Indeks S&P 500 u minusu 2,6 odsto, bitkoin oslabio ispod 60.000 dolara, nafta brent na 93 dolara za barel

Najveća rasprodaja na tehnološkom tržištu ove godine zabeležena je prošle sedmice, kada je sektor poluprovodnika izgubio oko 1,2 biliona dolara tržišne vrednosti, a deset najvećih kompanija doprinelo sa 923 milijarde dolara ukupnih gubitaka, prema ekonomskim analizama. Istovremeno, investitori su povećali očekivanja da će američka centralna banka (Fed) ponovo podići kamatne stope, što je izazvalo pad na većini rizičnih tržišta.

Indeks S&P 500 zabeležio je pad od 2,6 odsto, čime je prekinut niz od devet uzastopnih nedelja rasta. Tehnološki indeks Nasdaq pao je za skoro 5%, što predstavlja najveći pad od aprila 2025. godine. Indeks proizvođača čipova zabeležio je gubitak od 10%, pri čemu je isparilo više od hiljadu milijardi dolara tržišne kapitalizacije. Među najpogođenijim kompanijama su Micron, Intel, Cisco i Nvidia, dok su akcije Meta, Amazon i Microsoft zabeležile umerenije gubitke.

Rasprodaja je usledila nakon što je Broadcom, u sredu uveče, objavio kvartalne rezultate i razočarao investitore poslovnim prognozama, što je pokrenulo lančanu reakciju na tržištu. Dodatni pritisak usledio je u petak posle izveštaja o zaposlenosti, što je dodatno pojačalo pad.

Na evropskim berzama, indeks DAX je izgubio 0,62 odsto, Euro Stoxx 50 je oslabio za 0,7 odsto, a francuski CAC 40 za 0,32 odsto. Akcije Infineona pale su za 9,11 odsto, dok je STMicroelectronics izgubio 5,82 odsto vrednosti.

Na tržištu kriptovaluta, bitkoin (BTC) je tokom vikenda pao ispod 60.000 dolara, dostigavši 59.101 dolar, što je najniži nivo od oktobra 2024. godine. Od oktobra, kada je vrednost BTC-a bila 126.000 dolara, izgubljeno je više od polovine tržišne vrednosti. Eter je pao za 13 odsto, dok su XRP, solana i dodžkloin izgubili više od 5%.

Cene nafte su takođe pod pritiskom. Fjučersi za brent naftu pali su za 2% i završili na 93 dolara za barel, dok je američka nafta WTI pala na 90,5 dolara za barel, što je pad od 2,69%. Dan ranije, cena WTI nafte pala je za 3,1%.

Investitori su fokusirani na predstojeći izveštaj o inflaciji u SAD i dalje smernice Feda o kamatnim stopama, što dodatno povećava neizvesnost na tržištima rizične imovine.

Poslodavci gube pravo na povrat 75 odsto poreza za radnike sa evidencije NSZ, izmene zakona u javnoj raspravi do 21. juna 2026.

Od januara 2027. godine poslodavci u Srbiji više neće imati mogućnost da koriste poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao ni olakšice pri zapošljavanju građana sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, predviđeno je nacrtom izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Prema važećim propisima, poslodavci koji zaposle lice sa invaliditetom na neodređeno vreme imaju pravo na oslobađanje od plaćanja poreza na zaradu tog zaposlenog u trajanju od tri godine. Kada je reč o zapošljavanju radnika sa evidencije NSZ, mikro i mali privrednici, kao i preduzetnici, ostvaruju pravo na povrat 75 odsto plaćenog poreza na zaradu za najmanje dva radnika preuzeta sa evidencije, a ovo pravo važi za plate isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2026.

Izmenama zakona, član 21g Zakona o porezu na dohodak građana, koji omogućava oslobađanje od poreza za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, biće izbrisan od 1. januara 2027. godine. Međutim, poslodavci koji su pravo na olakšicu stekli pre stupanja na snagu izmena, moći će da je koriste do isteka od tri godine, u skladu sa dosadašnjim zakonom. Takođe, briše se i član 21d, koji omogućava povraćaj 75 odsto poreza za zapošljavanje najmanje dva lica sa evidencije NSZ, a poslednja plata za koju se može ostvariti povraćaj je ona isplaćena do 31. decembra 2026. godine.

Za ostvarivanje prava na olakšicu za novozaposlena lica sa evidencije NSZ, poslodavac mora da zaposli lice koje je najmanje šest meseci, odnosno najmanje tri meseca ako je reč o pripravniku, bilo neprekidno prijavljeno kao nezaposleno kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Javna rasprava o nacrtima izmena zakona traje do 21. juna 2026. godine. Nakon toga sledi usvajanje na Vladi Srbije, potom u Skupštini, objava u Službenom glasniku, a primena izmena počinje od 1. januara 2027.

Brendiranje nacija traje između deset i dvadeset godina, Velika Britanija prednjači kroz kampanju GREAT Britain

Strategija brendiranja nacije zahteva dugoročan pristup, a prema rečima profesorke marketinga Branke Novčić Korać, prvi opipljivi efekti ove strategije postaju vidljivi tek kroz period od deset do dvadeset godina. Države ulažu napore da kroz velike događaje kao što su Olimpijske igre, svetska prvenstva ili kraljevska venčanja, poboljšaju svoj imidž i podstaknu investicije, turizam i trgovinu.

Velika Britanija je 2011. godine iskoristila venčanje princa Vilijama i princeze Kejt, zatim Dijamantski jubilej kraljice Elizabete II i otvaranje Olimpijskih igara u Londonu 2012. za predstavljanje kampanje za brendiranje nacije pod nazivom GREAT Britain. Pored Velike Britanije, kao uspešni evropski primeri ističu se Italija, Španija i Francuska. Italijanska kuhinja je zaštićena kao intelektualna svojina, dok je vizuelni identitet španskog nacionalnog brenda kreirao Huan Miro, poznat kao Miroovo sunce. Francuska se oslanja na kulturu, kuhinju i svoja obeležja kao glavne ambasadore nacionalnog brenda.

Novi Zeland je zahvaljujući filmskom serijalu ‘Gospodar prstenova’ postao prepoznat kao ‘zemlja Hobita’, dok Litvanija realizuje projekat ‘Portal’ koji povezuje više gradova u realnom vremenu i simbolički spaja ljude širom sveta.

U poslednjim decenijama razvijene zemlje, među kojima su Velika Britanija, Australija i Novi Zeland, razvijaju koncept screen turizma, gde poznati filmovi i serije, poput Padingtona, Džejmsa Bonda, Harija Potera i serija Bidžerton, Dauntaun ebi i Kruna, sadrže planski umetnute scene znamenitih lokaliteta. Turistička organizacija Velike Britanije svake godine procenjuje koji kinematografski projekti mogu imati značajan uticaj na promociju destinacija.

Brendiranje nacije ima korene u javnoj diplomatiji, a kako ističe profesorka Novčić Korać, za uspešan rezultat neophodno je uključiti i percepciju građana. Ukoliko brendiranje nije u skladu sa stvarnim stanjem, može doći do nesklada između eksternog imidža i onoga što nacija zaista predstavlja.