Budžet od 160.000 evra namenjen je socijalnim preduzećima i organizacijama sa društvenim uticajem, prijave do 30. septembra

Socijalna preduzeća, udruženja, fondacije, zadužbine, zadruge, preduzetnici i privredna društva sa društvenim ili ekološkim uticajem iz Srbije mogu da konkurišu za grantove u iznosu do 22.500 evra. Javni poziv otvoren je do 30. septembra 2026. godine do 17 časova, objavio je Smart kolektiv u okviru projekta „Investiranje u promene“ koji finansira Evropska unija. Kroz ovaj program ukupni budžet za prvi ciklus iznosi 160.000 evra, dok pojedinačni grantovi variraju od 15.000 do 22.500 evra. Projekti podržani ovim grantovima mogu trajati do devet meseci.

Grantovi do 22.500 evra za razvoj poslovanja

Ovi grantovi namenjeni su socijalnim preduzećima i organizacijama koje imaju potencijal za rast, unapređenje poslovanja i povećanje merljivog društvenog ili ekološkog uticaja. Program podržava razvoj novih i unapređenje postojećih proizvoda, usluga i poslovnih modela. Pored toga, grantovi su usmereni na razvoj novih kanala prodaje, povećanje prihoda, finansijsku održivost i očuvanje radnih mesta. Pravo prijave imaju udruženja, fondacije, zadužbine, zadruge, preduzetnici koji vode poslovne knjige i privredna društva registrovana u Srbiji pre 1. jula 2023. godine. Svi prijavljeni moraju ispuniti uslove u pogledu prihoda, poslovanja bez gubitka, minimum dva zaposlena i dokaziv merljiv društveni ili ekološki uticaj. Registrovan status socijalnog preduzetništva nije uslov za prijavu. Za zainteresovane je planirana onlajn informativna sesija 3. septembra 2026. godine, dok je rok za pitanja vezana za javni poziv 11. septembar 2026. godine.

Proces prijave i kriterijumi

Prijavna dokumentacija sastoji se od pet osnovnih priloga i dodatne prateće dokumentacije, uključujući biografije ključnih članova tima i finansijske izveštaje za 2024. i 2025. godinu. Prijave se podnose isključivo elektronski, putem online forme, a potvrda o prijemu dokumentacije automatski se šalje na e-mail adresu podnosioca. Sve prijave moraju biti kompletne i dostavljene najkasnije do 30. septembra 2026. godine do 17 časova. Projekat „Investiranje u promene“ deo je šireg mehanizma mešovitog finansiranja koji Smart kolektiv razvija sa partnerima, uključujući Fondaciju Sidro, u okviru Smart Impakt Fonda. Osim finansijske podrške, korisnici dobijaju i nefinansijsku pomoć, poput obuka, mentorstva i podrške u diversifikaciji izvora prihoda. Na taj način se jača dugoročna održivost i konkurentnost socijalnih preduzeća u Srbiji. Pitanja o javnom pozivu šalju se isključivo na imejl invest@smartkolektiv.org do 11. septembra, dok će odgovori biti objavljeni 18. septembra 2026. godine. Detaljni uslovi i smernice dostupni su na sajtu Smart kolektiva.

Medijalna neto zarada u istom mesecu iznosila je 94.281 dinar, dok je bruto zarada porasla 11,3% u prvih šest meseci

Prosečna neto zarada u Srbiji dostigla je 120.401 dinar u junu 2026. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. U istom mesecu, medijalna neto zarada iznosila je 94.281 dinar, što znači da je polovina zaposlenih primila zaradu do tog iznosa. Prosečna bruto zarada za jun iznosila je 166.123 dinara.

Rast zarada u prvih šest meseci i poređenje sa prošlom godinom

U periodu januar–jun 2026. godine, bruto zarade su nominalno porasle za 11,3 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Realni rast, koji uzima u obzir inflaciju, iznosio je 8,2 odsto. Neto zarada je u istom periodu porasla za 11,5 odsto nominalno i 8,4 odsto realno. Uporedo sa tim, u poređenju sa junom prethodne godine, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 12,3 odsto, dok je realni rast iznosio 9,3 odsto. Prosečna neto zarada za jun 2026. bila je nominalno viša za 12,4 odsto, odnosno za 9,4 odsto realno.

