Program omogućava stranim investitorima i njihovim porodicama da steknu pasoš, uz uplate za članove porodice u iznosu od 100.000 i 25.000 dolara

Argentina uvodi program pod nazivom „Državljanstvo kroz investicije“ koji omogućava dobijanje pasoša za strane državljane putem finansijskog ulaganja. Za sticanje državljanstva, neophodan je bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovina državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara. Program će biti dostupan tokom četvrtog kvartala 2026. godine, saopštio je Luis Kaputo, ministar ekonomije Argentine.

Ova mera deo je šireg procesa otvaranja i međunarodne integracije argentinske ekonomije. Prema zvaničnom saopštenju, kroz program će i članovi porodice podnosioca moći da dobiju pasoš. Supružnik i deca uzrasta od 18 do 25 godina mogu podneti prijavu uz dodatni doprinos od 100.000 dolara za državnu kasu. Deca mlađa od 18 godina mogu da se uključe u program uz doplatu od 25.000 dolara.

Argentina kroz investicije privlači kapital

S obzirom na aktuelnu ekonomsku situaciju, Argentina nastoji da poveća devizne rezerve u dolarima i da stabilizuje makroekonomiju. Ove mere sprovodi administracija predsednika Havijera Mileja, koja ističe značaj štednje i privlačenja direktnih stranih investicija. Kao rezultat, očekuje se da će program pomoći u jačanju međunarodnog finansijskog položaja zemlje.

Uporedo sa tim, Argentina postaje prva država u Južnoj Americi koja uvodi ovakav direktan model privlačenja kapitala kroz državljanstvo. S druge strane, ovakvi sistemi su već godinama prisutni u državama poput Svetog Kitsa i Nevisa, Antigve i Barbude, Dominike, Grenade i Svete Lucije. U ovim državama iznosi za donacije državnim fondovima obično iznose između 100.000 i 200.000 dolara, ili je uslov kupovina odobrenih nekretnina.

Globalni trendovi i ekonomski kontekst programa

Zemlje poput Turske nude popularne programe sticanja državljanstva kroz kupovinu nekretnina, gde je minimalni iznos tradicionalno bio oko 400.000 dolara. Ovi modeli privlače kapital bogatih pojedinaca koji žele pristup novim tržištima ili pogodnostima međunarodnog putovanja.

Iako programi državljanstva kroz investicije nisu novina u globalnom kontekstu, njihovo uvođenje u Argentini predstavlja značajan iskorak za region. Pored toga, oni potencijalno donose brzu priliku za jačanje nacionalnih finansija kroz direktan priliv stranog kapitala. Strani investitori, ali i njihovi članovi porodice, u okviru ovog programa mogu dobiti pristup svim pravima koja donosi argentinsko državljanstvo, uključujući mogućnost boravka, rada i poslovanja u zemlji.

Ovakve mere, prema saopštenju Ministarstva ekonomije Argentine, deo su strategije za poboljšanje ekonomske stabilnosti, povećanje likvidnosti i podizanje konkurentnosti na globalnom tržištu. S obzirom na iskustva drugih zemalja, očekuje se da bi program mogao doprineti rastu investicija i povećanju deviznih rezervi Argentine.

Kompanija Ilona Maska reaguje na poziv američkog predsednika da se termin ‘veštačka inteligencija’ zameni sa ‘superinteligencija’, promena naziva bez objavljenih rokova

SpaceX, američka svemirska kompanija na čijem je čelu Ilon Mask, najavila je da će svoju jedinicu za veštačku inteligenciju preimenovati u SpaceX SI, što predstavlja odgovor na inicijativu predsednika Donald Tramp da se termin ‘veštačka inteligencija’ zameni preciznijom oznakom ‘superinteligencija’. Ova odluka objavljena je nakon što je Mask na platformi X potvrdio da će doći do promene naziva, ali bez preciziranja datuma implementacije.

Razlozi za promenu naziva jedinice veštačke inteligencije

Promena imena AI tima SpaceX-a u SpaceX SI usledila je neposredno nakon javnog apela američkog predsednika. Tramp je, tokom obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, istakao da bi svi američki zvanični dokumenti, a po mogućstvu i dokumenti širom sveta, trebalo da koriste termin ‘superinteligencija’ umesto izraza ‘veštačka inteligencija’. Prema njegovim rečima, novi izraz bolje odražava obim i potencijalne posledice razvoja ovih tehnologija. Kao rezultat ove inicijative, Mask je na pitanje korisnika na platformi X potvrdio: „Da, napravićemo tu promenu“, jasno signalizirajući spremnost kompanije da se uskladi sa novim preporukama.

Implikacije promene za SpaceX i tehnološki sektor

U trenutku objave ove informacije, nalog SpaceXAI na platformi X još nije promenio naziv, što ukazuje da je proces preimenovanja u SpaceX SI u toku. Kompanija nije saopštila detalje o rokovima ili planiranim organizacionim promenama, niti je njen predstavnik odgovorio na zahtev za komentar u vezi sa ovom inicijativom. Ovakva odluka može imati uticaj i na druge tehnološke kompanije koje razvijaju rešenja bazirana na naprednim algoritmima, jer terminološka preciznost postaje sve važnija u regulisanju i prezentaciji inovacija na tržištu. Uporedo sa tim, jasno je da promena termina ima i regulatorni značaj, posebno ako se preporuka predsednika Trampa implementira u širem institucionalnom okviru. Istorijski gledano, izbor terminologije u tehnološkom sektoru često ima uticaj na percepciju i prihvatanje inovacija, što može oblikovati tok razvoja čitave industrije.

