EU predlaže da subvencije važe samo za vozila i komponente proizvedene unutar Unije, što bi moglo uticati na britansku proizvodnju

Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA) zatražilo je od Evropske unije da iz novih pravila o državnim subvencijama za automobilsku industriju izuzme Veliku Britaniju, Tursku i Maroko, navodeći njihovu snažnu integrisanost u evropske lance snabdevanja. Prema predlogu Industrijskog akceleratorskog akta, pravo na subvencije za kupovinu i proizvodnju automobila imali bi samo proizvođači čija se vozila i ključne komponente proizvode unutar Evropske unije.

ACEA upozorava da bi u suprotnom britanski proizvođači mogli biti isključeni sa najvećeg izvoznog tržišta, što se smatra jednom od najtežih posledica Brexita za ovaj sektor. Britanska vlada i Udruženje proizvođača i trgovaca motornim vozilima (SMMT) vode razgovore sa Evropskom komisijom kako bi britanske kompanije zadržale pristup evropskom tržištu pod novim pravilima.

Proizvođači poput BMW-a, Folksvagena i Nisana ukazuju da bi bez izuzeća pojedine fabrike u Velikoj Britaniji mogle biti zatvorene ili bi morale značajno da smanje proizvodnju. Evropska unija predlaže nova pravila kako bi ojačala domaću proizvodnju i zaštitila evropske proizvođače od konkurencije subvencionisanih kineskih električnih vozila, ali industrijski predstavnici ističu da bi ovakav pristup mogao naneti ozbiljnu štetu postojećim proizvodnim lancima između EU i Velike Britanije.

Gardijan prenosi da predstavnici industrije insistiraju na izuzetku zbog postojećih ekonomskih veza i rizika za fabrike i radna mesta u Velikoj Britaniji, Turskoj i Maroku.

Više od 52 odsto ozbiljnih kompromitacija otkriveno tek posle 90 dana, najduži neprimećeni incident trajao četiri godine

Kaspersky Compromise Assessment izveštaj otkriva da je u 31 odsto analiziranih slučajeva zlonamerna aktivnost u organizacijama trajala duže od tri meseca pre nego što je otkrivena. Više od polovine, odnosno 52 odsto kompromitacija visokog stepena ozbiljnosti, identifikovano je tek nakon više od 90 dana neprimećenog delovanja napadača, dok je najstariji incident otkriven tokom protekle godine ostao neprimećen čak četiri godine.

Izveštaj pokazuje da su mnoge organizacije i dalje oslonjene na reaktivni pristup bezbednosti, što dovodi do kašnjenja u detekciji sajber incidenata. Nedostatak proaktivnog nadzora i operativnih procedura povećava rizik od ozbiljnih kompromitacija sistema. Kako navode stručnjaci Kaspersky-a, za efikasnu zaštitu potrebne su redovne nezavisne procene kompromitacije i unapređenje upravljanja rizicima.

Alati za nadzor nisu dovoljni bez odgovarajuće ljudske analize – 20 odsto otkrivenih incidenata identifikovano je ručno, dok je čak 60 odsto organizacija propustilo da otkrije incidente zbog izostanka pouzdanih upozorenja iz postojećih bezbednosnih alata. Čak 40 odsto svih otkrivenih web shell skripti pronađeno je u rezervnim kopijama, što ukazuje na to da sistemi za pravljenje rezervnih kopija predstavljaju značajnu “slepu tačku” bezbednosti.

Problemi u internoj komunikaciji uticali su na 32 odsto procena kompromitacije, uglavnom zbog nejasne potvrde izvršenih aktivnosti ili gubitka znanja prilikom odlaska zaposlenih. Kaspersky preporučuje da procedure odgovora na incidente budu kontinuirano ažurirane, a simulacione vežbe redovno organizovane radi testiranja timova i unapređenja procesa.

„Organizacije se suočavaju sa skrivenim pretnjama unutar sopstvene infrastrukture, pri čemu znaci kompromitacije nisu uvek očigledni. Proaktivne bezbednosne provere značajno povećavaju verovatnoću blagovremenog otkrivanja kompromitacije sistema”, izjavio je Amged Vageh iz odeljenja Kaspersky Compromise Assessment. Kompanija preporučuje detaljnu proveru sistema za detekciju u roku od 30 dana, formiranje tima za validaciju upozorenja prvog nivoa, 24/7 bezbednosni nadzor, redovno ažuriranje programa podizanja svesti o sajber bezbednosti i uspostavljanje operativnih sporazuma o nivou usluge.

Investicija od 35 milijardi funti usmerena je na reaktore snage 300 megavata, kapacitet dovoljan za osam miliona domaćinstava

Konzorcijum predvođen poljskim milijarderom Mihalom Solovovom planira ulaganje od 35 milijardi funti (oko 41 milijardu evra) privatnog kapitala u izgradnju 14 malih modularnih nuklearnih reaktora u Velikoj Britaniji, najavljeno je za 2026. godinu. Prema planu kompanije SGE, reaktori će biti raspoređeni na tri lokacije, a pojedinačni kapacitet svakog reaktora iznosiće 300 megavata, na osnovu tehnologije BWRX-300 koju su razvili GE Vernova iz SAD i japanski Hitachi.

Procenjuje se da će investicija po reaktoru iznositi između 2,2 i 2,5 milijardi funti (odnosno 2,6 do 2,9 milijardi evra). Ukupni kapacitet predviđenih elektrana omogućiće snabdevanje oko osam miliona domaćinstava električnom energijom tokom više od šest decenija. Konzorcijum ima za cilj da do naredne godine obezbedi tri lokacije za izgradnju, a prema navodima medija, među njima je i lokalitet Oldberi u Glosterširu. Planirano je da prvi reaktori počnu sa radom 2034. godine.

Projekat SGE-a predstavlja jednu od najvećih privatnih investicija u britanski nuklearni sektor i konkurisaće programu britanske kompanije Rols-Rojs, koja je prethodno izabrana za razvoj prve generacije malih modularnih reaktora u zemlji. Solovov je izjavio da je regulatorni okvir koji je uspostavila britanska vlada otvorio mogućnosti za velika privatna ulaganja u nuklearnu energiju i naglasio da će projekat značajno koristiti britanskom lancu dobavljača.

Konzorcijum takođe razmatra razvoj centara za obradu podataka u saradnji sa Google Claude-om, koji bi koristili električnu energiju proizvedenu u novim postrojenjima. Ova saradnja bi dodatno doprinela tehnološkom razvoju i efikasnijem korišćenju energije iz nuklearnih izvora.