Irski zakon iz 17. veka otežava kolektivne tužbe protiv Google, Mete i Majkrosofta, dok kompanije plaćaju visoke kazne zbog kršenja prava korisnika

Google, Meta i Majkrosoft, tri vodeća tehnološka giganta, suočavaju se sa rastućim kaznama u Evropskoj uniji koje su premašile 2 milijarde evra zbog povreda prava potrošača. Iako su kazne visoke, irski zakon iz 1634. godine i dalje otežava evropskim potrošačima da kolektivno tuže ove kompanije i traže odštetu. Takav pravni okvir posebno utiče na mogućnosti pokretanja skupih sudskih postupaka protiv velikih tehnoloških kompanija. Evropska unija je 2020. godine usvojila Direktivu o reprezentativnim tužbama, ali u praksi, zbog irskog zakonodavstva, kolektivne tužbe potrošača ostaju ograničene.

Kazne tehnološkim kompanijama prelaze milijardu evra

Prema dostupnim podacima, Meta je platila 1,2 milijarde evra zbog prenosa korisničkih podataka u Sjedinjene Američke Države. Takođe, kompanija je dodatno kažnjena sa 200 miliona evra zbog modela „plati ili pristani“. Apple je morao da plati 500 miliona evra jer je ograničavao informisanje korisnika o alternativnim ponudama. S druge strane, kompanija X (bivši Twitter) suočila se sa kaznom od 120 miliona evra zbog povrede obaveza transparentnosti. Osim toga, treba napomenuti da su izrečene i brojne nacionalne GDPR kazne protiv Mete, Googlea, Amazona i drugih.

Irski zakon iz 1634. godine i ograničenja za kolektivne tužbe

Glavni problem za evropske potrošače predstavlja irski pravni sistem, koji zabranjuje finansiranje sudskih postupaka od strane trećih lica ukoliko ta lica nemaju direktan interes u sporu. Ovaj princip je deo irskog prava još od 1634. godine. Kako su sedišta brojnih američkih tehnoloških kompanija baš u Irskoj, ova pravna prepreka ima veliki uticaj na mogućnost kolektivnog traženja odštete u EU. Evropska unija je omogućila kolektivne tužbe kroz Direktivu iz 2020. godine, ali samo neprofitne organizacije mogu pokretati ovakve postupke. Zbog toga, bez spoljnog finansiranja, ovakve organizacije teško prikupljaju sredstva za dugotrajne i skupe sporove protiv kompanija kao što su Google, Meta ili Majkrosoft.

Visoki pravni troškovi i ograničene tužbe u Irskoj

Do sada je u Irskoj pokrenuta samo jedna kolektivna tužba po novim evropskim pravilima. Irski Savet za građanske slobode tužio je Majkrosoft zbog sistema internet oglašavanja, finansirajući slučaj iz sopstvenih sredstava. Samo za pokretanje prvostepenog postupka u Irskoj, potrebno je najmanje milion evra. Vlada Irske razmatra moguće izmene, dok je ministar pravde Džim O’Kalahan izrazio rezervisanost prema ukidanju zabrane, upozoravajući na rizik od „komercijalizacije pravde“. Evropska komisija je, međutim, upozorila države članice da troškovi ne smeju biti prepreka za organizacije koje imaju pravo na kolektivne tužbe.

Širi kontekst i implikacije za tehnološki sektor

Kazne izrečene tehnološkim kompanijama u Evropi poslednjih godina premašuju 2 milijarde evra samo u slučajevima vezanim za korisničke podatke, izbor potrošača i transparentnost digitalnih usluga. Ako bi se uključile i kazne za povrede privatnosti, zloupotrebu digitalnih usluga i monopolski položaj, ukupni iznos doseže desetine milijardi evra. Na primer, Meta je pored kazne od 1,2 milijarde evra dobila i kaznu od 91 milion evra u Irskoj zbog čuvanja korisničkih lozinki u otvorenom obliku. Zbog toga, evropsko regulatorno okruženje ostaje jedno od najstrožih za globalne tehnološke kompanije, a dalje promene irske legislative bi mogle uticati na način zaštite prava potrošača u celokupnoj EU.

Sajam okuplja organizacije iz Srbije, Severne Makedonije, Republike Srpske i Albanije, uz stručno predavanje iz Nemačke

Vranje će 19. septembra biti domaćin devetog pčelarskog sajma jugoistočnog Balkana „Otvoreni Balkan“. Manifestacija se održava u Sportskoj hali, a ulaz je besplatan za sve posetioce. Očekuje se učešće pčelarskih organizacija iz više zemalja ovog regiona, što dodatno naglašava značaj sajma za razvoj pčelarstva i regionalnu saradnju.

Na otvaranju sajma govoriće Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović. Ovi učesnici ističu institucionalnu podršku razvoju pčelarstva i značaj međudržavne saradnje u unapređenju ovog sektora.

