U rebalansu budžeta izdvojeno 73 milijarde dinara od dobiti državnih preduzeća, izvor 39 milijardi dinara ostaje nepoznat

Rebalans budžeta Srbije za 2026. godinu donosi značajne izmene na prihodnoj strani, pri čemu neporeski prihodi beleže neočekivan rast. Ključni deo ovog povećanja čine prihodi od dobiti i dividendi državnih preduzeća, koji su sa 12 milijardi dinara povećani na čak 73 milijarde dinara. Ova razlika od 61 milijardu dinara, odnosno oko 520 miliona evra, prema analizi Fiskalnog saveta, predstavlja centralnu tačku rasprave o transparentnosti budžetskog plana.

Prihodi od dobiti državnih firmi: izvor nepoznatih 39 milijardi dinara

Povećanje neporeskih prihoda u rebalansu budžeta iznosi gotovo 80 milijardi dinara (oko 682 miliona evra). Najveći deo ovog skoka dolazi iz revizije plana uplate dobiti i dividendi državnih preduzeća. Ministarstvo finansija je navelo da je Narodna banka Srbije uplatila oko 34 milijarde dinara (290 miliona evra) dobiti, čime je objašnjena skoro polovina ukupnog povećanja ove budžetske kategorije. Međutim, preostalih 39 milijardi dinara (332 miliona evra) planiranih uplata nije detaljno obrazloženo u pratećim dokumentima Vlade, što je izazvalo posebnu pažnju Fiskalnog saveta.

Analiza rizika i održivosti budžetskih prihoda

Prema proceni Fiskalnog saveta, moguće je da deo ovih prihoda potiče iz sektora rudarstva i energetike, gde su državna preduzeća u 2025. godini ostvarila iznadprosečne profite zahvaljujući povoljnim tržišnim kretanjima. Ipak, Savet naglašava da su ovakvi prihodi po prirodi volatilni i ne predstavljaju dugoročan izvor za finansiranje javne potrošnje. Fiskalni savet upozorava: „po svim izgledima reč je o profitima preduzeća koja su posledica privremeno pogodnijih tržišnih kretanja, pa se ne mogu smatrati dugoročno održivim budžetskim prihodima“. Zbog toga, transparentnost izvora ovih prihoda je od posebnog značaja za planiranje fiskalne politike.

Transparentnost i fiskalni okvir

Ministarstvo finansija, prema navodima Fiskalnog saveta, poseduje detaljne informacije o ostvarenim dobicima i planiranoj raspodeli dobiti državnih firmi. Iako nema značajnih rizika da planirani iznosi neće biti ostvareni, nedostatak preciznih podataka otežava analizu fiskalnog okvira i dugoročnog budžetskog planiranja. Kao rezultat, Savet ističe da bi dodatni izvori prihoda morali biti jasnije predstavljeni u obrazloženju rebalansa budžeta. Ova situacija otvara pitanje prakse upotrebe jednokratnih prihoda za pokrivanje javne potrošnje, što može uneti nestabilnost u finansijski sistem. Istovremeno, iskustva iz prethodnih godina pokazuju da ovakva praksa otežava procenu održivosti budžetskih tokova, posebno u uslovima promenljivih tržišnih okolnosti. U narednom periodu, transparentno izveštavanje o izvorima i održivosti ovakvih priliva ostaje ključno za očuvanje poverenja u fiskalnu politiku i stabilnost javnih finansija.

Najveće evropske inicijalne javne ponude akcija odlaze u SAD, dok domaće berze nude rast od 45 odsto nakon IPO-a

Evropske firme za IPO i dalje najčešće biraju Njujork umesto evropskih berzi poput Londona, Pariza ili Frankfurta. U 2026. godini dve velike evropske kompanije, britanski Aggreko i finska Oura, planiraju listiranje na berzi u Sjedinjenim Američkim Državama.

Milijarde dolara za evropske firme u SAD

Aggreko, britanska kompanija za energetsku opremu sa sedištem u Glazgovu, podnela je dokumentaciju za izlazak na berzu u Njujorku. Očekuje se da bi vrednovanje kompanije moglo dostići 15 milijardi dolara (oko 1,62 biliona dinara). S druge strane, Oura, finski proizvođač pametnih prstenova za praćenje zdravlja i sna, planira da prikupi do tri milijarde dolara (oko 324 milijarde dinara) kroz IPO u Njujorku, potencijalno već u septembru. Američke berze nude evropskim kompanijama višu valuaciju i pristup široj bazi investitora. Međutim, uspeh na američkom tržištu nije zagarantovan, uprkos većoj likvidnosti i interesovanju investitora.

Evropske berze nude veći post-IPO rast

Prema podacima iz 2024. godine, evropske kompanije koje su izašle na matične berze bilježe rast od 45 odsto iznad IPO cene. Kod onih koje su listirane u Sjedinjenim Američkim Državama, rast iznosi svega 13 odsto. Ipak, evropska tržišta i dalje ne uspevaju da privuku najveće firme. Analitičari upozoravaju da nastavak ovog trenda može dovesti do toga da se kapital, investitori i sedišta kompanija dugoročno koncentrišu van Evrope.

