Novi propisi donose efikasniju kontrolu zagađenja i formiranje Koordinacionog tela za sprovođenje akcionog plana od 2026. do 2029.

Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine na sednici održanoj 3. jula 2026. godine, čime je sistem zaštite životne sredine unapređen i domaće zakonodavstvo usklađeno sa regulativom Evropske unije. Novi zakon predviđa pojednostavljenje i digitalizaciju procesa izdavanja integrisanih dozvola za industrijska postrojenja, jačanje inspekcijskog nadzora, kao i veću transparentnost i uključivanje javnosti u postupak.

U okviru zakona uvodi se efikasnija kontrola industrijskog zagađivanja kroz primenu najboljih dostupnih tehnika i savremenih standarda zaštite životne sredine. Očekuje se da će ove mere doprineti višem nivou zaštite, efikasnijem radu nadležnih institucija i unapređenju sistema izdavanja i praćenja integrisanih dozvola.

Na istoj sednici usvojena je i Odluka o osnivanju Koordinacionog tela za praćenje sprovođenja Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za period od 2026. do 2029. godine. Cilj ovog tela je efikasnija koordinacija i unapređenje sprovođenja mera definisanih Akcionim planom, uz učešće predstavnika državnih organa, nezavisnih institucija i nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Predsedavanje Koordinacionim telom povereno je ministru za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a po potrebi će se uključivati i predstavnici drugih institucija i organizacija civilnog društva.

Vlada je donela i zaključak o usvajanju Migracionog profila Republike Srbije za 2025. godinu, dokumenta koji objedinjuje podatke više državnih organa i pruža sveobuhvatnu analizu migracionih kretanja tokom 2025. godine. Redovno ažuriranje ovog profila deo je zakonskih obaveza i usklađivanja sa međunarodnim standardima u oblasti migracija. Za sprovođenje ovog zaključka nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Srbije.

Usvajanjem ovih akata Vlada Srbije jača institucionalne mehanizme za zaštitu životne sredine i prava nacionalnih manjina, istovremeno unapređujući transparentnost i efikasnost u upravljanju migracijama.

Oko 80 odsto prijava stiglo u prve tri nedelje, prijavljeni otkazi u više od 90 kompanija širom zemlje

U IT sektoru Srbije tokom prethodne godine registrovano je više od 2.000 otkaza, pokazuju podaci anonimnog servisa na-klupi.me koji prikuplja prijave zaposlenih pogođenih otpuštanjima. Prema korisničkim unosima sa ovog servisa, prijave su zabeležene iz više od 90 kompanija, dok je oko 80 odsto svih prijava pristiglo u prve tri nedelje nakon lansiranja projekta. Najveći broj otpuštenih čine seniori i lead inženjeri, a gotovo trećina zaposlenih koji su podneli prijavu navela je da nije dobila otpremninu.

Autor servisa na-klupi.me ističe da je ideja bila da zajednica dobije realniju sliku o obimu otkaza, budući da su se podaci do sada svodili na pojedinačna iskustva i neformalne diskusije. “Bilo je mnogo priča o otkazima, ali nigde nije postojalo jedno mesto na kojem bi se svi ti podaci okupili. Želeo sam da postoji mesto koje će pokazati stvarno stanje u zajednici”, navodi autor.

Forma za prijavu je u potpunosti anonimna i ne zahteva ostavljanje ličnih podataka, dok se informacije prikazuju kroz agregirane statistike. Prikupljeni podaci obuhvataju gradove, senioritet zaposlenih, tehnologije koje koriste, razloge za otkaz, dužinu zaposlenja, otpremnine, kao i pregled kompanija iz kojih su prijavljeni otkazi.

Najveći talas prijava zabeležen je odmah nakon objave servisa na društvenim mrežama, što autor povezuje sa tadašnjim povećanim brojem otkaza i većom vidljivošću teme na mrežama. “Nisam očekivao da će biti toliko različitih firmi zastupljeno. To je bio podatak koji mi je prvi privukao pažnju”, izjavio je autor projekta.

Kako baza podataka raste, očekuje se da će servis na-klupi.me pružiti dublji uvid u trendove na domaćem IT tržištu rada, omogućavajući zaposlenima i zajednici transparentniji pregled trenutne situacije u sektoru.

Crnogorske zarade porasle 0,4 odsto u maju, dok je u Hrvatskoj medijalna plata dostigla 1.319 evra

U maju 2026. godine, prosečna neto plata u Crnoj Gori iznosila je 1.033 evra, što predstavlja povećanje od 0,4 odsto u odnosu na april i 1,9 odsto više nego u maju 2025, prema podacima Uprave za statistiku Crne Gore (Monstat). Istovremeno, potrošačke cene porasle su za 0,4 odsto, pa su realne zarade ostale nepromenjene. Najviše zarade zabeležene su u finansijskim delatnostima i osiguranju – 1.670 evra, snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji sa 1.480 evra, informisanju i komunikacijama sa 1.305 evra, kao i poslovanju nekretninama sa 1.224 evra. Najniža prosečna plata u Crnoj Gori registrovana je u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima i iznosi 861 evro. Najveći mesečni rast plata zabeležen je u poslovanju nekretninama (1,1 odsto), građevinarstvu (1 odsto), uslugama smeštaja i ishrane (0,9 odsto) i prerađivačkoj industriji (0,8 odsto), navodi se na sajtu Monstata.

U Hrvatskoj je prosečna mesečna neto plata za april iznosila 1.552 evra, što je nominalno niže za 0,2 odsto, a realno za 1,8 odsto u odnosu na mart, prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS). Na godišnjem nivou, prosečna hrvatska neto plata porasla je nominalno za 7,9 odsto i realno za dva odsto u poređenju sa aprilom 2025. godine. Najveća prosečna mesečna neto zarada isplaćena je u sektoru računarske infrastrukture, obrade podataka, usluga servera i informacijskih delatnosti i iznosi 3.077 evra, dok je najniža u proizvodnji odeće – 986 evra. Medijalna neto plata u Hrvatskoj za april bila je 1.319 evra, što je rast od 8,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

U Srbiji je prosečna neto plata za april iznosila 1.037 evra (121.805 dinara), što predstavlja rast od 11,8 odsto nominalno, odnosno 7,8 odsto realno u poređenju sa prethodnom godinom, prema ranijim podacima Republičkog zavoda za statistiku.