Program pčelarskog sajma jugoistočnog Balkana

Svečano otvaranje sajma planirano je za jutarnje časove, dok već od 11.15 časova sledi stručno predavanje iz oblasti pčelarstva. Predavanje na temu „Efikasno suzbijanje varoe i zaštita kvaliteta meda i voska“ održaće Klaus Valner iz Nemačke. Ovaj program ima za cilj da unapredi znanje i praksu pčelara u regionu, naročito u segmentu borbe protiv varoe, kao ključnog problema pčelarstva.

Sajam će biti otvoren od sedam do 19 časova. Organizatori su SPOS i Grad Vranje, u saradnji sa Savezom pčelarskih udruženja Severne Makedonije, Savezom udruženja pčelara Republike Srpske i Nacionalnom federacijom pčelara Albanije. Događaj podržava i Društvo pčelara „Matica“ Vranje.

Regionalni značaj i ekonomski kontekst sajma

Organizacija sajma jugoistočnog Balkana u Vranju doprinosi razmeni znanja i iskustava u pčelarskom sektoru. Osim toga, pruža priliku za umrežavanje proizvođača, razmenu inovacija i promociju kvalitetnog domaćeg i regionalnog meda. Učešće stručnjaka iz više država, poput predavača iz Nemačke, doprinosi podizanju standarda u borbi protiv bolesti pčela i unapređenju procesa proizvodnje.

Pčelarstvo je značajna privredna grana u regionu jugoistočnog Balkana, sa posebnim fokusom na kvalitet i bezbednost proizvoda. Sajam okuplja ne samo proizvođače meda, već i udruženja, institucije i stručnjake iz oblasti zaštite pčela i unapređenja pčelarske proizvodnje. Kroz besplatan ulaz i bogat program, događaj podstiče razvoj sektora i doprinosi ekonomskom razvoju Vranja i šireg regiona.

U rebalansu budžeta izdvojeno 73 milijarde dinara od dobiti državnih preduzeća, izvor 39 milijardi dinara ostaje nepoznat

Rebalans budžeta Srbije za 2026. godinu donosi značajne izmene na prihodnoj strani, pri čemu neporeski prihodi beleže neočekivan rast. Ključni deo ovog povećanja čine prihodi od dobiti i dividendi državnih preduzeća, koji su sa 12 milijardi dinara povećani na čak 73 milijarde dinara. Ova razlika od 61 milijardu dinara, odnosno oko 520 miliona evra, prema analizi Fiskalnog saveta, predstavlja centralnu tačku rasprave o transparentnosti budžetskog plana.

Prihodi od dobiti državnih firmi: izvor nepoznatih 39 milijardi dinara

Povećanje neporeskih prihoda u rebalansu budžeta iznosi gotovo 80 milijardi dinara (oko 682 miliona evra). Najveći deo ovog skoka dolazi iz revizije plana uplate dobiti i dividendi državnih preduzeća. Ministarstvo finansija je navelo da je Narodna banka Srbije uplatila oko 34 milijarde dinara (290 miliona evra) dobiti, čime je objašnjena skoro polovina ukupnog povećanja ove budžetske kategorije. Međutim, preostalih 39 milijardi dinara (332 miliona evra) planiranih uplata nije detaljno obrazloženo u pratećim dokumentima Vlade, što je izazvalo posebnu pažnju Fiskalnog saveta.

Analiza rizika i održivosti budžetskih prihoda

Prema proceni Fiskalnog saveta, moguće je da deo ovih prihoda potiče iz sektora rudarstva i energetike, gde su državna preduzeća u 2025. godini ostvarila iznadprosečne profite zahvaljujući povoljnim tržišnim kretanjima. Ipak, Savet naglašava da su ovakvi prihodi po prirodi volatilni i ne predstavljaju dugoročan izvor za finansiranje javne potrošnje. Fiskalni savet upozorava: „po svim izgledima reč je o profitima preduzeća koja su posledica privremeno pogodnijih tržišnih kretanja, pa se ne mogu smatrati dugoročno održivim budžetskim prihodima“. Zbog toga, transparentnost izvora ovih prihoda je od posebnog značaja za planiranje fiskalne politike.

Transparentnost i fiskalni okvir

Ministarstvo finansija, prema navodima Fiskalnog saveta, poseduje detaljne informacije o ostvarenim dobicima i planiranoj raspodeli dobiti državnih firmi. Iako nema značajnih rizika da planirani iznosi neće biti ostvareni, nedostatak preciznih podataka otežava analizu fiskalnog okvira i dugoročnog budžetskog planiranja. Kao rezultat, Savet ističe da bi dodatni izvori prihoda morali biti jasnije predstavljeni u obrazloženju rebalansa budžeta. Ova situacija otvara pitanje prakse upotrebe jednokratnih prihoda za pokrivanje javne potrošnje, što može uneti nestabilnost u finansijski sistem. Istovremeno, iskustva iz prethodnih godina pokazuju da ovakva praksa otežava procenu održivosti budžetskih tokova, posebno u uslovima promenljivih tržišnih okolnosti. U narednom periodu, transparentno izveštavanje o izvorima i održivosti ovakvih priliva ostaje ključno za očuvanje poverenja u fiskalnu politiku i stabilnost javnih finansija.