo 13 odsto kompanija navodi da je veštačka inteligencija (AI) potpuno integrisana u ključne procese.

Prema istraživanju, čak 15,2 odsto prosečnog prihoda gubi se zbog prekida u radu, ponovnog rada ili neoptimalnog korišćenja kapaciteta. Očekuje se da će troškovi povezani sa neefikasnošću dostići 21,37 odsto naredne godine, a zatim čak 29,14 odsto do 2030. godine. Iako 37 odsto ispitanika smatra da će AI imati centralnu ulogu u poslovanju do kraja decenije, trenutna primena zaostaje za ambicijama industrije.

Analiza pokazuje da trećina rukovodilaca procenjuje povraćaj investicija (ROI) u AI između 50 i 74 odsto do kraja decenije, dok skoro osam odsto očekuje ROI viši od 100 odsto, odnosno isplativost ulaganja za manje od godinu dana. Međutim, 70 odsto ispitanika navodi da trenutni povrat od AI iznosi manje od 20 odsto, a gotovo trećina beleži povrat od svega 5 odsto ili manje.

„Proizvođači predviđaju utrostručenje primene veštačke inteligencije do 2030. godine, uz značajan rast očekivanog povrata investicija, na nivoe kakve danas ostvaruju samo najnaprednije fabrike. Ovaj jaz između očekivanja i realnosti najjači je signal hitnosti koji smo videli poslednjih godina“, izjavio je Neil Smith, predsednik sektora za robu široke potrošnje u Schneider Electricu. On dodaje da je za pravi efekat AI neophodno povezivanje podataka iz proizvodnje, savremena automatizacija i integracija u jedinstven proces donošenja odluka.

Glavne prepreke za širu primenu AI nisu tehnološke, već strukturne: nedostatak stručnjaka za AI i analizu podataka, zastarela infrastruktura, manjak kvalitetnih podataka i otpor zaposlenih prema promenama. „Da bi se ostvario transformativni povrat od industrijske AI u naredne četiri godine, neophodan je kvalitativni iskorak u saradnji, transparentnosti i primeni zajedničkih standarda. Deljenje najboljih praksi i sektorskog znanja biće ključno za sledeću fazu digitalne transformacije“, poručila je Cecile Vercellino, potpredsednica za usluge u oblasti industrijske automatizacije u Schneider Electricu.

U saradnji sa kompanijom AVEVA, Schneider Electric je objavio dokument sa smernicama za primenu AI u prehrambenoj industriji, proizvodnji pića, farmaceutici i biotehnologiji, fokusiran na razvoj autonomnih operacija i korišćenje industrijskih podataka. Zaključak istraživanja je da će kompanije morati da reše strukturne izazove kako bi industrijska AI zaista unapredila konkurentnost i poslovanje.

Pročitaj još

U Trendu