Papagaj korišćen za upozoravanje članova bande na dolazak policije, prebačen u zoološki vrt u Teresini

Policija u Brazilu sprovela je raciju u faveli Vila Irma Dulce i tom prilikom zaplenila papagaja kog su trgovci drogom koristili za upozoravanje na dolazak policije. Ova neobična situacija, u kojoj je ptica bila dresirana da viče „Mama, policija!“, otkrivena je tokom akcije sprovedene 4. avgusta 2026. godine.

Upotreba životinja u kriminalnim aktivnostima

Prema izveštajima policije, papagaj je pronađen u kući vlasnice poznate pod nadimkom „La India“, koja je ranije bila optuživana za trgovinu drogom. Policija je odlučila da izvrši raciju nakon što je primetila muškarca kako kupuje drogu ispred kuće. Tokom akcije uhapšen je i Edvan, suprug „La Indije“, kod koga su pronađena četiri pakovanja kreka. Papagaj je tada zaplenjen kao deo dokaza jer je bio treniran da upozori vlasnike na prisustvo policije.

Papagaj pod stručnim nadzorom nakon zaplene

Veterinar koji je pregledao pticu nakon zaplene izjavio je da papagaj nije želeo da sarađuje sa istražiteljima i nije ispuštao zvuke koji bi mogli dodatno teretiti njegove vlasnike. Ptica je potom prebačena u zoološki vrt u Teresini, gde će, prema planu, proći tromesečni program rehabilitacije. Tokom tog perioda, papagaj će ponovo učiti da leti, a zatim će biti vraćen u prirodu.

Istorija korišćenja životinja u kriminalu u Brazilu

Ovaj slučaj nije izolovan na području Brazila. Policija u Rio de Žaneiru je još 2008. godine zaplenila dva krokodila u faveli Kori, za koje se sumnjalo da su korišćeni za uklanjanje tela članova suparničkih bandi. Svedoci su navodili da su životinje služile i za zastrašivanje stanovništva i suparnika. Međutim, tokom suđenja, pripadnici bande odbacili su te tvrdnje navodeći da krokodili nisu hteli da jedu tela.

Implikacije i širi kontekst

Korišćenje životinja u kriminalnim aktivnostima u Brazilu ukazuje na inovativne, ali i zabrinjavajuće metode zaštite i zastrašivanja u ilegalnim poslovima. Papagaj iz Vila Irma Dulce postao je primer kako kriminalne grupe koriste domaće životinje u pokušaju da izbegnu hapšenja. Ovaj slučaj izazvao je interesovanje javnosti za pitanja zaštite životinja i načina na koji se one mogu zloupotrebiti u kriminalnim radnjama. Takođe, slučaj otvara diskusiju o izazovima sa kojima se suočava policija u borbi protiv trgovine drogom u brazilskim favelama.

Prva žirirana izložba „Otisak umetnika“ u saradnji sa ULUS-om okuplja 183 selektovana umetnika i goste iz regiona

Udruženje „Kreativna fabrika“ organizuje najobimniji projekat dosad, međunarodnu žiriranu izložbu pod nazivom „Otisak umetnika“, koja okuplja više od 200 autora. Svečano otvaranje zakazano je za 8. avgust 2026. godine u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu. Ova izložba predstavlja rezultat petnaestogodišnjeg rada Udruženja i realizovana je u saradnji sa Udruženjem likovnih umetnika Srbije (ULUS).

Tri programska segmenta izložbe „Otisak umetnika“

Izložba je podeljena u tri programska segmenta, čime se ističe raznovrsnost umetničkog izraza i međunarodni karakter događaja. Prvi segment, „Sećanje na umetnika“, posvećen je delima Borislava Nanovića i Petra Pierrea Grujičića. Takođe, u ovom delu svoj rad predstavlja i Mina Nanović, ćerka Borislava Nanovića, kroz međunarodnu žiriranu selekciju. Drugi segment „Umetnici po pozivu“ uključuje radove 20 istaknutih autora, među kojima su Đorđe Aralica, Branimir Karanović, Slavko Krunić, Marko Lađušić, Jugoslav Vlahović i drugi. Osim toga, autorski tim Davor Ereš, Jelena Mitrović, Igor Pantić, Sonja Krstić, Ivana Najdanović i Petar Laušević predstavlja projekat „Rasplitanje – Raspleteno: Interdisciplinarna praksa na delu“, koji je već nagrađivan na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Međunarodna žirirana selekcija i prateći program

Stručni žiri, u sastavu Saša Janjić, Uglješa Čolić, Milena Mitrović, Igor Markišić i Ana Marinović, izabrao je 183 umetnika iz 354 pristigle prijave. Kroz ovaj segment izložba „Otisak umetnika“ potvrđuje svoj međunarodni domet i značaj za kulturnu scenu regiona. Svečano otvaranje vodi Ana Marinović, autorka projekta, dok uvodni tekst kataloga potpisuje umetnica i likovna kritičarka Jasna Opavski. „Na izložbi su zastupljeni tradicionalni i novi mediji likovnog izražavanja, od metala, kamena i tkanine do digitalnih tehnika. Posetioci uranjaju u razuđeno, ali konceptualno objedinjeno iskustvo, po uzoru na velike sajmove i bijenale“, ističe Opavski. Uz umetnički program, posetioci mogu uživati u degustaciji proizvoda brenda „MOĆNO“ i osveženju iz „Bar Vukosava“.