Reakcije i očekivanja nakon najave

Prema izvorima, Mask nije izneo dodatne detalje o samoj promeni, niti je precizirao kada će SpaceX SI zvanično početi sa novim identitetom. Jedinica SpaceXAI nije odgovorila na zahteve za komentar, što ostavlja prostor za dalja tumačenja i nagađanja u pogledu organizacionih i poslovnih posledica ove odluke. S obzirom na to da SpaceX ima ključnu ulogu u razvoju svemirskih i tehnoloških rešenja, promena naziva AI jedinice može signalizirati i šire strateške pravce kompanije. Osim toga, ova odluka dolazi u trenutku kada se globalna zajednica sve više bavi pitanjima etike, bezbednosti i preciznosti u razvoju naprednih tehnologija. Kao rezultat, pažnja javnosti i investitora usmerena je na način na koji vodeće američke kompanije pristupaju ovakvim regulatornim i terminološkim promenama.

Preduzetnice čine 32 odsto vlasnica firmi, ali 43,8 odsto njih je mlađe od 45 godina i suočava se sa izborom između posla i majčinstva

Žene u preduzetništvu čine 32 odsto vlasnica preduzeća u Srbiji, pokazuju najnoviji podaci Ujedinjenih nacija. Ključni ekonomski podatak dodatno ističe da je 43,8 odsto preduzetnica mlađe od 45 godina, što znači da se mnoge nalaze u reproduktivnom dobu. Ipak, i pored delimičnog napretka u zakonodavstvu, preduzetnice su i dalje prinuđene da biraju između opstanka posla i ostvarivanja prava na majčinstvo.

Poslednjih godina, zakonodavne izmene u Srbiji donele su određene olakšice ženama koje vode sopstveni biznis. Izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom iz 2018. i 2021. godine, preduzetnice su prvi put jasno prepoznate u sistemu finansijske podrške. Maksimalni mesečni iznos osnovice za obračun naknade povećan je sa tri na pet prosečnih zarada u Srbiji. Uporedo sa tim, od 2023. godine preduzetnice su stekle pravo na dve godine odsustva za treće i svako naredno dete, što je ranije bilo rezervisano samo za zaposlene žene.

Položaj žena u preduzetništvu i izazovi majčinstva

Međutim, uprkos pomenutim izmenama, preduzetnice su suočene sa značajnim izazovima kada je reč o balansu između ličnog i poslovnog života. Za razliku od zaposlenih žena koje tokom trudničkog i porodiljskog odsustva imaju garantovano pravo na naknadu obračunatu na osnovu prosečne zarade za prethodnih 12 meseci, preduzetnice to pravo ostvaruju pod drugačijim uslovima. Njima se naknada umanjuje za 50% ukoliko ne obustave poslovanje tokom odsustva. Kao rezultat, preduzetnice se često nađu pred dilemom da li da posao privremeno zatvore ili angažuju dodatnu osobu, što za mala preduzeća i paušalce predstavlja dodatno finansijsko opterećenje.

Pored toga, ova ograničenja posebno pogađaju vlasnice mikro preduzeća, koje čine oko 99% ženskih firmi prema podacima Privredne komore Srbije. Većina mikro preduzeća nema mogućnost delegiranja, pa je poslovanje često potpuno zavisno od ličnog angažovanja preduzetnice. Ako se odluče za privremeni prekid rada, rizikuju gubitak kontinuiteta i egzistencijalnu neizvesnost za firmu.

Institucionalni okvir i realnost tržišta

Na institucionalnom nivou, zakonodavne promene su doprinele prepoznavanju problema sa kojima se žene u preduzetništvu suočavaju, ali praksa pokazuje da su potrebne dublje reforme. Predstavnici organizacija kao što je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ističu da su diskriminacija i predrasude i dalje prisutni u poslovnim pregovorima i donošenju strateških odluka. Sofija Popara Parmaković iz platforme Pausal.rs navodi da je gotovo nemoguće biti žena u preduzetništvu a da rodna diskriminacija ne utiče makar povremeno na poslovanje.

Ove prepreke se manifestuju kroz različite oblike — od toga kako su žene oslovljene na poslovnim sastancima, do manjeg poverenja investitora i partnera u njihove odluke. Štaviše, paradoksalno je da država istovremeno podstiče razvoj preduzetništva i rast nataliteta, dok žene preduzetnice često ne mogu da ostvare oba prava u punom obimu.

Perspektiva i implikacije za sektor ženskog preduzetništva

Zbog toga udruženja, civilni sektor i poslovna zajednica nastavljaju da traže konkretnija rešenja i dodatnu podršku za žene u preduzetništvu. U praksi, mnoge preduzetnice nastavljaju da rade i tokom trudnoće i porodiljskog odsustva, dok druge privremeno obustavljaju poslovanje ili angažuju zamene, što povećava troškove. S obzirom na to da su žene vlasnice trećine svih preduzetničkih radnji i mikro privrednih društava, pitanje ravnopravnosti u ostvarivanju prava na majčinstvo i održanje posla postaje ključno za razvoj ovog sektora.

Pitanje kako balansirati žensko preduzetništvo i prava na majčinstvo ostaje otvoreno. Institucionalni pomaci jesu važni, ali tržišna realnost zahteva trajna rešenja koja će omogućiti ženama da biraju majčinstvo bez rizika za opstanak posla. Ova tema ostaje u fokusu poslovne zajednice i donosioca odluka.