Udeo otpornog zemljišta pao sa 43,2% na 6,4%, uz opasnost od suša svake godine i smanjenje podzemnih voda do 40%
Analize Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu pokazuju da će do sredine veka samo 6,4% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ostati otporno na klimatske promene, što je drastičan pad sa 43,2% koliko je iznosilo u periodu od 2001. do 2020. godine. Stručnjaci upozoravaju da će rast prosečne temperature za više od tri stepena, sve češći toplotni talasi i promene u raspodeli padavina značajno ugroziti domaću proizvodnju hrane.
Prema istraživanjima, do 2050. godine čak 56% teritorije Srbije biće izloženo opasnosti od bujičnih poplava i izlivanja reka, što je osam puta više nego u referentnom periodu od 1961. do 1990. godine. Istovremeno, mogućnosti za obnavljanje podzemnih voda mogle bi da se smanje između 20 i 40%, najviše pogođeni biće jug, jugoistok i severoistok zemlje koji prelaze u polusušnu klimu.
Profesorica Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističe da su suše postale znatno češće: dok je ranije beležena jedna sušna godina po deceniji, između 2011. i 2020. u proseku je registrovano pet sušnih godina, a projekcije ukazuju da će do sredine veka suše biti svake godine. “Vlažna klima ostaće u zapadnim delovima Srbije, dok će ostali regioni biti pod još većim pritiskom suše i gubitka zemljišne plodnosti”, navela je Vuković Vimić.
Istraživanje Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu pokazuje dodatne izazove: iako je 95% domaćih poljoprivrednika čulo za klimatske promene, samo trećina poseduje dublje znanje o toj temi, pretežno informisana putem društvenih mreža. Stručnjaci smatraju da je edukacija i prilagođavanje proizvodnje klimatskim promenama nužna i neodložna.
Pored klimatskih izazova, poljoprivrednici u Srbiji suočavaju se i sa ekonomskim pritiscima usled poskupljenja energenata, đubriva i transporta, što dodatno komplikuje njihovu poziciju na tržištu hrane. Od početka globalne energetske i prehrambene krize 2022. godine, ovi troškovi su postali centralna tema, dok se posledice klimatskih promena i dalje zanemaruju u agrarnoj politici.
Stručnjaci upozoravaju da će, bez hitnih mera prilagođavanja, Srbiju pogoditi dalji pad stočnog fonda, niže otkupne cene i povećana zavisnost od uvoza hrane, što dugoročno ugrožava prehrambenu sigurnost i domaću ekonomiju.