Otvorena vrata umetnosti i besplatan ulaz

Izložba „Otisak umetnika“ otvorena je za javnost od 8. do 15. avgusta 2026. godine, svakog dana osim nedelje i ponedeljka. Ulaz za sve posetioce je slobodan. Projekat ima podršku medijskih partnera LookerWeekly.com i Miss Stills Photography, što dodatno doprinosi promociji domaće i međunarodne umetnosti. Pored toga, besplatan koncert beogradskog sastava Klabkillers planiran je na dan otvaranja, što dodatno obogaćuje kulturnu ponudu. Na ovaj način, Kreativna fabrika još jednom potvrđuje svoj značaj u povezivanju savremenih umetnika i unapređenju kulturne scene.

Francuska, Mađarska i Rumunija beleže pad proizvodnje, čak 136 reaktora u Evropi zavisi od rečnih resursa

Nuklearne elektrane u Evropi suočile su se sa smanjenjem proizvodnje tokom aktuelnog toplotnog talasa. Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), trenutno radi oko 136 reaktora širom kontinenta. Najveći uticaj imao je pad vodostaja reka i rast temperatura, što je posebno pogodilo Francusku, Mađarsku i Rumuniju.

Evropski nuklearni sektor, koji je decenijama važio za stabilan izvor energije, prvi put se suočava sa ozbiljnim testom otpornosti na klimatske promene.

Pad vodostaja reka ograničava kapacitete hlađenja

Francuska, kao vodeća nuklearna sila u Evropi sa 56 reaktora, ove godine je morala da smanji proizvodnju na više lokacija. Razlog je bio nemogućnost rashlađivanja reaktora zbog toplih i niskih reka Rone, Garone i Sene. Operator EDF privremeno je zaustavio pojedine reaktore kako bi zaštitio vodene ekosisteme od prekomernog zagrevanja.

Rumunska nuklearna elektrana Černavoda, koja koristi vodu iz Dunava, takođe je bila pogođena. Zbog ekstremno niskog vodostaja, jedan reaktor je obustavljen, dok drugi funkcioniše pod posebnim merama. Rumunske vlasti morale su da sprovedu vanredne tehničke intervencije, uključujući miniranje korita Dunava, kako bi povećale dotok vode prema sistemu hlađenja. Kao rezultat, proizvodnja električne energije smanjena je na minimum potreban za stabilnost mreže.

Mađarska i Bugarska u sličnim problemima

Nuklearna elektrana Paks u Mađarskoj, koja obezbeđuje polovinu ukupne struje te zemlje, takođe je smanjila proizvodnju. Jedan od četiri bloka je obustavljen zbog rekordno niskog vodostaja Dunava. Postojala je čak mogućnost potpunog gašenja postrojenja, što bi predstavljalo ozbiljan izazov za energetsku sigurnost Mađarske.

Bugarska elektrana Kozloduj, koja se takođe hladi vodom iz Dunava, bila je pod stalnim nadzorom zbog rizika za rashladni sistem. Međutim, za razliku od Rumunije i Mađarske, nije došlo do potpunog gašenja reaktora.

Krško i značaj tehnoloških rešenja za hlađenje

Nuklearna elektrana Krško, zajednički projekat Slovenije i Hrvatske, pokazala je veću otpornost zahvaljujući korišćenju rashladnih tornjeva. Iako je proizvodnja bila blago smanjena zbog niskog vodostaja Save, reaktor je nastavio rad zahvaljujući mogućnosti odvođenja toplote u atmosferu. Zato je neto isporuka energije bila nešto niža od proseka, ali nije bilo ozbiljnih zastoja.

Toplotni talas u Evropi otkriva klimatsku granicu nuklearne energetike

S obzirom na to da se klimatske promene produbljuju, stručnjaci ističu da će nuklearne elektrane morati da ulažu više u otpornost na visoke temperature i promene rečnih režima. Dugoročna bezbednost i stabilnost nuklearne energetike zavisiće ne samo od broja reaktora, već i od dostupnosti vodnih resursa za hlađenje. Ovo potvrđuje da i najstabilniji energetski sistemi, kakvi su nuklearne elektrane u Evropi, imaju svoju klimatsku granicu.