Redovan unos folne kiseline štiti bebu, smanjuje rizik od anomalija i podržava zdravlje majke

Žene koje planiraju trudnoću ili su već trudne često se pitaju koliko je važno unositi folnu kiselinu. Ovaj vitamin, poznat i kao vitamin B9, igra ključnu ulogu u razvoju trudnoće. Prema rečima prof. dr Bojane Vidović sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, dovoljan unos folne kiseline predstavlja najbolju zaštitu protiv ozbiljnih urođenih anomalija kod beba. Zato se preporučuje da žene započnu suplementaciju folne kiseline još pre začeća, a naročito tokom prvih meseci trudnoće.

Tokom trudnoće, potrebe za ovim vitaminom rastu, a njegov nedostatak može dovesti do poremećaja u razvoju neuralne cevi kod bebe (mozga i kičmene moždine). “Adekvatan unos pre začeća i u ranoj trudnoći smanjuje rizik od ovih komplikacija”, naglašava dr Vidović. Folna kiselina je važna i za zdravlje trudnice jer pomaže normalno stvaranje krvi i pravilan rad nervnog sistema.

Folna kiselina se nalazi u mnogim namirnicama – tamnozeleno povrće kao što su spanać, brokoli i salata bogato je prirodnim folatima, kao i pasulj, grašak, citrusi, jagode, kivi, orašasti plodovi i žitarice. Ipak, prof. dr Bojana Vidović napominje da ishrana često ne može da zadovolji povećane potrebe trudnica. “Najvažniji izvor folne kiseline su suplementi, jer se iz prirodnih namirnica apsorbuje samo deo ovog vitamina zbog procesa prerade i skladištenja”, objašnjava ona. Organizmu je potreban dodatni unos jer ne može sam da proizvodi folnu kiselinu, a termička obrada hrane dodatno smanjuje količinu folata.

U telu, folna kiselina prelazi u svoj aktivni oblik (5-metiltetrahidrofolat) i omogućava pravilnu deobu ćelija i stvaranje nove krvi, što je posebno važno tokom trudnoće i dojenja. “Folna kiselina takođe podržava normalan metabolizam homocisteina, čime se štiti kardiovaskularno zdravlje žene”, navodi dr Vidović. Pravilna suplementacija može pomoći i u smanjenju osećaja umora i iscrpljenosti. Međutim, preterani unos može prikriti manjak vitamina B12, pa je važno pridržavati se preporučenih doza i po potrebi konsultovati lekara.

Ženama koje planiraju trudnoću ili su u ranoj fazi savetuje se svakodnevno uzimanje folne kiseline u količini koju odredi ginekolog – najčešće 400 mikrograma dnevno, mada se individualne potrebe mogu razlikovati. Jelovnik bi trebalo obogatiti povrćem, mahunarkama i voćem i obratiti pažnju na način pripreme hrane kako bi se sačuvalo što više folata. Za žene sa posebnim potrebama ili genetskim predispozicijama za slabiju apsorpciju (npr. MTHFR polimorfizam), preporučuje se savetovanje sa lekarom o izboru odgovarajućih suplemenata. “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru”, naglašava prof. dr Bojana Vidović, kako biste obezbedili najbolje uslove za zdravlje buduće bebe.

Iskustvo Ajsling Galager iz Belfasta pokazuje zašto žene ne smeju ignorisati signale svog tela i koliko je rana dijagnoza ključna za oporavak

Iskustvo Ajsling Galager, mlade žene iz Belfasta, pruža snažnu poruku svim ženama o neophodnosti da osluškuju svoje telo i reaguju na promene bez odlaganja. Ajsling je nakon promene životnog tempa i preseljenja u London počela češće da ide u toalet, verujući da je to posledica stresa. Iako nije imala ozbiljnih zdravstvenih tegoba ranije, zabrinjavajući simptom nije nestajao, pa je na kraju odlučila da se obrati lekaru. Prelomni trenutak bio je kada je primetila krv u stolici, što ju je navelo da zakaže pregled, ali je zbog pandemije bilo kašnjenja u dijagnostici. Nakon kolonoskopije, ustanovljen joj je rak rektuma u drugom stadijumu. “To je bio najteži i najnadrealniji trenutak u mom životu,” iskreno je podelila Ajsling.

Prvi simptomi raka rektuma često su blagi i lako se zanemare. Kod Ajsling su to bili češće mokrenje i krv u stolici, koje je u početku pripisivala stresu. Stručnjaci upozoravaju da svaka promena u pražnjenju creva ili pojava krvi koja traje duže od nekoliko nedelja zahteva pregled. Statistike pokazuju da broj obolelih žena mlađih od 50 godina raste širom Evrope, pa je rano prepoznavanje simptoma i odlazak kod lekara ključan za uspeh terapije.

