Interni dokument otkriva da više od 1.000 zaposlenih i izvršni direktor Satja Nadela već koriste Scout bez zvanične promocije

Kompanija Microsoft, jedan od vodećih tehnoloških giganata, u internom dokumentu navodi strategiju za svoj novi AI asistent Scout, otkrivajući da je više od 1.000 zaposlenih, uključujući izvršnog direktora Satju Nadelu, već svakodnevno koristi ovaj alat. Dokument, do kojeg je došao portal 404 Media, direktno navodi da je cilj „navesti ljude da postanu zavisni“ od ovog AI asistenta, i to u okviru prve faze strategije pod nazivom „Učiniti ljude zavisnim“.

Plan predviđa integraciju jednostavnije verzije AI agenta OpenClaw u paket Microsoft 365, s namerom da se kroz razvoj samostalnog ClawPilot iskustva i testiranje korisničkog interfejsa kontinuirano povećava baza korisnika i gradi ekosistem alata na koji bi se korisnici svakodnevno oslanjali. Prema navodima iz dokumenta, ovaj proces usvajanja se već organski odvija bez potrebe za zvaničnom najavom, marketinškom kampanjom ili organizovanom internom promocijom.

Ova formulacija izazvala je zabrinutost među zaposlenima, pri čemu su pojedini anonimni izvori iz kompanije ocenili da je otvoreno pominjanje zavisnosti „veoma zabrinjavajuće“. Jedan od zaposlenih je izjavio: „Sve više vidimo zavisnost od AI četbotova i agenata. Po mom mišljenju, nijedan proizvod ne bi smeo da ima zavisnost kao deo svoje razvojne strategije. Ovo deluje kao trenutak kada je neko naglas izgovorio ono što se obično prećutkuje.“

Drugi zaposleni je naveo da krajnji cilj gotovo svakog velikog tehnološkog proizvoda jeste da postane navika bez koje korisnici ne mogu, dok je ironično dodao da je „Microsoft tradicionalno mnogo lošiji u pravljenju proizvoda koji izazivaju zavisnost od nekih drugih velikih kompanija“.

U dokumentu se posebno ističe da je Scout, pod nazivom ClawPilot, bez prethodne najave postao jedan od najtraženijih internih alata u Microsoftu. U tekstu se takođe navodi da je sam dokument „sukreirao“ AI, a stručnjaci upozoravaju da prirodna komunikacija četbotova može kod korisnika izazvati preteranu emocionalnu vezanost. Otvoreno isticanje zavisnosti kao poslovnog cilja ocenjuje se kao zabrinjavajuće iskreno ili izuzetno nepromišljeno, što je dovelo do burnih reakcija u industriji.

Izmene zakona predviđaju ukidanje povlastica, javna rasprava traje do 21. juna 2026.

Ako budu usvojene izmene zakona koje je pripremilo Ministarstvo finansija, poslodavci u Srbiji od januara 2027. godine više neće imati pravo na poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, niti za zapošljavanje građana sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Prema trenutnim propisima, poslodavci koji zaposle lice sa invaliditetom na neodređeno vreme, tri godine ne plaćaju porez na zaradu tog zaposlenog. Takođe, mali privrednici koji zaposle dva radnika sa evidencije NSZ mogu da ostvare povrat 75% plaćenog poreza.

Oni koji već koriste ove olakšice zadržaće ih do isteka zakonskog roka, ali prema nacrtima izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ova praksa biće ukinuta za buduće korisnike. Izmene oba zakona nalaze se na javnoj raspravi, koja traje do 21. juna 2026. godine. Da bi izmene stupile na snagu, potrebno je da ih Vlada usvoji i proslijedi kao predlog Skupštini Srbije.

Predložene izmene se odnose na ukidanje poreskih olakšica za zapošljavanje invalidnih lica, kao i nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, što je do sada bio značajan podsticaj za poslodavce. Prema ekonomskim analizama, ovakve izmene mogu uticati na strategiju zapošljavanja u privatnom sektoru. U postojećem sistemu, firme koje zapošljavaju nove radnike mogu da plate i samo 15% ukupnih troškova, zahvaljujući poreskim povlasticama.

