Uvoz EU porastao 9,9 odsto na 701,8 milijardi evra, deficit u energentima povećan na 101,1 milijardu evra

Evropska unija je u drugom tromesečju 2026. godine prvi put posle tri godine ostvarila trgovinski deficit, koji je iznosio 21,8 milijardi evra. Ključni razlog za ovaj rezultat bio je rast troškova uvoza energenata, prema podacima Evrostata. Deficit u trgovinskoj razmeni sa državama van Unije ukazuje na promene u dinamici spoljnotrgovinskih tokova.

Prihodi i rashodi: rast uvoza nadmašio izvoz

U periodu od aprila do juna 2026, EU je uvezla robu ukupne vrednosti 701,8 milijardi evra. Istovremeno, izvoz je dostigao 680 milijardi evra. U poređenju sa prvim kvartalom 2026, izvoz je porastao za 5,4 odsto, odnosno 34,9 milijardi evra. Međutim, uvoz je zabeležio još brži rast – 9,9 odsto, što predstavlja povećanje od 63,4 milijarde evra. Kao rezultat, trgovinski bilans je iz suficita prešao u deficit. Ovaj trend jasno ilustruje koliko je rast troškova energenata uticao na ukupne rezultate.

Deficit u energentima i ostalim sektorima

Deficit u kategoriji energenata porastao je sa 71,3 milijarde evra u prvom kvartalu na 101,1 milijardu evra u drugom tromesečju. Ovaj porast značajno je uticao na ukupni trgovinski rezultat Evropske unije. Osim toga, povećani su i deficiti u trgovini sirovinama i industrijskim proizvodima. S druge strane, suficit u trgovini mašinama i vozilima smanjen je sa 24,9 milijardi na 23,2 milijarde evra. Suficit u ostaloj robi takođe je pao, sa 11,6 milijardi na 9,1 milijardu evra.

Rast suficita u hemikalijama i hrani

U isto vreme, sektor hemikalija zabeležio je rast suficita, sa 47,1 milijardu na 54 milijarde evra. Suficit u trgovini hranom i pićima povećan je sa 10,7 milijardi na 11,5 milijardi evra. Ovi podaci pokazuju da su određeni sektori uspeli da zadrže ili čak poboljšaju izvozne rezultate, uprkos izazovima na globalnom tržištu.

Širi ekonomski kontekst trgovinskog deficita

Trgovinski deficit znači da vrednost uvezene robe premašuje vrednost izvezene. U slučaju Evropske unije, ovakva situacija nije zabeležena u protekle tri godine. Povećanje troškova energenata direktno je povezano sa globalnim kretanjima cena i poremećajima na energetskim tržištima. Pored toga, rast uvoza sirovina i drugih industrijskih proizvoda ukazuje na povećanu zavisnost od spoljnih dobavljača. Istovremeno, sektori poput hemikalija i hrane pokazuju otpornost i potencijal za dalji izvoz. Prema Evrostatu, kretanja u drugom tromesečju 2026. godine potvrđuju koliko je energetska stabilnost ključna za ukupni trgovinski bilans Evropske unije.

Kompanija iz Beograda emitovala dugoročne obveznice na tržištu, uz podršku Svetske banke i plasman na Beogradsku berzu

Kodar Energomontaža iz Beograda prikupila je 1,81 milijardu dinara (15,4 miliona evra) emisijom dugoročnih obveznica. Sredstva od ove emisije biće usmerena na izgradnju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije (OIE), saopštila je kompanija u zvaničnom obaveštenju. Emisija obveznica predstavlja važan korak za dalji razvoj tržišta korporativnih obveznica u Srbiji.

Detalji emisije obveznica i tržišni kontekst

Ova emisija dugoročnih obveznica predstavlja treću realizovanu emisiju u okviru programa koji se sprovodi uz podršku Svetske banke, kroz inicijativu „Market-Relevant Roadmap“. Nakon uspešnog plasmana, Kodar Energomontaža će podneti zahtev za uključivanje obveznica u sekundarno trgovanje na regulisanom tržištu Beogradske berze, u segmentu Open Market. Kao rezultat, investitori će imati mogućnost da trguju ovim hartijama na organizovanom tržištu, što povećava likvidnost i transparentnost.

