Registracija službenih vozila iz lizinga sada bez papira, uslov je elektronski ugovor o finansijskom lizingu

Agencija za privredne registre (APR) u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova (MUP) i Asocijacijom lizing kompanija Srbije (ALCS) omogućila je od 27. marta 2026. godine elektronsku registraciju službenih vozila uzetih na lizing. Ova usluga podrazumeva potpuni prelazak na digitalnu proceduru, od zaključenja ugovora o finansijskom lizingu, upisa u Registar finansijskog lizinga, pa do same registracije vozila, bez potrebe za fizičkim dostavljanjem papirne dokumentacije, kako je saopštila APR.

Prema zvaničnim informacijama, uspešna implementacija ovog servisa rezultat je procesa adaptacije informacionih sistema APR-a, MUP-a i lizing kuća. Elektronska registracija je dostupna pod uslovom da je ugovor o finansijskom lizingu zaključen u elektronskoj formi.

Kroz ovaj projekat, APR nastavlja digitalizaciju administrativnih postupaka i dodatno pojednostavljuje usluge za građane i pravna lica. Prva registracija vozila putem ovog elektronskog servisa, na osnovu ugovora koji je zaključila Intesa Leasing, realizovana je 27. marta 2026. godine u Policijskoj stanici Vračar, a svi podaci i dokumentacija su preuzeti elektronski.

Kako je istaknuto, pružanje usluga na ovaj način ubrzava i olakšava proces registracije, uz smanjenje administrativnog opterećenja za korisnike. Dalja digitalizacija omogućiće efikasnije upravljanje postupcima i povećanje pristupačnosti servisa za širu poslovnu zajednicu.

Prihodi fonda dostigli 1.228 milijardi dinara, dotacije države smanjene na 14,9 odsto ukupnog budžeta

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) zabeležio je u 2025. godini suficit u budžetu od 8,9 milijardi dinara, uz smanjenje državnih dotacija na manje od 15 odsto, saopštila je direktorka Sektora za finansijske poslove Fonda PIO Bojana Popović na 60. sednici Upravnog odbora.

Finansijskim planom za 2025. ukupni budžet Fonda PIO bio je planiran na 1.217 milijardi dinara, dok je rebalansom iz oktobra, zbog viših prihoda od doprinosa, povećan na 1.233,71 milijardu dinara. Ukupni prihodi i primanja fonda ostvareni su u iznosu od 1.228 milijardi dinara, što je za 130,5 milijardi više nego 2024. godine. Prihodi od doprinosa za PIO iznosili su 965 milijardi dinara.

Popovićeva je navela da je usklađivanje penzija izvršeno od decembra 2024. u iznosu od 10,9 odsto, dok su korisnici sa penzijom do 65.716 dinara dobijali i dodatni novčani iznos. Planirani iznos doprinosa za PIO povećan je za 2,4 odsto zahvaljujući boljoj naplati, a sredstva iz transfera budžeta Srbije smanjena su za 16,25 milijardi dinara, čime je učešće transfera rebalansom smanjeno sa 22 na 20,4 odsto.

Budžetski transferi namenjeni isplati prava u 2025. iznosili su 14,9 odsto, dok su 2024. godine bili 15,6 odsto, što pokazuje manju potrebu za finansijskom podrškom Ministarstva finansija. Ukupni rashodi i izdaci fonda u 2025. izvršeni su u iznosu od 1.219 milijardi dinara, što je nominalno više za 11,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći deo rashoda odnosi se na isplatu prava iz PIO sistema, pri čemu je za penzije utrošeno 1.196 milijardi dinara, što je više za 132 milijarde nego 2024.

Prosečna penzija za decembar 2025. iznosila je 56.834 dinara, uz nominalni rast od 12,1 odsto i realni rast od 9,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Broj korisnika penzija beleži trend rasta od 0,3 odsto.

Upravni odbor Fonda PIO usvojio je Završni račun za period od 1. januara do 31. decembra 2025. godine, kao i Izveštaj o izvršenju Finansijskog plana fonda.

Banke pooštrile uslove kreditiranja, dok 92% anketiranih firmi ima manje od 250 zaposlenih

Evropske kompanije suočavaju se sa rastućim pritiscima zbog viših troškova kredita i očekuju dalji rast inflacije, navodi se u istraživanju Evropske centralne banke (ECB) objavljenom 27. aprila 2026. godine. Prema rezultatima ankete, firme sada predviđaju prosečan rast cena od 3,5% u narednih 12 meseci, dok se troškovi inputa, uključujući energiju, procenjuju na još brži rast od 5,8%, što je povećanje u odnosu na prethodnih 3,6%.

Inflaciona očekivanja za narednu godinu porasla su na 3%, dok su srednjoročna i dugoročna očekivanja ostala stabilna. Istovremeno, predviđanja o rastu plata ostaju stabilna i niža od rasta cena, ali snažniji rast troškova energije i sirovina nastavlja da negativno utiče na profitne marže kompanija.

Banke su dodatno pooštrile uslove kreditiranja, a broj firmi koje beleže rast kamatnih stopa značajno je porastao u odnosu na prethodni kvartal, pokazuje istraživanje ECB. Dostupnost kredita je blago smanjena, ali razlika između potreba preduzeća i ponude finansiranja ostaje mala, što ukazuje da kreditni kanali i dalje funkcionišu, ali pod strožijim uslovima.

Kompanije iz evrozone sve češće navode opšte ekonomsko okruženje kao ključni faktor koji ograničava pristup finansiranju, dok njihova sopstvena kreditna sposobnost i kapital još uvek delimično ublažavaju pritisak, navodi ECB. U strukturi finansiranja, preduzeća najviše koriste sredstva za obrtni kapital i zalihe, dok je ulaganje u dugoročne investicije blago usporeno, što nagoveštava oprezniji poslovni ciklus i fokus na očuvanje likvidnosti.

Anketa je sprovedena između 19. februara i 1. aprila 2026. godine i obuhvatila je 10.544 kompanije iz evrozone, od kojih 9.750, odnosno 92%, ima manje od 250 zaposlenih.