Konačna odluka o ukidanju poreskih olakšica očekuje se nakon završetka javne rasprave i usvajanja zakonskih izmena u Narodnoj skupštini.

Od 2022. godine, kroz projekat ‘EU za Zelenu agendu u Srbiji’, podržano je više od 90 inovacija i investicija privatnog i javnog sektora.

Ovogodišnja EU Zelena nedelja zvanično je otvorena u Srbiji dodelom priznanja „Lideri zelenih inovacija 2026“ za 15 najuspešnijih inicijativa realizovanih uz podršku projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ od 2022. godine. Ove inovacije doprinose dekarbonizaciji, razvoju cirkularne ekonomije, poboljšanju kvaliteta vazduha i očuvanju biodiverziteta, a realizovale su ih kompanije iz privatnog i javnog sektora, lokalne samouprave i organizacije civilnog društva.

Priznanja su uručili ambasadori Evropske unije, Švajcarske i Švedske, pomoćnica ministarke zaštite životne sredine za zaštitu prirode, predstavnik UNDP-a u Srbiji i šef Regionalnog centra za Zapadni Balkan Evropske investicione banke. Ambasador EU NJ.E. Andreas fon Bekerat istakao je: „Ovogodišnja EU Zelena nedelja, sa sloganom ‘Zajedno ka ekonomiji u skladu sa prirodom’, podseća na ključnu ulogu prirode u održavanju života i našu zajedničku odgovornost da ulažemo u nju. Petnaest dobitnika nagrada oličava taj duh. Njihov rad dokazuje da je zelena tranzicija Srbije već u punom jeku: u učionicama, u lokalnim zajednicama, u kompanijama i u svakodnevnim izborima ljudi. Evropska unija čvrsto stoji uz Srbiju na putu ka zelenijoj, otpornijoj i konkurentnijoj privredi.“

Ambasadorka Švajcarske NJ.E. An Lugon-Mulen poručila je da održivost životne sredine, inovacije i ekonomska konkurentnost mogu ići ruku pod ruku, naglašavajući da su zaštita resursa i unapređenje zaštite životne sredine postali pokretači otpornosti i dugoročnog prosperiteta. Ambasador Švedske NJ.E. Šarlota Samelin posebno je istakla značaj nagrađenih projekata u oblasti zaštite prirode i obnovi ekosistema, naročito zaštićenih i močvarnih područja.

Među dobitnicima priznanja nalaze se kompanije Impol Seval, AIK Bačka Topola i JKP „Gradske toplane“ Niš za smanjenje zagađenja vazduha i unapređenje energetske efikasnosti upotrebom savremenih tehnologija. RKS Kompoziti Čelarevo, Champicomp Kovin, Repol d.o.o. i Regionalna deponija Subotica dobili su priznanja za reciklažu i održivo upravljanje otpadom. Opština Sokobanja, Zorka Šabac i kompanija Silbo izdvojene su za upotrebu geotermalne energije, optimizaciju industrijskih procesa i napredne sisteme hlađenja, čime su smanjene štetne emisije i poboljšan kvalitet vazduha.

Za očuvanje prirodnih staništa i retkih vrsta nagrađeni su JP „Drugi oktobar“ Vršac, JP „Vojvodinašume“, Nacionalni park Tara, Udruženje „Jadovnik“ i SRP „Deliblatsko jezero“.

Tatjana Gelić, pomoćnica ministra za zaštitu prirode u Ministarstvu zaštite životne sredine, naglasila je: „Kroz povećanje energetske efikasnosti, veću upotrebu obnovljivih izvora, resursnu efikasnost i smanjenje emisija GHG, Srbija se približava evropskim standardima. Cilj nam je da nastavimo da podstičemo inovacije poput nagrađenih, jer zelena tranzicija nije trošak, već investicija u konkurentniju privredu i bolji kvalitet života.“

Od 2022. godine, uz partnere inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, podržano je više od 90 inovativnih zelenih rešenja i investicija privatnog i javnog sektora, lokalnih samouprava i civilnog društva. Ovih 15 nagrađenih inovacija već doprinose smanjenju štetnih emisija i otpada, poboljšanju kvaliteta vazduha i zaštiti prirode širom Srbije.