Prosečan građanin Slovenije poseduje 44.700 evra bruto imovine, dok najbogatijih 10% kontroliše 49% neto bogatstva

Finansijska imovina slovenačkih domaćinstava dostigla je 94,6 milijardi evra u 2025. godini, što predstavlja rast od 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prema izveštaju osiguravajuće kuće Allianz iz Minhena, ova imovina čini 134,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Slovenije na kraju godine. Prosečan građanin Slovenije poseduje 44.700 evra bruto finansijske imovine, što ga svrstava u sam evropski vrh po ovom pokazatelju.

Obaveze i neto finansijska imovina domaćinstava

S druge strane, obaveze slovenačkih domaćinstava porasle su za 7,1 odsto i iznose 19,9 milijardi evra. To znači da je prosečan stanovnik Slovenije zadužen 9.380 evra. Ipak, finansijska imovina rasla je brže od obaveza, pa je neto finansijska imovina porasla za 9,1 odsto i sada iznosi 74,8 milijardi evra. Prosečna neto finansijska imovina po stanovniku dostiže 35.320 evra, što ukazuje na snažan rast bogatstva u poslednjoj godini.

Raspodela bogatstva i globalni kontekst

Prema izveštaju, najbogatijih 10 odsto građana Slovenije poseduje čak 49 odsto ukupne neto finansijske imovine. Ova koncentracija bogatstva pokazuje da nejednakost i dalje predstavlja izazov u društvu. Allianz je u okviru globalnog izveštaja o bogatstvu analizirao podatke iz gotovo 60 zemalja sveta. U izveštaju se navodi da je bogatstvo domaćinstava širom sveta u 2025. godini dostiglo rekordni nivo, uprkos izazovnim ekonomskim i geopolitičkim uslovima. Globalna finansijska imovina porasla je za 8,6 odsto i sada iznosi 268,4 biliona evra (bilion označava hiljadu milijardi).

Rast imovine i uticaj inflacije

Glavni ekonomista i direktor za ulaganja u Allianz-u, Ludovic Subran, ističe da je finansijska imovina nominalno porasla gotovo 50 odsto od 2019. godine. Ipak, kada se uračuna inflacija, realni rast iznosi samo 23 odsto. Razlike među regionima su značajne: u Zapadnoj Evropi finansijska imovina porasla je za 0,5 odsto, u Severnoj Americi za 21 odsto, dok je u Kini zabeležen rast od čak 70 odsto u istom periodu.

Slovenačka domaćinstva u evropskom okviru

Uporedo sa rastom finansijske imovine slovenačkih domaćinstava, očigledno je da Slovenija u poređenju sa drugim evropskim zemljama ima visok nivo akumuliranog bogatstva po stanovniku. Međutim, i dalje postoji izražena nejednakost u raspodeli imovine, što može uticati na buduće ekonomske politike i strategije. Ovakvi podaci potvrđuju važnost praćenja finansijske stabilnosti domaćinstava, kao i uticaja globalnih ekonomskih tokova na lokalne prilike.

Većini zaposlenih u Srbiji medijalna zarada ne pokriva u celosti prosečnu potrošačku korpu, dok minimalna zarada premašuje minimalne životne troškove

Prosečna potrošačka korpa u Srbiji u maju ove godine iznosila je 110.739 dinara, dok je prosečna neto plata dostigla 118.398 dinara, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 0,94 prosečne neto plate. Ovi podaci osvetljavaju realnu kupovnu moć građana i značaj kretanja plata u odnosu na rast životnih troškova.

Raspodela primanja i pokrivenost troškova

Međutim, kada se posmatra medijalna zarada, koja bolje oslikava koliko prima većina zaposlenih, vidi se da ona ne može u potpunosti da pokrije prosečnu potrošačku korpu. Medijalna plata u maju iznosila je 93.277 dinara, što je dovoljno za 0,84 vrednosti prosečne potrošačke korpe. Zbog toga veliki broj zaposlenih mora da traži dodatne izvore prihoda kako bi pokrio osnovne životne potrebe. Pored toga, minimalna potrošačka korpa u maju iznosila je 57.188 dinara, dok je minimalna neto plata bila 62.328 dinara. To znači da minimalna zarada pokriva minimalnu potrošačku korpu sa odnosom 1,09. Takođe, razlika između prosečne i medijalne plate ukazuje na nejednaku raspodelu primanja među zaposlenima.

