Sajam okuplja organizacije iz Srbije, Severne Makedonije, Republike Srpske i Albanije, uz stručno predavanje iz Nemačke

Vranje će 19. septembra biti domaćin devetog pčelarskog sajma jugoistočnog Balkana „Otvoreni Balkan“. Manifestacija se održava u Sportskoj hali, a ulaz je besplatan za sve posetioce. Očekuje se učešće pčelarskih organizacija iz više zemalja ovog regiona, što dodatno naglašava značaj sajma za razvoj pčelarstva i regionalnu saradnju.

Na otvaranju sajma govoriće Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović. Ovi učesnici ističu institucionalnu podršku razvoju pčelarstva i značaj međudržavne saradnje u unapređenju ovog sektora.

Program pčelarskog sajma jugoistočnog Balkana

Svečano otvaranje sajma planirano je za jutarnje časove, dok već od 11.15 časova sledi stručno predavanje iz oblasti pčelarstva. Predavanje na temu „Efikasno suzbijanje varoe i zaštita kvaliteta meda i voska“ održaće Klaus Valner iz Nemačke. Ovaj program ima za cilj da unapredi znanje i praksu pčelara u regionu, naročito u segmentu borbe protiv varoe, kao ključnog problema pčelarstva.

Sajam će biti otvoren od sedam do 19 časova. Organizatori su SPOS i Grad Vranje, u saradnji sa Savezom pčelarskih udruženja Severne Makedonije, Savezom udruženja pčelara Republike Srpske i Nacionalnom federacijom pčelara Albanije. Događaj podržava i Društvo pčelara „Matica“ Vranje.

Regionalni značaj i ekonomski kontekst sajma

Organizacija sajma jugoistočnog Balkana u Vranju doprinosi razmeni znanja i iskustava u pčelarskom sektoru. Osim toga, pruža priliku za umrežavanje proizvođača, razmenu inovacija i promociju kvalitetnog domaćeg i regionalnog meda. Učešće stručnjaka iz više država, poput predavača iz Nemačke, doprinosi podizanju standarda u borbi protiv bolesti pčela i unapređenju procesa proizvodnje.

Pčelarstvo je značajna privredna grana u regionu jugoistočnog Balkana, sa posebnim fokusom na kvalitet i bezbednost proizvoda. Sajam okuplja ne samo proizvođače meda, već i udruženja, institucije i stručnjake iz oblasti zaštite pčela i unapređenja pčelarske proizvodnje. Kroz besplatan ulaz i bogat program, događaj podstiče razvoj sektora i doprinosi ekonomskom razvoju Vranja i šireg regiona.

U rebalansu budžeta izdvojeno 73 milijarde dinara od dobiti državnih preduzeća, izvor 39 milijardi dinara ostaje nepoznat

Rebalans budžeta Srbije za 2026. godinu donosi značajne izmene na prihodnoj strani, pri čemu neporeski prihodi beleže neočekivan rast. Ključni deo ovog povećanja čine prihodi od dobiti i dividendi državnih preduzeća, koji su sa 12 milijardi dinara povećani na čak 73 milijarde dinara. Ova razlika od 61 milijardu dinara, odnosno oko 520 miliona evra, prema analizi Fiskalnog saveta, predstavlja centralnu tačku rasprave o transparentnosti budžetskog plana.

Prihodi od dobiti državnih firmi: izvor nepoznatih 39 milijardi dinara

Povećanje neporeskih prihoda u rebalansu budžeta iznosi gotovo 80 milijardi dinara (oko 682 miliona evra). Najveći deo ovog skoka dolazi iz revizije plana uplate dobiti i dividendi državnih preduzeća. Ministarstvo finansija je navelo da je Narodna banka Srbije uplatila oko 34 milijarde dinara (290 miliona evra) dobiti, čime je objašnjena skoro polovina ukupnog povećanja ove budžetske kategorije. Međutim, preostalih 39 milijardi dinara (332 miliona evra) planiranih uplata nije detaljno obrazloženo u pratećim dokumentima Vlade, što je izazvalo posebnu pažnju Fiskalnog saveta.

Analiza rizika i održivosti budžetskih prihoda

Prema proceni Fiskalnog saveta, moguće je da deo ovih prihoda potiče iz sektora rudarstva i energetike, gde su državna preduzeća u 2025. godini ostvarila iznadprosečne profite zahvaljujući povoljnim tržišnim kretanjima. Ipak, Savet naglašava da su ovakvi prihodi po prirodi volatilni i ne predstavljaju dugoročan izvor za finansiranje javne potrošnje. Fiskalni savet upozorava: „po svim izgledima reč je o profitima preduzeća koja su posledica privremeno pogodnijih tržišnih kretanja, pa se ne mogu smatrati dugoročno održivim budžetskim prihodima“. Zbog toga, transparentnost izvora ovih prihoda je od posebnog značaja za planiranje fiskalne politike.