Lečenje kroz koje je prošla bilo je izuzetno zahtevno – obuhvatilo je zračenje, hemoterapiju i operaciju. Tumor je uklonjen, ali su kasnije otkriveni zahvaćeni limfni čvorovi, a terapija je kao posledicu imala i gubitak plodnosti. Kako kaže, “Neplodnost je bila najveći šok i slomila mi je srce. Bez obzira na to da li želite decu ili ne, gubitak te šanse je brutalan.” Oporavak je dodatno bio otežan zbog ponovljenih opstrukcija creva i još jedne velike operacije. Ipak, Ajsling ističe svoju odlučnost da živi punim plućima: “Ništa od ovoga me nije sprečilo da živim svoj život. Ako me je ičemu naučilo, to je da je život prekratak. Ako osećate da nešto nije u redu, idite na pregled. Rak ne diskriminiše, a vaše zdravlje je vaša supermoć.”

Zbog toga je važno da žene ne ignorišu promene u svom organizmu, niti ih pripisuju samo obavezama ili stresu. Dr Srđan Marković, gastroenterolog, savetuje: “Ne čekajte krv u stolici ili izražene bolove. Svaka promena pražnjenja creva, učestalost odlazaka u toalet ili neobjašnjivi umor mogu biti znak da je vreme za pregled. Rano otkrivanje je ključno za uspeh lečenja.” On preporučuje i redovne kontrole, posebno onima sa porodičnom istorijom bolesti creva, kao i zdrav način života, ishranu bogatu vlaknima i fizičku aktivnost radi prevencije.

Na kraju, najvažnija poruka je: na prve znakove ili promene obratite se lekaru, jer blagovremena reakcija može spasiti život.

Letnje temperature zahtevaju poseban oprez pri treningu, posebno za žene sa hroničnim bolestima

Sa letnjim temperaturama koje prelaze 35 stepeni, mnoge žene se pitaju da li je bezbedno nastaviti sa treninzima u teretani kada je napolju izuzetno toplo. Fizička aktivnost ima brojne prednosti, ali tokom velikih vrućina potrebni su dodatni oprez i prilagođavanje rutine. Srce i krvni sudovi su pod većim opterećenjem, naročito kod žena sa hroničnim oboljenjima poput visokog pritiska ili srčanih problema. U takvim uslovima, ključno je obratiti pažnju na hidrataciju, intenzitet treninga i vreme kada se vežba. Prostor u kome trenirate mora biti klimatizovan i dobro provetren.

Ako je teretana klimatizovana, vežbanje je i dalje preporučljivo, ali sa izvesnim izmenama. Stručnjaci savetuju da izbegavate najtoplije periode dana, između 11 i 17 časova, čime umanjujete rizik od pregrevanja organizma. Ukoliko tokom vežbanja osetite umor, vrtoglavicu, mučninu ili preterano znojenje, najbolje je da trening preskočite ili odložite za kasnije.

Specijalista sportske medicine, dr Jelena Petrović, ističe: „Telo tokom visokih temperatura troši više energije na rashlađivanje, što može dovesti do dehidratacije i pada krvnog pritiska. Zbog toga je važno pojačati unos vode pre, tokom i posle vežbanja.”

Žene koje su navikle na redovnu fizičku aktivnost ne moraju potpuno izostati iz teretane, već mogu prilagoditi trening lakšim vežbama ili smanjiti trajanje na 30 minuta. Najvažnije je da slušate signale svog tela i ne forsirate se preko svojih granica.

Za siguran trening leti, savetuje se da birate laganu pamučnu odeću koja dobro upija znoj, a energetske napitke zamenite običnom vodom ili napicima sa elektrolitima. Posebno obratite pažnju na simptome iscrpljenosti kao što su glavobolja, ubrzan puls ili slabost. „Ako osetite bilo kakve tegobe tokom treninga, odmah prestanite sa vežbanjem i potražite pomoć”, naglašava dr Jelena Petrović. Uz to, preporučuje se konsultacija sa lekarom ako imate hronične bolesti ili redovno uzimate terapiju.

Iako letnje vrućine donose izazove, one ne moraju biti prepreka za vaše zdravlje i formu. Uz dobru hidrataciju, izbor pravog vremena za trening i osluškivanje signala tela, moguće je sačuvati vitalnost i tokom najtoplijih dana. Za individualne savete i tačnu dijagnozu, obavezno se obratite svom lekaru.