Skoro petina oglasa na tržištu su fantomski poslovi, a troškovi regrutacije dostižu i 4.700 dolara po radniku

Fantomski poslovi postaju sve veći izazov na tržištu rada, jer između 18 i 22% oglasa pripada ovoj kategoriji prema analizi platforme Greenhouse. Ova pojava, poznata kao ghost jobs, uključuje oglase za radna mesta koja su već popunjena, zamrznuta ili nikada nisu ni bila namenjena stvarnom prijemu novih radnika. Teksaško tužilaštvo je sredinom jula pokrenulo istragu protiv LinkedIn platforme zbog sumnje da korisnicima sa Premium pretplatom prikazuje nepostojeće mogućnosti zapošljavanja.

Razlozi za širenje fantomskih poslova

Analize pokazuju da fantomski poslovi nisu izuzetak, već redovan deo savremenog digitalnog tržišta rada. Na platformi Glassdoor procenjuje se da oko jedne petine oglasa spada u fantomske poslove, dok je ova praksa naročito izražena u većim kompanijama i specijalizovanim sektorima. Zanimljivo je da tri od pet ispitanika smatra da su se već susreli sa ovakvim oglasima tokom traženja posla. S druge strane, fantomski poslovi prisutni su na mnogim servisima za zapošljavanje, uključujući LinkedIn, Indeed, Glassdoor i ZipRecruiter, zbog načina na koji funkcionišu savremene platforme i potrebe kompanija za unapred pripremljenom bazom kandidata.

Ekonomija fantomskih oglasa i troškovi zapošljavanja

Kompanije često koriste fantomske oglase kako bi kontinuirano prikupljale biografije i ispitivale tržište rada. Na taj način, mogu brzo reagovati kada se ukaže potreba za zapošljavanjem i smanjiti troškove regrutacije. Prema podacima američkog Društva za upravljanje ljudskim resursima (SHRM), prosečni direktni troškovi zapošljavanja jednog radnika iznose oko 4.700 dolara. Kod rukovodećih i specijalizovanih pozicija ti troškovi mogu dostići i nekoliko desetina hiljada dolara zbog selekcije, intervjua i gubitaka izazvanih praznim radnim mestom. U Zapadnoj Evropi regrutacija po zaposlenom košta između 3.000 i 6.000 evra, dok je u Istočnoj Evropi taj iznos uglavnom između 1.000 i 3.000 evra. Pored toga, stalno prisustvo oglasa može ostaviti utisak rasta kompanije, što dodatno privlači investitore, klijente i partnere. Oglasi ponekad ostaju aktivni i zbog internih procedura ili zakonskih zahteva, čak i ako je proces zapošljavanja obustavljen ili je kandidat već poznat. Takođe, fantomski oglasi omogućavaju poslodavcima da procene dostupnost stručnjaka i planiraju svoje poslovne strategije.

Šire posledice za tržište rada

Fenomen fantomskih poslova otvara važno pitanje poverenja na tržištu rada i transparentnosti zapošljavanja. Ako se potvrdi da je fantomski oglas postao uobičajena praksa, posledice mogu biti značajne za kandidate, ali i za reputaciju kompanija. S druge strane, kompanije koriste ovakve oglase kao deo racionalne poslovne strategije, balansirajući između troškova regrutacije i potrebe za brzom selekcijom kvaliteta kandidata. Kako je istraga protiv LinkedIn platforme tek započeta, očekuje se da će rezultati dodatno osvetliti motive i ekonomske posledice ove pojave na globalnom tržištu rada.

Bezbednosni propust u softveru kompanije Coinkite omogućio je hakerima da kompromituju hardverske kripto novčanike i ukradu značajna sredstva

Coinkite, kanadska kompanija specijalizovana za hardverske kripto novčanike, suočava se sa ozbiljnim bezbednosnim incidentom nakon što su hakeri ukrali bitkoine vredne 75 miliona evra. Incident je zahvatio korisnike Coldcard uređaja, a ukupno je kompromitovano više od 1.300 bitkoina. Prema informacijama koje je objavio belgijski nacionalni servis VRT, napad je otkriven tokom praznične sezone 2026. godine.

Bezbednosni propust i način izvršenja napada

Napad na Coldcard uređaje, koje je Coinkite razvila sa ciljem maksimalne zaštite digitalnih sredstava, izazvao je zabrinutost u kripto-industriji. Ovi uređaji su poznati kao hardverski novčanici, što znači da omogućavaju čuvanje privatnih ključeva za bitkoin van internet mreže. Međutim, bezbednosni propust u firmveru, odnosno softveru koji upravlja uređajem, oslabio je slučajnost prilikom generisanja „semena“ — niza reči koji služi kao krajnji ključ za pristup bitkoinima.
Napadači su, koristeći dovoljno jaku računarsku snagu, uspeli da rekonstruišu privatne ključeve. Istraživači navode da je greška u softveru prisutna još od 2021. godine, ali su hakeri tek sada izvršili koordinisan napad u velikim razmerama. Kao rezultat, iz stotina Coldcard novčanika povučene su značajne količine bitkoina u kratkom vremenskom periodu.

