Samo jedan slučaj posebnog poreza zvanično poznat u pet godina primene zakona, bez redovnog objavljivanja rezultata

Poreska uprava Republike Srbije obradila je više od 1,18 miliona građana od početka primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je na snazi od marta 2021. godine. Kod 13.522 lica utvrđena je potencijalna nesrazmera između imovine i prihoda veća od 150.000 evra, dok je za oko 150 njih sproveden prethodni postupak i sačinjeni izveštaji. Ipak, prema dostupnim zvaničnim podacima, javnosti je poznat samo jedan slučaj u kojem je doneto rešenje o posebnom porezu za osobu koja nije uspela da dokaže poreklo imovine, a podaci o naplaćenim iznosima i ukupnim rezultatima nisu redovno objavljivani.

Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je 2020. godine, neposredno pre parlamentarnih izbora, a njegova primena započeta je godinu dana kasnije. Prema informacijama iz 2024. godine, prvi poznati slučaj primene ovog zakona odnosio se na utaju poreza u iznosu većem od milion evra, što je do sada jedini javno poznat slučaj. Poreska uprava je navela da do kraja 2023. godine nije doneto nijedno konačno rešenje o posebnom porezu po ovom zakonu.

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić, istakao je da se o primeni zakona objavljuje veoma malo podataka. “Vrlo malo toga se objavljuje. Pre možda godinu dana sam vadio neke podatke i pronašao iz medija da je bio jedan slučaj rešen i ne znam koliko njih da je bilo ispitivano. U svakom slučaju malo, a poenta je da nemamo ništa drugo osim onoga što je rečeno kroz izjave direktorke Poreske uprave”, naveo je Nenadić.

Nenadić je ukazao i na to da metodologia po kojoj Poreska uprava bira slučajeve za proveru nije javno dostupna, kao ni detaljni podaci o sprovedenim kontrolama. On je dodao da postoje ograničenja u proveri pojedinih oblika imovine, posebno one koja nije evidentirana u javnim registrima ili je u vlasništvu pravnih lica. Kada je reč o imovini u inostranstvu, Nenadić je naglasio da ne postoji automatska razmena podataka koja bi omogućila sistematsko pretraživanje, što dodatno otežava postupak.

Pitanja upućena Ministarstvu unutrašnjih poslova i Poreskoj upravi o proverama imovine, uključujući i aktuelni slučaj bivšeg direktora Policijske uprave za grad Beograd, Milana Milića, ostala su bez odgovora do objavljivanja ovog teksta. Više javno tužilaštvo saopštilo je da će finansijska istraga u tom predmetu biti sprovedena u skladu sa Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Bruto domaći proizvod porastao 3,5 odsto, industrijska proizvodnja beleži plus, inflacija na 3,6 odsto

Srpska privreda nastavila je rast u prvim mesecima 2026. godine, uz snažno ubrzanje izvoza i stabilan oporavak industrije, pokazuju najnovije makroekonomske analize Privredne komore Srbije i Ekonomskog instituta. Bruto domaći proizvod (BDP) povećan je za oko 3,5 odsto u periodu januar–april u odnosu na isti period prošle godine, dok je međugodišnji rast u prvom tromesečju iznosio 3,2 odsto.

Spoljnotrgovinska razmena zabeležila je rast od 3,9 odsto, dostigavši ukupno 25,9 milijardi evra. Izvoz je povećan za 8,2 odsto, na 11,8 milijardi evra, dok je uvoz porastao za 0,5 odsto i iznosi 14,1 milijardu evra. Zahvaljujući ovome, pokrivenost uvoza izvozom porasla je na 83,5 odsto, sa prošlogodišnjih 77,6 odsto, a robni deficit smanjen je za 26,1 odsto, na 2,33 milijarde evra (više od 823 miliona evra manje nego lani).

Industrijska proizvodnja u aprilu zabeležila je rast od 3,4 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Prerađivačka industrija porasla je 5,3 odsto, rudarstvo 4,8 odsto, dok je sektor proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i pare pao za 7,7 odsto. U prvih četiri meseca ukupna industrijska proizvodnja porasla je 0,2 odsto, prerađivačka industrija zabeležila je rast od 1 odsto, a rudarstvo i energetika su ostali u blagom minusu.

Automobilska industrija bila je ključni nosilac privrednog rasta: proizvodnja motornih vozila i prikolica uvećana je za 51,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je samo u aprilu međugodišnji rast iznosio 52,2 odsto. Proizvodnja električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija Kragujevac značajno je doprinela ovom trendu, a trenutni nivo proizvodnje je za oko 40 procenata veći od prošlogodišnjeg proseka. Prema autorima Makroekonomskih analiza i trendova, doprinos ove oblasti međugodišnjem rezultatu prerađivačkog sektora iznosi 2,9 procentnih poena, dok je kumulativni doprinos svih ostalih oblasti koje su zabeležile rast 1,6 procentnih poena.

