Najveće evropske inicijalne javne ponude akcija odlaze u SAD, dok domaće berze nude rast od 45 odsto nakon IPO-a

Evropske firme za IPO i dalje najčešće biraju Njujork umesto evropskih berzi poput Londona, Pariza ili Frankfurta. U 2026. godini dve velike evropske kompanije, britanski Aggreko i finska Oura, planiraju listiranje na berzi u Sjedinjenim Američkim Državama.

Milijarde dolara za evropske firme u SAD

Aggreko, britanska kompanija za energetsku opremu sa sedištem u Glazgovu, podnela je dokumentaciju za izlazak na berzu u Njujorku. Očekuje se da bi vrednovanje kompanije moglo dostići 15 milijardi dolara (oko 1,62 biliona dinara). S druge strane, Oura, finski proizvođač pametnih prstenova za praćenje zdravlja i sna, planira da prikupi do tri milijarde dolara (oko 324 milijarde dinara) kroz IPO u Njujorku, potencijalno već u septembru. Američke berze nude evropskim kompanijama višu valuaciju i pristup široj bazi investitora. Međutim, uspeh na američkom tržištu nije zagarantovan, uprkos većoj likvidnosti i interesovanju investitora.

Evropske berze nude veći post-IPO rast

Prema podacima iz 2024. godine, evropske kompanije koje su izašle na matične berze bilježe rast od 45 odsto iznad IPO cene. Kod onih koje su listirane u Sjedinjenim Američkim Državama, rast iznosi svega 13 odsto. Ipak, evropska tržišta i dalje ne uspevaju da privuku najveće firme. Analitičari upozoravaju da nastavak ovog trenda može dovesti do toga da se kapital, investitori i sedišta kompanija dugoročno koncentrišu van Evrope.

Najveći evropski IPO-i poslednjih godina

Najveći evropski IPO u SAD u poslednje tri godine imao je Arm Holdings, britanski dizajner čipova. Kompanija je na Nasdaq berzi prikupila 4,9 milijardi dolara (oko 529 milijardi dinara). Italijanski softverski gigant Bending Spoons sa sedištem u Milanu prikupio je 1,7 milijardi dolara (183,6 milijardi dinara). Amer Sports, finska sportska grupacija, prikupila je 1,4 milijarde dolara (151,2 milijarde dinara) kroz IPO na NYSE. Obrnuti slučajevi, gde američke kompanije biraju evropske berze za IPO, veoma su retki i uglavnom se dešavaju na londonskom AIM tržištu, poznatom po nižim troškovima i jednostavnijim regulatornim zahtevima.

Trošak listiranja i izbor berze

Troškovi održavanja javnog statusa na londonskom AIM-u iznose oko 900.000 dolara godišnje (97,2 miliona dinara), dok su na Nasdaq berzi viši od 2,3 miliona dolara (248,4 miliona dinara). Takva razlika motiviše manje američke kompanije da biraju London umesto Nasdaqa. Međutim, za velike evropske firme za IPO poput Aggreka i Oure, američko tržište i dalje je privlačnije zbog mogućnosti prikupljanja većih iznosa kapitala i većeg globalnog izlaganja.

Dugoročne implikacije za evropska tržišta

Ako se trend nastavi, Evropa rizikuje gubitak ključnih kompanija, kapitala i inovacija. To može uticati na dugoročnu ekonomsku snagu regiona i njegovu sposobnost da konkuriše američkom tržištu kapitala. Evropske firme za IPO će verovatno i dalje birati američke berze, dok domaće tržište ostaje atraktivno manjim kompanijama zbog nižih troškova i bržih procesa listiranja.

Uvoz EU porastao 9,9 odsto na 701,8 milijardi evra, deficit u energentima povećan na 101,1 milijardu evra

Evropska unija je u drugom tromesečju 2026. godine prvi put posle tri godine ostvarila trgovinski deficit, koji je iznosio 21,8 milijardi evra. Ključni razlog za ovaj rezultat bio je rast troškova uvoza energenata, prema podacima Evrostata. Deficit u trgovinskoj razmeni sa državama van Unije ukazuje na promene u dinamici spoljnotrgovinskih tokova.

Prihodi i rashodi: rast uvoza nadmašio izvoz

U periodu od aprila do juna 2026, EU je uvezla robu ukupne vrednosti 701,8 milijardi evra. Istovremeno, izvoz je dostigao 680 milijardi evra. U poređenju sa prvim kvartalom 2026, izvoz je porastao za 5,4 odsto, odnosno 34,9 milijardi evra. Međutim, uvoz je zabeležio još brži rast – 9,9 odsto, što predstavlja povećanje od 63,4 milijarde evra. Kao rezultat, trgovinski bilans je iz suficita prešao u deficit. Ovaj trend jasno ilustruje koliko je rast troškova energenata uticao na ukupne rezultate.

