Analitičari Goldman Sachsa procenjuju da bi cene gasa morale porasti iznad 100 evra po MWh kako bi Evropa obezbedila dovoljne zalihe pred zimu

Cene gasa u Evropi suočavaju se sa mogućim rastom iznad 100 evra po megavat-satu tokom decembra. Prema analizi Goldman Sachsa, ovakav rast bio bi neophodan kako bi kontinent popunio skladišta i obezbedio dovoljne zalihe za predstojeću zimu. Ovakva projekcija dolazi u trenutku kada je referentna cena na holandskom TTF tržištu prošle nedelje dostigla više od 65 evra po MWh, što je najviši nivo u poslednjih pet meseci.

Evropsko tržište gasa beleži rast cena usled pogoršanja snabdevanja sa Bliskog istoka. Rat između SAD i Irana gotovo je zaustavio transport kroz Ormuski moreuz. Kao rezultat, konkurencija između Evrope i Azije za ograničene količine tečnog prirodnog gasa (TPG) dodatno se intenzivirala. Zbog toga evropske zemlje imaju problema sa nabavkom gasa upravo u trenutku kada bi morale da dopunjavaju skladišta pred zimu.

Prihodi i zalihe gasa u Evropi pod pritiskom

Goldman Sachs procenjuje da će pri trenutnim cenama skladišta gasa u severozapadnoj Evropi krajem avgusta biti popunjena oko 51 odsto. To je 3,4 procentna poena manje nego što je banka prethodno očekivala. „Po sadašnjim nivoima cena, Evropa neće moći da obezbedi dovoljno gasa za zimu“, naveli su analitičari Goldman Sachsa u izveštaju. S druge strane, fjučersi za gas za isporuku narednog meseca dostigli su više od 65 evra po MWh prošle nedelje.

Ako se poremećaji u snabdevanju sa Bliskog istoka nastave i tokom 2027. godine, prema Goldman Sachsu cena TTF gasa za decembar 2026. morala bi preći 100 evra po MWh. Ta cifra je više nego dvostruko viša od osnovne prognoze Goldman Sachsa od 50 evra po MWh za isti period. Ova situacija dodatno komplikuje planove evropskih zemalja da obezbede energetski sigurnu zimu.

Tržišna dinamika i uticaj vremenskih faktora

Pored problema sa snabdevanjem, vreme bi moglo biti jedini faktor koji može delimično ublažiti pritisak na cene. Prema proceni Rystad Energy, snažan efekat El Ninja mogao bi podići prosečne zimske temperature za najmanje 2°C, što bi smanjilo potrošnju gasa. Na taj način niži nivo zaliha mogao bi biti makar delimično nadoknađen smanjenom potrošnjom.

Međutim, suština analize Goldman Sachsa ostaje jasna: ako TPG bude i dalje preusmeravan ka Aziji i ako poremećaji u snabdevanju potraju, cena gasa u Evropi moraće da poraste iznad 100 evra po MWh kako bi se privukle dodatne količine. Takva tržišna dinamika imaće direktan uticaj na energetsku bezbednost, ali i na troškove za privredu i domaćinstva širom kontinenta.

Novi zakon omogućava prilagođavanje cena taksi vožnji u odnosu na potražnju i broj dostupnih vozila u Beogradu

Beograd bi uskoro mogao da dobije dinamičko formiranje cena taksi vožnji na elektronskim platformama, prema nacrtu novog zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Dinamičke cene u Beogradu dozvoliće da se iznos vožnje fleksibilnije određuje, zavisno od trenutne potražnje i broja dostupnih vozila. Predloženi okvir predviđa da cena uvek bude jasno prikazana korisniku pre potvrde vožnje, što povećava transparentnost i sigurnost za putnike.

Dinamičke cene u Beogradu: potencijalne prednosti i izazovi

Teorijski gledano, dinamičko formiranje cena u Beogradu može dovesti do nižih prosečnih cena, veće dostupnosti vozila tokom dana i kraćeg vremena čekanja. Međutim, u praksi takav model znači da korisnici više neće znati unapred koliko će platiti uslugu. Cene će varirati, naročito u periodima visokog interesovanja, kao što su kišni dani ili vreme saobraćajnih gužvi.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slobodan Aćimović ističe da bi ovakav pristup mogao predstavljati pozitivan korak napred, jer se oslanja na tržišne principe. Lokalna samouprava i dalje će određivati osnovne taksi tarife, ali će elektronske platforme dobiti okvir za fleksibilno prilagođavanje cena. Aćimović podseća da je taksi tržište poslednjih godina prošlo kroz značajne tehnološke promene, pre svega zahvaljujući digitalnim platformama koje su unapredile interakciju između putnika i vozača, kao i transparentnost cena.

Tržišni efekti i uticaj na vozače i putnike

Uvođenje dinamičkih cena u Beogradu moglo bi, prema mišljenju stručnjaka, podstaći vozače da rade više u periodima najviše potražnje. Time bi se povećala dostupnost vozila, dok bi u vreme niže tražnje niže cene mogle motivisati više građana da koriste taksi, što rezultuje većim brojem vožnji za vozače. Kao rezultat, bolja ravnoteža ponude i tražnje može doprineti efikasnijem korišćenju postojećih kapaciteta, bez potrebe za drastičnim povećanjem broja vozila.