Najveći evropski IPO-i poslednjih godina

Najveći evropski IPO u SAD u poslednje tri godine imao je Arm Holdings, britanski dizajner čipova. Kompanija je na Nasdaq berzi prikupila 4,9 milijardi dolara (oko 529 milijardi dinara). Italijanski softverski gigant Bending Spoons sa sedištem u Milanu prikupio je 1,7 milijardi dolara (183,6 milijardi dinara). Amer Sports, finska sportska grupacija, prikupila je 1,4 milijarde dolara (151,2 milijarde dinara) kroz IPO na NYSE. Obrnuti slučajevi, gde američke kompanije biraju evropske berze za IPO, veoma su retki i uglavnom se dešavaju na londonskom AIM tržištu, poznatom po nižim troškovima i jednostavnijim regulatornim zahtevima.

Trošak listiranja i izbor berze

Troškovi održavanja javnog statusa na londonskom AIM-u iznose oko 900.000 dolara godišnje (97,2 miliona dinara), dok su na Nasdaq berzi viši od 2,3 miliona dolara (248,4 miliona dinara). Takva razlika motiviše manje američke kompanije da biraju London umesto Nasdaqa. Međutim, za velike evropske firme za IPO poput Aggreka i Oure, američko tržište i dalje je privlačnije zbog mogućnosti prikupljanja većih iznosa kapitala i većeg globalnog izlaganja.

Dugoročne implikacije za evropska tržišta

Ako se trend nastavi, Evropa rizikuje gubitak ključnih kompanija, kapitala i inovacija. To može uticati na dugoročnu ekonomsku snagu regiona i njegovu sposobnost da konkuriše američkom tržištu kapitala. Evropske firme za IPO će verovatno i dalje birati američke berze, dok domaće tržište ostaje atraktivno manjim kompanijama zbog nižih troškova i bržih procesa listiranja.

Uvoz EU porastao 9,9 odsto na 701,8 milijardi evra, deficit u energentima povećan na 101,1 milijardu evra

Evropska unija je u drugom tromesečju 2026. godine prvi put posle tri godine ostvarila trgovinski deficit, koji je iznosio 21,8 milijardi evra. Ključni razlog za ovaj rezultat bio je rast troškova uvoza energenata, prema podacima Evrostata. Deficit u trgovinskoj razmeni sa državama van Unije ukazuje na promene u dinamici spoljnotrgovinskih tokova.

Prihodi i rashodi: rast uvoza nadmašio izvoz

U periodu od aprila do juna 2026, EU je uvezla robu ukupne vrednosti 701,8 milijardi evra. Istovremeno, izvoz je dostigao 680 milijardi evra. U poređenju sa prvim kvartalom 2026, izvoz je porastao za 5,4 odsto, odnosno 34,9 milijardi evra. Međutim, uvoz je zabeležio još brži rast – 9,9 odsto, što predstavlja povećanje od 63,4 milijarde evra. Kao rezultat, trgovinski bilans je iz suficita prešao u deficit. Ovaj trend jasno ilustruje koliko je rast troškova energenata uticao na ukupne rezultate.

Deficit u energentima i ostalim sektorima

Deficit u kategoriji energenata porastao je sa 71,3 milijarde evra u prvom kvartalu na 101,1 milijardu evra u drugom tromesečju. Ovaj porast značajno je uticao na ukupni trgovinski rezultat Evropske unije. Osim toga, povećani su i deficiti u trgovini sirovinama i industrijskim proizvodima. S druge strane, suficit u trgovini mašinama i vozilima smanjen je sa 24,9 milijardi na 23,2 milijarde evra. Suficit u ostaloj robi takođe je pao, sa 11,6 milijardi na 9,1 milijardu evra.

Rast suficita u hemikalijama i hrani

U isto vreme, sektor hemikalija zabeležio je rast suficita, sa 47,1 milijardu na 54 milijarde evra. Suficit u trgovini hranom i pićima povećan je sa 10,7 milijardi na 11,5 milijardi evra. Ovi podaci pokazuju da su određeni sektori uspeli da zadrže ili čak poboljšaju izvozne rezultate, uprkos izazovima na globalnom tržištu.

Širi ekonomski kontekst trgovinskog deficita

Trgovinski deficit znači da vrednost uvezene robe premašuje vrednost izvezene. U slučaju Evropske unije, ovakva situacija nije zabeležena u protekle tri godine. Povećanje troškova energenata direktno je povezano sa globalnim kretanjima cena i poremećajima na energetskim tržištima. Pored toga, rast uvoza sirovina i drugih industrijskih proizvoda ukazuje na povećanu zavisnost od spoljnih dobavljača. Istovremeno, sektori poput hemikalija i hrane pokazuju otpornost i potencijal za dalji izvoz. Prema Evrostatu, kretanja u drugom tromesečju 2026. godine potvrđuju koliko je energetska stabilnost ključna za ukupni trgovinski bilans Evropske unije.