Šira ekonomska slika i značaj pokazatelja

Ovi pokazatelji prosečna neto zarada u Srbiji predstavljaju važno merilo ekonomske situacije i standarda građana. Medijalna zarada, kao indikator koji pokazuje koliko ljudi zarađuje manje ili više od određene vrednosti, daje realniju sliku od same prosečne vrednosti, jer eliminiše uticaj ekstremno visokih ili niskih zarada. Takođe, rast zarada iznad nivoa inflacije ukazuje na poboljšanje kupovne moći zaposlenih. Pored toga, podaci o bruto i neto zaradama omogućavaju analizu opterećenja zarada porezima i doprinosima, što je važan faktor za poslodavce i zaposlene.

Uticaj na privredu i buduća kretanja

Povećanje prosečnih i medijalnih zarada može imati pozitivan uticaj na potrošnju i ukupnu privrednu aktivnost. Kao rezultat, rast zarada može doprineti povećanju životnog standarda i smanjenju socijalnih razlika. S druge strane, održivost rasta zarada zavisi od produktivnosti i ukupnog ekonomskog rasta. Zbog toga je važno pratiti i druge makroekonomske pokazatelje, kao što su inflacija, nezaposlenost i BDP, kako bi se stekla potpuna slika ekonomskih kretanja u Srbiji.

Tržište električne energije u Srbiji i regionu i dalje pod pritiskom visokih cena, uz ograničenu proizvodnju i neizvesne zimske uslove

SEEPEX, srpska berza električne energije, i dalje beleži visoke cene struje na domaćem tržištu. Prema rečima direktora Miloša Mladenovića, prosečna cena na SEEPEX-u juče i danas iznosi iznad 150 evra po megavat-satu. U Mađarskoj je tokom cele godine taj nivo oko 175 evra po megavat-satu. Tokom dana, cene su niže, ali u večernjim satima u avgustu dosežu i preko 400 do 500 evra po megavat-satu u tri vršna sata.

Uticaj tržišnih i proizvodnih faktora na cene struje

Zbog toplog vremena i povećane potrošnje, tržište električne energije u Srbiji ostaje pod pritiskom. Mladenović navodi da je direktan uticaj suše smanjio proizvodnju hidroelektrana. S druge strane, region trpi i indirektan uticaj, jer je proizvodnja u nuklearnoj elektrani Pakš u Mađarskoj bila smanjena zbog izlaska reaktora iz pogona. Povratak tri reaktora u rad i očekivano uključivanje četvrtog doneće ukupno oko dva gigavata instalisane snage, što je, kako Mladenović ističe, na nivou termoelektrana u Obrenovcu (TENT A i B). Situacija sa vodostajem se postepeno poboljšava, ali značajnije promene cena nisu očekivane u skorijem periodu.

Prognoze za tržište električne energije i evropska integracija

Na ‘futures’ tržištu, očekuje se da će cena tokom septembra biti između 135 i 150 evra po megavat-satu. To ukazuje na nastavak visokih cena, što dodatno komplikuje situaciju za industriju i domaćinstva. Osim toga, Mladenović ocenjuje da će predstojeća zima biti teška, pre svega u zavisnosti od količine padavina tokom jeseni i oporavka akumulacija. On dodaje: „Predviđanja su da nas čeka teška zima. To je sigurno, ali se nadamo da će se malo i akumulacije oporaviti.“ Kada je reč o integraciji Srbije u jedinstveno tržište električne energije Evropske unije, Srbija je već deo tog sistema kroz mehanizam spojenih sudova. Proces takozvanog ‘market coupling’-a, odnosno spajanja spot i ‘intraday’ tržišta, tehnički je spreman sa strane SEEPEX-a i EMS-a. Ipak, još se čeka verifikacija regulatornog okvira i usklađivanje domaćih zakona sa evropskim standardima.

Regulatorne prepreke i buduće perspektive

Mladenović ističe da je regionalna berza formirana sa partnerima iz Mađarske i Slovenije, ali da je transpozicija evropskog okvira u domaće zakonodavstvo još u toku. Evropska komisija nije dala zeleno svetlo u junu ove godine. Ukoliko se regulatorni proces završi do kraja godine, očekuje se da bi proces spajanja tržišta mogao da bude završen u prvom kvartalu 2029. godine. Kao rezultat, SEEPEX ostaje ključni indikator stanja na tržištu električne energije u regionu. Visoke cene i neizvesnost oko predstojeće zime podvlače potrebu za pažljivim upravljanjem resursima i daljom integracijom sa evropskim tržištem.