Aćimović naglašava da su taksi cene u Beogradu trenutno više nego u gradovima sa razvijenim tržištima prevoza putnika, dok je dostupnost vozila posebno problematična tokom špica ili na periferiji, poput Mirijeva. S druge strane, mnogi taksi vozači veći deo dana provode bez putnika. Dinamičke cene mogu omogućiti sniženje cena u periodima manje tražnje, što bi putnicima učinilo uslugu pristupačnijom, a vozačima povećalo broj mogućih vožnji.

Regulatorni okvir i očekivanja od nove politike cena

Aćimović ukazuje da lokalne samouprave u Srbiji tradicionalno primenjuju strogu regulaciju cena u taksi sektoru. Predložene izmene zakona omogućiće određeni stepen fleksibilnosti, ali osnovne tarife i dalje će biti u ingerenciji lokalnih vlasti. Prema njegovim rečima, uvođenje dinamičkog formiranja cena u Beogradu ne rešava sve izazove tržišta, ali predstavlja važan korak ka modernizaciji i efikasnijem korišćenju resursa taksi sektora.

Situaciju na tržištu dodatno komplikuje nedostatak metroa u Beogradu, zbog čega je potražnja za alternativnim prevozom još veća. Jedino unapređenje javnog prevoza i bolja iskorišćenost taksi kapaciteta mogu ublažiti posledice saobraćajnih gužvi. Dinamičke cene u Beogradu, prema aktuelnom predlogu, nude rešenje koje omogućava bolju reakciju na promene u potražnji i dostupnosti, uz očuvanje osnovne zaštite potrošača kroz transparentno prikazivanje iznosa pre svake vožnje.

Izgradnja autoputa E-80 Niš–Merdare ulazi u novu fazu, predviđena dva tunela i dve naplatne rampe na trasi kroz Prokuplje

Autoput mira, odnosno autoput E-80 Niš–Merdare, dobio je važne lokacijske uslove za deonicu dugu 12,8 kilometara, čime projekat ulazi u novu fazu realizacije. Prema saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uslovi su izdati na osnovu zajedničkog zahteva Koridora Srbije i Puteva Srbije, a odnose se na trasu od petlje Merošina do naselja Pločnik. Ova deonica prolazi kroz građevinsko područje Prokuplja i karakterišu je složeni prostorni i urbani zahtevi, što je zahtevalo detaljno planiranje i usklađivanje sa Prostornim planom infrastrukturnog koridora autoputa E-80.

Karakteristike deonice na autoputu mira

Deonica 3, koja je sada u fokusu, projektovana je za brzinu od 100 kilometara na sat zbog zahtevne konfiguracije terena. Trasa tangira urbano područje Prokuplja i poklapa se sa planiranom obilaznicom oko grada. Planirano je više mostova i tunela, uključujući po dve tunelske cevi za tunel Božurna i tunel Računkovo brdo, kao i izgradnju poprečnih veza za pešake i vozila. Osim toga, na deonici dugoj oko 13 kilometara biće izgrađena dva mesta za naplatu putarine – Prokuplje istok i Prokuplje zapad. Projektom su predviđena i četiri objekta za smeštaj elektroenergetske i telekomunikacione opreme, po dva uz svaki tunel. Na trasi su planirane i petlje Prokuplje istok i Prokuplje zapad, što će doprineti boljoj povezanosti lokalne infrastrukture sa autoputem.

Regionalni značaj autoputa E-80 Niš–Merdare

Deonica Merošina–Beloljin deo je osnovne SEETO mreže kao ruta 7, označena kao prioritet po nacionalnoj strategiji Republike Srbije i regionalnim planovima. Implementacijom ovog projekta, autoput na ovoj ruti povezaće Crno i Jadransko more, nudeći optimalnu vezu između Bugarske, Srbije i Albanije. Koridor E-80 podeljen je na dva sektora sa ukupno osam deonica: prvi sektor od petlje Merošina do Pločnika sa pet deonica, drugi od Pločnika do administrativnog prelaza Merdare sa tri deonice. S obzirom na složenost terena, svaka deonica uključuje više infrastrukturnih objekata, poput mostova, tunela, nadvožnjaka i propusta.

Tehnički standardi i planirani kapaciteti

Prema aktuelnom Prostornom planu, autoput mira biće izgrađen sa dve fizički odvojene kolovozne trake i najmanje dve saobraćajne trake po smeru, pri čemu širina svake trake iznosi minimalno 3,75 metara, uz mogućnost smanjenja na 3,50 metara na zahtevnim deonicama. Predviđena je posebna traka za prinudno zaustavljanje širine 2,5 metra po smeru. Planirana brzina kretanja je do 130 kilometara na sat, a minimalna 100 kilometara na sat, u zavisnosti od terena. Ova investicija predstavlja nastavak strateških infrastrukturnih ulaganja u Srbiji, sa ciljem povećanja regionalne integracije i unapređenja transportnog koridora prema jugoistočnoj Evropi.