Transparentnost i fiskalni okvir

Ministarstvo finansija, prema navodima Fiskalnog saveta, poseduje detaljne informacije o ostvarenim dobicima i planiranoj raspodeli dobiti državnih firmi. Iako nema značajnih rizika da planirani iznosi neće biti ostvareni, nedostatak preciznih podataka otežava analizu fiskalnog okvira i dugoročnog budžetskog planiranja. Kao rezultat, Savet ističe da bi dodatni izvori prihoda morali biti jasnije predstavljeni u obrazloženju rebalansa budžeta. Ova situacija otvara pitanje prakse upotrebe jednokratnih prihoda za pokrivanje javne potrošnje, što može uneti nestabilnost u finansijski sistem. Istovremeno, iskustva iz prethodnih godina pokazuju da ovakva praksa otežava procenu održivosti budžetskih tokova, posebno u uslovima promenljivih tržišnih okolnosti. U narednom periodu, transparentno izveštavanje o izvorima i održivosti ovakvih priliva ostaje ključno za očuvanje poverenja u fiskalnu politiku i stabilnost javnih finansija.

Najveće evropske inicijalne javne ponude akcija odlaze u SAD, dok domaće berze nude rast od 45 odsto nakon IPO-a

Evropske firme za IPO i dalje najčešće biraju Njujork umesto evropskih berzi poput Londona, Pariza ili Frankfurta. U 2026. godini dve velike evropske kompanije, britanski Aggreko i finska Oura, planiraju listiranje na berzi u Sjedinjenim Američkim Državama.

Milijarde dolara za evropske firme u SAD

Aggreko, britanska kompanija za energetsku opremu sa sedištem u Glazgovu, podnela je dokumentaciju za izlazak na berzu u Njujorku. Očekuje se da bi vrednovanje kompanije moglo dostići 15 milijardi dolara (oko 1,62 biliona dinara). S druge strane, Oura, finski proizvođač pametnih prstenova za praćenje zdravlja i sna, planira da prikupi do tri milijarde dolara (oko 324 milijarde dinara) kroz IPO u Njujorku, potencijalno već u septembru. Američke berze nude evropskim kompanijama višu valuaciju i pristup široj bazi investitora. Međutim, uspeh na američkom tržištu nije zagarantovan, uprkos većoj likvidnosti i interesovanju investitora.

Evropske berze nude veći post-IPO rast

Prema podacima iz 2024. godine, evropske kompanije koje su izašle na matične berze bilježe rast od 45 odsto iznad IPO cene. Kod onih koje su listirane u Sjedinjenim Američkim Državama, rast iznosi svega 13 odsto. Ipak, evropska tržišta i dalje ne uspevaju da privuku najveće firme. Analitičari upozoravaju da nastavak ovog trenda može dovesti do toga da se kapital, investitori i sedišta kompanija dugoročno koncentrišu van Evrope.

Najveći evropski IPO-i poslednjih godina

Najveći evropski IPO u SAD u poslednje tri godine imao je Arm Holdings, britanski dizajner čipova. Kompanija je na Nasdaq berzi prikupila 4,9 milijardi dolara (oko 529 milijardi dinara). Italijanski softverski gigant Bending Spoons sa sedištem u Milanu prikupio je 1,7 milijardi dolara (183,6 milijardi dinara). Amer Sports, finska sportska grupacija, prikupila je 1,4 milijarde dolara (151,2 milijarde dinara) kroz IPO na NYSE. Obrnuti slučajevi, gde američke kompanije biraju evropske berze za IPO, veoma su retki i uglavnom se dešavaju na londonskom AIM tržištu, poznatom po nižim troškovima i jednostavnijim regulatornim zahtevima.

Trošak listiranja i izbor berze

Troškovi održavanja javnog statusa na londonskom AIM-u iznose oko 900.000 dolara godišnje (97,2 miliona dinara), dok su na Nasdaq berzi viši od 2,3 miliona dolara (248,4 miliona dinara). Takva razlika motiviše manje američke kompanije da biraju London umesto Nasdaqa. Međutim, za velike evropske firme za IPO poput Aggreka i Oure, američko tržište i dalje je privlačnije zbog mogućnosti prikupljanja većih iznosa kapitala i većeg globalnog izlaganja.

Dugoročne implikacije za evropska tržišta

Ako se trend nastavi, Evropa rizikuje gubitak ključnih kompanija, kapitala i inovacija. To može uticati na dugoročnu ekonomsku snagu regiona i njegovu sposobnost da konkuriše američkom tržištu kapitala. Evropske firme za IPO će verovatno i dalje birati američke berze, dok domaće tržište ostaje atraktivno manjim kompanijama zbog nižih troškova i bržih procesa listiranja.