Ekonomsku sliku određuje odnos plata i troškova

Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da prosečna neto plata u Srbiji nominalno jeste viša od prosečne potrošačke korpe, ali samo deo zaposlenih zaista ostvaruje takva primanja. Većina zaposlenih, čija su primanja bliža medijalnoj vrednosti, suočava se sa izazovom pokrivanja svih životnih troškova. S druge strane, činjenica da minimalna zarada premašuje minimalnu potrošačku korpu, osigurava osnovni nivo egzistencije. Međutim, realna kupovna moć zavisi i od kretanja cena proizvoda i usluga, inflacije i drugih makroekonomskih faktora. Zbog toga je važno pratiti odnos između zarada i troškova kroz vreme, kao i uticaj ovih pokazatelja na standard građana.

Šira ekonomska perspektiva

U širem kontekstu, prosečna potrošačka korpa predstavlja zbir prosečnih mesečnih izdataka za hranu, stanovanje, komunalije, obrazovanje i druge osnovne potrebe domaćinstva. Povećanje plata ima direktan uticaj na poboljšanje životnog standarda, ali ukoliko rast troškova potrošačke korpe prevazilazi rast zarada, kupovna moć stanovništva opada. Na kraju, podaci o odnosu prosečne i medijalne plate prema potrošačkoj korpi predstavljaju ključni indikator ekonomske sigurnosti građana i osnova su za kreiranje ekonomskih politika koje za cilj imaju smanjenje nejednakosti i poboljšanje životnog standarda.

Program omogućava stranim investitorima i njihovim porodicama da steknu pasoš, uz uplate za članove porodice u iznosu od 100.000 i 25.000 dolara

Argentina uvodi program pod nazivom „Državljanstvo kroz investicije“ koji omogućava dobijanje pasoša za strane državljane putem finansijskog ulaganja. Za sticanje državljanstva, neophodan je bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovina državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara. Program će biti dostupan tokom četvrtog kvartala 2026. godine, saopštio je Luis Kaputo, ministar ekonomije Argentine.

Ova mera deo je šireg procesa otvaranja i međunarodne integracije argentinske ekonomije. Prema zvaničnom saopštenju, kroz program će i članovi porodice podnosioca moći da dobiju pasoš. Supružnik i deca uzrasta od 18 do 25 godina mogu podneti prijavu uz dodatni doprinos od 100.000 dolara za državnu kasu. Deca mlađa od 18 godina mogu da se uključe u program uz doplatu od 25.000 dolara.

Argentina kroz investicije privlači kapital

S obzirom na aktuelnu ekonomsku situaciju, Argentina nastoji da poveća devizne rezerve u dolarima i da stabilizuje makroekonomiju. Ove mere sprovodi administracija predsednika Havijera Mileja, koja ističe značaj štednje i privlačenja direktnih stranih investicija. Kao rezultat, očekuje se da će program pomoći u jačanju međunarodnog finansijskog položaja zemlje.

Uporedo sa tim, Argentina postaje prva država u Južnoj Americi koja uvodi ovakav direktan model privlačenja kapitala kroz državljanstvo. S druge strane, ovakvi sistemi su već godinama prisutni u državama poput Svetog Kitsa i Nevisa, Antigve i Barbude, Dominike, Grenade i Svete Lucije. U ovim državama iznosi za donacije državnim fondovima obično iznose između 100.000 i 200.000 dolara, ili je uslov kupovina odobrenih nekretnina.

Globalni trendovi i ekonomski kontekst programa

Zemlje poput Turske nude popularne programe sticanja državljanstva kroz kupovinu nekretnina, gde je minimalni iznos tradicionalno bio oko 400.000 dolara. Ovi modeli privlače kapital bogatih pojedinaca koji žele pristup novim tržištima ili pogodnostima međunarodnog putovanja.

Iako programi državljanstva kroz investicije nisu novina u globalnom kontekstu, njihovo uvođenje u Argentini predstavlja značajan iskorak za region. Pored toga, oni potencijalno donose brzu priliku za jačanje nacionalnih finansija kroz direktan priliv stranog kapitala. Strani investitori, ali i njihovi članovi porodice, u okviru ovog programa mogu dobiti pristup svim pravima koja donosi argentinsko državljanstvo, uključujući mogućnost boravka, rada i poslovanja u zemlji.

Ovakve mere, prema saopštenju Ministarstva ekonomije Argentine, deo su strategije za poboljšanje ekonomske stabilnosti, povećanje likvidnosti i podizanje konkurentnosti na globalnom tržištu. S obzirom na iskustva drugih zemalja, očekuje se da bi program mogao doprineti rastu investicija i povećanju deviznih rezervi Argentine.