Uz automobilsku industriju, pozitivne rezultate zabeležili su i proizvođači farmaceutskih proizvoda, gume i plastike, papira, kao i mašina i opreme. Sektor rudarstva ostvario je rast u eksploataciji ruda metala, dok su eksploatacija sirove nafte, prirodnog gasa i pojedine druge grane ostale ispod prošlogodišnjeg nivoa.

Prosečne zarade nastavile su da rastu brže od troškova života: neto plata početkom godine bila je za 8,9 odsto viša od vrednosti prosečne potrošačke korpe i 111,4 odsto iznad minimalne potrošačke korpe. Inflacija je ostala pod kontrolom – harmonizovani indeks potrošačkih cena u aprilu iznosio je 3,6 odsto, što je blizu proseka Evropske unije (3,2 odsto) i evrozone (3 odsto), dok je devet od 27 članica EU imalo višu inflaciju od Srbije.

Značajan uticaj na rezultate imala je privremena normalizacija rada Rafinerije nafte u Pančevu, koja je doprinela rastu prerađivačke industrije, posebno kroz proizvodnju koksa i derivata nafte, uz pozitivan efekat i na hemijsku industriju.

Najveći deo robne razmene realizovan je sa državama Evropske unije, dok je domaće tržište zabeležilo rast prometa u trgovini na malo, prema podacima Evrostata. Ekonomisti ocenjuju da povoljni trendovi industrijske proizvodnje u martu i aprilu potvrđuju dugoročan oporavak industrije, iako pojedini sektori još nisu dostigli prošlogodišnje nivoe aktivnosti.

Rast prihoda zahvaljujući akviziciji dela United Group i 300.000 novih korisnika, kreditni rejting unapređen

Telekom Srbija, državna telekomunikaciona kompanija, ostvarila je u prethodnoj godini rekordne finansijske rezultate – ukupni prihod dostigao je 2,3 milijarde evra, dok je neto dobit iznosila 1,3 milijarde evra. Ove podatke izneo je generalni direktor Vladimir Lučić, ističući da je 2025. godina bila izuzetno uspešna za kompaniju, te da su ostali finansijski pokazatelji u fazi verifikacije i biće objavljeni po usvajanju godišnjeg izveštaja.

Rast prihoda i dobiti značajno je podstaknut prošlogodišnjom akvizicijom dela United Group, čime je Telekom Srbija stekao oko 300.000 novih korisnika. Prema rečima Lučića, ukupan broj korisnika kompanije povećan je na više od pola miliona, a najveći doprinos prihodima i dalje dolazi od matične kompanije Telekom Srbija.

Finansijski rezultati pozitivno su uticali na kreditni rejting kompanije. Agencija Fitch unapredila je rejting Telekoma Srbija sa B+ (pozitivni izgledi) na BB- (stabilni izgledi), dok su Moody’s i S&P potvrdili ocene B1 (stabilni izgledi), odnosno BB- (stabilni izgledi). Time je potvrđen najbolji kreditni profil kompanije do sada, iako je i dalje ispod investicionog razreda koji uživaju konkurenti poput Yettela i Telekoma Austria.

Lučić je naglasio da je Telekom Srbija jedina kompanija sa Zapadnog Balkana koja ima izdate obveznice na međunarodnim tržištima. Emisija obveznica vredna 1,95 milijardi evra realizovana je uspešno, uprkos globalnim ekonomskim izazovima i uticaju rata u Ukrajini. Interesovanje investitora za ove obveznice premašilo je 14 milijardi evra, što je prema Lučiću zabeleženo samo kod kompanija iz zemalja u razvoju u poslednje dve godine.

Nakon akvizicije Sport kluba, kompanija je smanjila operativne troškove, pre svega zahvaljujući povoljnijim uslovima za prenose sportskih događaja i nižim kamatama usled poboljšanog kreditnog rejtinga. Tačni iznosi troškova kamata i ukupnog duga biće poznati nakon što godišnji finansijski izveštaj bude usvojen od strane Agencije za privredne registre.

Iako je Telekom Srbija unapredio finansijski profil, kompanija još uvek nije listirana na berzama kroz akcije, kao što je to slučaj s drugim velikim državnim kompanijama na Beogradskoj berzi. Kompanija ostaje fokusirana na dalji rast i optimizaciju troškova, posebno u segmentima medija i sportskog sadržaja, čekajući potvrdu konačnih finansijskih rezultata za prethodnu godinu.