Korporativne i mini-obveznice: razlike i značaj za tržište

Korporativne obveznice su dužničke hartije od vrednosti koje izdaju privredna društva radi prikupljanja kapitala od investitora. Kompanije se obavezuju da investitorima vrate glavnicu na određeni datum i isplaćuju kamatu tokom trajanja obveznice. Ovaj instrument najčešće koriste veće i finansijski stabilne firme, poput banaka, energetskih kompanija ili telekom operatera. Za razliku od toga, mini-obveznice su prilagođene malim i srednjim preduzećima i uglavnom se prodaju bez izlaska na berzu, najčešće kroz privatnu ponudu ili crowdfunding platforme.
Korporativne obveznice koje se emituju javnom ponudom i uvrštavaju na berzu podležu strožim regulatornim zahtevima, uključujući izradu prospekta, reviziju i kontinuirano izveštavanje prema regulatorima. Mini-obveznice imaju olakšane procedure, ali i veći rizik za investitore, jer često nema sekundarnog tržišta i likvidnost je ograničena.

Implicije emisije za domaće tržište kapitala

Pre svega, uspešna emisija Kodar Energomontaže pokazuje da korporativne obveznice postaju sve značajniji izvor dugoročnog finansiranja za domaće kompanije. Pored toga, ovakve emisije doprinose razvoju domaćeg tržišta kapitala i jačanju institucionalnih investitora. Kako navodi Beogradska berza, postojeći trend potvrđuje da se ovaj instrument sve više koristi za finansiranje većih projekata, posebno u energetskom sektoru i održivim investicijama. S obzirom na podršku međunarodnih institucija, uključujući Svetsku banku, očekuje se dalji rast interesovanja za korporativne obveznice. Na kraju, ulazak novih instrumenata na berzu doprinosi većoj transparentnosti i širenju mogućnosti za ulaganje u srpskoj privredi.

Udruženje najavilo okupljanje ispred Delegacije EU zbog zabrane ulaska vozača u Šengen, apeluje na hitno rešenje

Poslovno udruženje prevoznika Međunarodni transport najavilo je novi protest na granicama Evropske unije zbog pravila o Šengenu. Prevoznici su najavili da će se mirno okupljanje održati 14. septembra 2026. godine na svim graničnim prelazima ka EU. Protest je odgovor na ograničen boravak profesionalnih vozača iz regiona Zapadnog Balkana u Šengenskoj zoni, što je dovelo do vraćanja više od 50 srpskih vozača sa granica samo u poslednjoj nedelji, prema podacima udruženja.

Problemi sa pravilima o Šengenu i posledice za prevoznike

Prevoznici ističu da su vozači iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije i dalje izloženi riziku od hapšenja, deportacije i zabrane ulaska u zemlje Šengena nakon isteka dozvoljenih 90 dana boravka u periodu od 180 dana. Zbog toga udruženje smatra da Evropska komisija i zemlje članice ne pokazuju spremnost za rešavanje ovog problema. U saopštenju Pumedtrans navodi: „Ako je profesionalni vozač sa Zapadnog Balkana 90 dana bezbedan po EU, zašto 91. dana postaje pretnja?“. Ova situacija direktno utiče na poslovanje transportnih firmi i dostupnost vozača za međunarodni drumski prevoz robe i putnika.

Poziv na zajednički protest i apel Evropskoj komisiji

Udruženje je pozvalo sve prevoznike, zaposlene u sektoru međunarodnog transporta, njihove porodice i podršku iz zajednice da se priključe mirnom okupljanju 31. avgusta 2026. godine ispred Delegacije Evropske unije u Srbiji, od 12 do 14 časova. Na tom skupu biće uručen zvaničan poziv sa zahtevom da se rešenje pronađe pre nego što dođe do blokada na granicama. Kao rezultat, prevoznici žele da izbegnu dalju eskalaciju i poremećaje u lancima snabdevanja.

Neizvesnost za vozače i ekonomski uticaj

Prema nacrtu Vizne strategije EU, profesionalni vozači drumskih teretnih vozila prepoznati su kao posebna kategorija kojoj je potreban duži boravak od postojećih 90 dana u 180 dana. Međutim, udruženje ističe da nema političke volje za promenu. Samo u poslednjih nedelju dana više od 50 srpskih vozača vraćeno je sa granica Šengena, što povećava troškove i rizike za firme. Sve dok se pravila o Šengenu ne izmenu, transportni sektor Zapadnog Balkana ostaje u neizvesnosti i pod ekonomskim pritiskom.