NIS zabeležio gubitak od 12,2 milijarde dinara, dok je Serbia Zijin Copper udvostručio dobit na 61 milijardu dinara

Elektroprivreda Srbije (EPS) zadržala je lidersku poziciju po poslovnim prihodima u Srbiji u 2025. godini, sa ostvarenih oko 460 milijardi dinara, što je povećanje u odnosu na 444 milijarde iz prethodne godine. Prema finansijskom izveštaju, EPS je godinu završio sa neto dobitkom od 38,6 milijardi dinara, što je gotovo 60 odsto više nego u 2024. Poslovni prihodi u najvećoj meri dolaze sa domaćeg tržišta, sa 435,2 milijarde dinara, dok je izvoz smanjen sa 6,3 na 3,3 milijarde dinara.

Povećanje prihoda EPS-a delimično je rezultat više cene električne energije za domaćinstva. Od 1. oktobra 2025. godine, prosečna prodajna cena struje na garantovanom snabdevanju iznosila je 10,579 din/kWh, što je rast od 8,5% u odnosu na prethodnu godinu (10,310 din/kWh). Rast od 1,9% posledica je promene granice između tarifa, dok je 6,6% rezultat povećanja cena pristupa distributivnim i prenosnim sistemima.

Naftna industrija Srbije (NIS) suočila se sa znatnim padom prihoda pod uticajem američkih sankcija od oktobra 2025. godine. Prihodi NIS-a u 2025. iznosili su 266,2 milijarde dinara, što je skoro trećinu manje u poređenju sa 386 milijardi iz prethodne godine. Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu pali su sa 73,4 na 17,7 milijardi dinara, a prihodi od prodaje proizvoda smanjeni su sa 263 na 216 milijardi dinara. Prihodi od izvoza takođe su opali, sa 51 na 36 milijardi dinara. Kompanija je godinu završila sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, dok je godinu ranije profit iznosio 18,3 milijarde dinara.

Serbia Zijin Copper ostvario je značajan rast, povećavši poslovne prihode za 72 odsto u 2024. godini na 205,2 milijarde dinara, da bi u 2025. ta cifra porasla na 227 milijardi dinara. Uspeli su da udvostruče prodaju na stranim tržištima, koja su im donela 163 milijarde dinara u 2025, što je 13 milijardi više nego godinu ranije. Na domaćem tržištu prihodovali su oko 64 milijarde dinara. Najveći deo prihoda došao je od prodaje katode bakra (173,4 milijarde), zlata (48,3 milijarde), srebra (4,6 milijardi) i ostalih proizvoda (1,2 milijarde dinara). Prihod od prodaje povezanim licima iznosio je 55,7 milijardi dinara (25%), dok je od trećih lica ostvaren prihod od 171,9 milijardi (75%). Dobit kompanije udvostručena je u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je oko 61 milijardu dinara.

Kako se navodi u finansijskim izveštajima, promene u cenama energenata, geopolitičke okolnosti i regulatorna ograničenja imala su snažan uticaj na prihode i profitabilnost vodećih kompanija u Srbiji tokom 2025. godine. EPS je značajno povećao profit zahvaljujući rastu cena električne energije, dok je NIS bio pod pritiskom sankcija i pada cena nafte, a Serbia Zijin Copper beleži rast izvoza i dobiti.

Otkupna cena višnje druge klase 50 dinara po kilogramu, malina od 400 do 450 dinara po kilogramu

Poljoprivredna sezona 2026. godine u Srbiji donela je dobre prinose pšenice, trešnje, kajsije i maline, ali to nije garantovalo i veće prihode za proizvođače, prema rečima profesora Poljoprivrednog fakulteta i savetnika Ministarstva poljoprivrede, Zorana Rajića. Srbija je u poslednjih jedanaest meseci izvezla oko 1,2 miliona tona pšenice, dok su domaća skladišta gotovo ispražnjena, ali se ne očekuje značajniji rast cena.

“Cena pšenice je rasla od početka godine do kraja maja, ali poslednjih nedelja konstantno pada. U crnomorskom regionu, koji je za nas najvažniji, cene su u padu”, izjavio je Rajić. On je naglasio da, iako se u svetu očekuje manja proizvodnja, rastuće zalihe hlebnog žita utiču na slabiju tražnju. Srbija tradicionalno izvozi pšenicu u zemlje regiona i Italiju, ali konkurenciju može povećati najavljena ruska pomoć afričkim zemljama u vidu besplatne pšenice.

Kod višnje je ove godine rod značajno veći nego prošle, ali je kvalitet ispod očekivanja, što se odražava na cenu. “Ove godine kod nas je višnja prerodila, pa je i randman slabiji”, naveo je Rajić. Dominantne otkupne cene druge klase višnje iznose 50 dinara po kilogramu, dok se prva klasa plaća više, a profesor ne očekuje da će cena tokom sezone dostići prošlogodišnji nivo. “Ne verujem da će se ponoviti situacija kao prošle godine, kada je cena sa oko 100 porasla na 300 dinara po kilogramu”, rekao je Rajić.

Prerađivački kapaciteti su spremni za novi rod višnje, ali će otkup zavisiti od kvaliteta, jer se višnja najviše koristi za preradu. Kada je reč o malini, trenutna otkupna cena kreće se od 400 do 450 dinara po kilogramu, što profesor smatra zadovoljavajućim. “Naše kalkulacije pokazuju da je cena koštanja oko 2,5 evra po kilogramu, tako da postoji prostor za zaradu proizvođača”, istakao je Rajić.

Prema njegovim rečima, važno je da deo ostvarene dobiti poljoprivrednici ponovo ulože u proizvodnju. Najavljene vanredne kontrole malinjaka ocenio je kao opravdane, jer je dat rok poljoprivrednicima da sami isprave eventualne nepravilnosti.

“Najvažnije je da poljoprivrednici budu zadovoljni i da Srbija zadrži pozitivan spoljnotrgovinski bilans u agraru. Manje je važno da li će učešće poljoprivrede u BDP-u biti tri, pet ili više procenata. Najvažnije je da poljoprivrednici imaju zaradu”, zaključio je Rajić.

Putovanje bez vize u 133 zemlje, burgundi pasoš sa 32 redizajnirane stranice i jačom zaštitom

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da novi srpski pasoš, sa burgundi koricama i unapređenom zaštitom, košta 4.500 dinara i uvodi viši nivo sigurnosti u skladu sa globalnim standardima. Stari pasoši ostaju važeći do isteka roka važenja, tako da građani nisu u obavezi da ih menjaju pre isteka. Novi pasoš od danas dobijaju svi kojima ističe stari, a vizuelno se izdvaja po burgundi boji korica, novom grbu Srbije i redizajniranim stranicama – svaka od ukupno 32 strane ima poseban dizajn.

Sa srpskim pasošem moguće je putovati u 133 države bez viza, što ga svrstava na 30. mesto tradicionalne Henlijeve liste. Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Dušan Kozarev istakao je da novi pasoš odražava aktuelne državne simbole i pruža više nivoa zaštite, što je važno kako za sprečavanje falsifikovanja tako i za olakšavanje putovanja građana.

Kozarev je naveo da Srbija trenutno pregovara sa više država, uključujući Irsku i Ujedinjeno Kraljevstvo, o ukidanju viza. U poslednjih godinu dana potpisano je više sporazuma o ukidanju viza, uz nastavak harmonizacije vizne politike sa procesom pristupanja Evropskoj uniji. Očekuje se proširenje bezviznog režima u narednom periodu.