Deficit u energentima i ostalim sektorima

Deficit u kategoriji energenata porastao je sa 71,3 milijarde evra u prvom kvartalu na 101,1 milijardu evra u drugom tromesečju. Ovaj porast značajno je uticao na ukupni trgovinski rezultat Evropske unije. Osim toga, povećani su i deficiti u trgovini sirovinama i industrijskim proizvodima. S druge strane, suficit u trgovini mašinama i vozilima smanjen je sa 24,9 milijardi na 23,2 milijarde evra. Suficit u ostaloj robi takođe je pao, sa 11,6 milijardi na 9,1 milijardu evra.

Rast suficita u hemikalijama i hrani

U isto vreme, sektor hemikalija zabeležio je rast suficita, sa 47,1 milijardu na 54 milijarde evra. Suficit u trgovini hranom i pićima povećan je sa 10,7 milijardi na 11,5 milijardi evra. Ovi podaci pokazuju da su određeni sektori uspeli da zadrže ili čak poboljšaju izvozne rezultate, uprkos izazovima na globalnom tržištu.

Širi ekonomski kontekst trgovinskog deficita

Trgovinski deficit znači da vrednost uvezene robe premašuje vrednost izvezene. U slučaju Evropske unije, ovakva situacija nije zabeležena u protekle tri godine. Povećanje troškova energenata direktno je povezano sa globalnim kretanjima cena i poremećajima na energetskim tržištima. Pored toga, rast uvoza sirovina i drugih industrijskih proizvoda ukazuje na povećanu zavisnost od spoljnih dobavljača. Istovremeno, sektori poput hemikalija i hrane pokazuju otpornost i potencijal za dalji izvoz. Prema Evrostatu, kretanja u drugom tromesečju 2026. godine potvrđuju koliko je energetska stabilnost ključna za ukupni trgovinski bilans Evropske unije.

Kompanija iz Beograda emitovala dugoročne obveznice na tržištu, uz podršku Svetske banke i plasman na Beogradsku berzu

Kodar Energomontaža iz Beograda prikupila je 1,81 milijardu dinara (15,4 miliona evra) emisijom dugoročnih obveznica. Sredstva od ove emisije biće usmerena na izgradnju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije (OIE), saopštila je kompanija u zvaničnom obaveštenju. Emisija obveznica predstavlja važan korak za dalji razvoj tržišta korporativnih obveznica u Srbiji.

Detalji emisije obveznica i tržišni kontekst

Ova emisija dugoročnih obveznica predstavlja treću realizovanu emisiju u okviru programa koji se sprovodi uz podršku Svetske banke, kroz inicijativu „Market-Relevant Roadmap“. Nakon uspešnog plasmana, Kodar Energomontaža će podneti zahtev za uključivanje obveznica u sekundarno trgovanje na regulisanom tržištu Beogradske berze, u segmentu Open Market. Kao rezultat, investitori će imati mogućnost da trguju ovim hartijama na organizovanom tržištu, što povećava likvidnost i transparentnost.

Korporativne i mini-obveznice: razlike i značaj za tržište

Korporativne obveznice su dužničke hartije od vrednosti koje izdaju privredna društva radi prikupljanja kapitala od investitora. Kompanije se obavezuju da investitorima vrate glavnicu na određeni datum i isplaćuju kamatu tokom trajanja obveznice. Ovaj instrument najčešće koriste veće i finansijski stabilne firme, poput banaka, energetskih kompanija ili telekom operatera. Za razliku od toga, mini-obveznice su prilagođene malim i srednjim preduzećima i uglavnom se prodaju bez izlaska na berzu, najčešće kroz privatnu ponudu ili crowdfunding platforme.
Korporativne obveznice koje se emituju javnom ponudom i uvrštavaju na berzu podležu strožim regulatornim zahtevima, uključujući izradu prospekta, reviziju i kontinuirano izveštavanje prema regulatorima. Mini-obveznice imaju olakšane procedure, ali i veći rizik za investitore, jer često nema sekundarnog tržišta i likvidnost je ograničena.

Implicije emisije za domaće tržište kapitala

Pre svega, uspešna emisija Kodar Energomontaže pokazuje da korporativne obveznice postaju sve značajniji izvor dugoročnog finansiranja za domaće kompanije. Pored toga, ovakve emisije doprinose razvoju domaćeg tržišta kapitala i jačanju institucionalnih investitora. Kako navodi Beogradska berza, postojeći trend potvrđuje da se ovaj instrument sve više koristi za finansiranje većih projekata, posebno u energetskom sektoru i održivim investicijama. S obzirom na podršku međunarodnih institucija, uključujući Svetsku banku, očekuje se dalji rast interesovanja za korporativne obveznice. Na kraju, ulazak novih instrumenata na berzu doprinosi većoj transparentnosti i širenju mogućnosti za ulaganje u srpskoj privredi.