Proizvodni gubici na Bliskom istoku dostižu 14,5 miliona barela dnevno, globalna potrošnja niža za 1,7 miliona barela
Američka bankarska grupa Goldman Sachs revidirala je naviše svoju prognozu cene nafte brent, očekujući da će u četvrtom kvartalu 2026. godine prosečna cena iznositi oko 90 dolara po barelu, dok bi teksaška sirova nafta WTI trebalo da se kreće oko 83 dolara po barelu. Revizija prognoze usledila je zbog dugotrajnog poremećaja u snabdevanju i visokih cena energenata, kako je saopšteno u najnovijoj analizi.
Prethodne prognoze iz decembra 2025. predviđale su da će cena nafte brent biti 56 dolara po barelu sredinom ove godine, a oko 80 dolara dugoročnije. U februaru je usled nižih zaliha u OECD zemljama prognoza privremeno podignuta na 650 dolara, dok su naredni meseci, zbog zatvaranja Ormuza i proizvodnih gubitaka na Bliskom istoku, doneli nove kalkulacije.
Početkom marta prognoza je iznosila 85 dolara, dok su u aprilu istaknuti različiti scenariji: optimistični (uz primirje između SAD i Irana) predviđao je 90 dolara, a pesimistični (uz zatvaranje Ormuza) čak 120 dolara. Sada je procena stabilizovana na 90 dolara za poslednji kvartal 2026. godine.
Goldman Sachs navodi da je zbog zastoja u pregovorima između SAD i Irana i smanjene dostupnosti nafte sa Bliskog istoka izgubljena proizvodnja dostigla oko 14,5 miliona barela dnevno, što predstavlja istorijski visok nivo poremećaja. Banka procenjuje da će globalna potrošnja biti niža za oko 1,7 miliona barela dnevno u aktuelnom kvartalu, dok se u 2026. godini očekuje dodatni pad potrošnje od 100.000 barela dnevno u poređenju sa prethodnom godinom.
“Zalihe nafte se troše prebrzo i to ne može dugo da traje. Ako problemi u snabdevanju potraju, potrošnja energenata će morati dodatno da padne, uz više cene na tržištu”, navodi se u analizi Goldman Sachsa. Analitičari holandske banke ING upozoravaju da bi za pokrivanje manjka ponude bila potrebna znatno viša cena nafte kako bi se snizila tražnja.
Prema ekonomskoj analizi, normalizacija tržišta nafte nije na vidiku, a dalji razvoj zavisiće od političkih i bezbednosnih odluka na Bliskom istoku, posebno u vezi sa Ormuzskim moreuzom i odnosima SAD i Irana.
