Zaposlenost u sektoru zaštite životne sredine rasla po stopi od 6 odsto godišnje od 2014. godine
Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom u zelenoj ekonomiji Evropske unije dostigao je 5,8 miliona u 2023. godini, uz prosečan godišnji rast od 6 odsto od 2014, prema podacima Evrostat-a. Najveći rast zaposlenosti zabeležen je u građevinskom sektoru, gde je broj radnih mesta povezanih sa zaštitom životne sredine i održivim razvojem porastao sa 700.000 na 1,6 miliona između 2014. i 2023. godine.
Građevinarstvo je sada sektor sa najviše zaposlenih u zelenoj ekonomiji, zahvaljujući poslovima na izgradnji energetski efikasnih objekata, postrojenja za obnovljive izvore energije i energetsku obnovu zgrada. Pored toga, značajan rast zaposlenosti ostvaren je u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, kao i u prerađivačkoj industriji, gde je broj zaposlenih u ekološkim delatnostima dostigao oko milion radnika.
Najveći relativni rast zaposlenosti među pojedinačnim oblastima zabeležen je u sektoru obnovljivih izvora energije, gde je broj radnih mesta povećan za 79 odsto u odnosu na 2014. godinu. Takođe, rast je zabeležen u oblastima zaštite zemljišta i voda, kvaliteta vazduha i reciklaže materijala.
Upravljanje otpadom ostalo je najveći pojedinačni segment zelene ekonomije sa 900.000 zaposlenih, što predstavlja 16 odsto ukupne zaposlenosti u ekološkim delatnostima Evropske unije.
Podaci su objavljeni povodom Evropske zelene nedelje i Svetskog dana zaštite životne sredine. Evropska komisija navodi da Unija, u okviru svojih klimatskih i energetskih politika, nastoji da ubrza razvoj održivih privrednih aktivnosti i poveća zaposlenost u sektorima koji doprinose smanjenju emisija štetnih gasova i efikasnijem korišćenju resursa.