Implikacije za korisnike i tržište kriptovaluta

Prema rečima Tomas Spas, advokata specijalizovanog za oporezivanje investicija i kriptovalute, ovaj napad je posebno bolan jer su Coldcard novčanici do sada važili za jedne od najsigurnijih na tržištu. „Taj bag je postojao već neko vreme, ali su čekali do sada. Usred smo praznične sezone. Mnogi ljudi su van kuće i nemaju neposredni pristup svom hardverskom novčaniku“, izjavio je Spas.
Kao rezultat, mnogi pogođeni korisnici nisu primetili krađu odmah. Istraživači ocenjuju da su hakeri prethodno detaljno mapirali ranjive adrese i čekali idealan trenutak za napad. Ova sofisticirana operacija ukazuje na visok nivo organizovanosti, dok činjenica da su neki novčanici godinama bili neaktivni dodatno pojačava zabrinutost.

Širi kontekst i značaj bezbednosti u digitalnim finansijama

Ovaj incident naglašava rizike sa kojima se suočava sektor digitalnih valuta, čak i kada su u pitanju uređaji specijalizovani za offline čuvanje sredstava. S obzirom na to da je vrednost 1.300 bitkoina procenjena na 75 miliona evra, posledice se osećaju ne samo među korisnicima već i na širem tržištu kriptovaluta.
Pored toga, slučaj otvara pitanje potrebe za stalnom proverom i unapređenjem bezbednosnih procedura u razvoju softvera za digitalne novčanike. U međuvremenu, stručnjaci savetuju korisnicima da redovno ažuriraju softver na svojim uređajima i prate najnovije preporuke za zaštitu digitalnih sredstava.

Rast cene nafte na 84,93 dolara po barelu nije zaustavio skok evropskih indeksa i jačanje akcija u AI sektoru

Cena nafte brent ponovo je na uzlaznoj putanji, dosegnuvši nivo od 84,931 dolara za barel u 10 časova, što predstavlja rast od 1,35 odsto u odnosu na prethodni dan. Uporedo sa tim, američka nafta WTI zabeležila je rast od 0,38 odsto na 80,692 dolara po barelu, prema poslednjim berzanskim podacima. Evropske berze su, uprkos rastu cene nafte brent, danas dostigle nove rekordne nivoe zahvaljujući pozitivnom raspoloženju investitora i dobrim kvartalnim rezultatima većih kompanija.

Indeks Euro Stoxx 50 porastao je za 0,7 odsto na 6.480 poena, dok je širi STOXX 600 napredovao za 0,6 odsto. Nemački DAX indeks zabeležio je rast od 0,87 odsto, francuski CAC 40 porastao je 0,37 odsto, a britanski FTSE indeks ojačao je 0,46 odsto. S druge strane, ruski MOEX indeks pao je za 0,23 odsto.

Pozitivan sentiment i rezultati kompanija podižu indekse

Akcije kompanija iz sektora veštačke inteligencije bile su među najvećim dobitnicima danas, nakon što je Palantir nadmašio očekivanja analitičara i povećao svoju prognozu prihoda. Među kompanijama koje su objavile rezultate, akcije nemačkog giganta Bayer skočile su za četiri odsto jer je kompanija premašila procene za drugo tromesečje i potvrdila projekciju prodaje za 2026. godinu. Osim toga, britanska naftna kompanija BP ojačala je za jedan odsto zahvaljujući dobiti iznad očekivanja, dok su akcije HSBC banke porasle za 0,3 odsto nakon objavljenih dobrih rezultata i povećanja cilja za neto prihod od kamata.

Kretanja na tržištima energenata i valuta

Evropski fjučersi gasa za isporuku u septembru trgovani su na otvaranju amsterdamske berze TTF po ceni od 58,170 evra za megavat-sat. Pored toga, vrednost evra na valutnoj berzi Foreks danas iznosi 1,15114 dolara. Cena zlata porasla je na 4.065,45 dolara za trojsku uncu, dok se cena pšenice kreće na 6,5558 dolara za bušel, što odgovara 27,216 kilograma.

Američki berzanski indeksi nastavili su pozitivan trend sa zatvaranja u ponedeljak. Indeks Dow Jones porastao je za 1,32 odsto i dostigao 53.178,41 poen. S&P 500 ojačao je 1,48 odsto na 7.600,50 poena, dok je Nasdaq indeks porastao za 2,13 odsto na 25.913,90 poena.

Uticaj rasta cene nafte brent na evropske berze

Rast cene nafte brent nije zaustavio investitorski optimizam na evropskim tržištima. Dobri rezultati kompanija iz tehnološkog i energetskog sektora, kao i rast akcija banaka, doprineli su jačanju vodećih indeksa. Pored toga, investitori su pozitivno reagovali na poslovne izveštaje, što je podstaklo dodatni priliv kapitala na berze. Ovakvo kretanje pokazuje koliko je tržišna dinamika podložna rezultatima kompanija i globalnim ekonomskim faktorima, posebno u vezi sa cenama energenata i sirovina.