Za svaku lokaciju analizirano 17 kriterijuma, domaća industrija planirala učešće od 5 do 15 odsto u izgradnji

Jugoslovenski program izgradnje nuklearne elektrane predvideo je identifikaciju šest potencijalnih lokacija na Dunavu na teritoriji Srbije, dok je kapacitet Save za hlađenje ocenjen kao relativno mali, sa maksimalnom dozvoljenom temperaturom vode od 28 stepeni radi očuvanja biodiverziteta. Dve lokacije na Dunavu detaljno su istraživane kroz petogodišnje cikluse, koristeći usavršenu metodologiju sa 17 kriterijuma, koju su kasnije preuzeli i ruski stručnjaci.

Prema svedočenju inženjera Miodraga Mesarovića, za rashlađivanje na reci Savi bilo je neophodno postavljanje posebnih tornjeva zbog ograničenog protoka i visokih temperatura vode, dok je Dunav pružao veće mogućnosti za sigurno hlađenje. Jugoslavija je od pedesetih godina prošlog veka započela obrazovanje stručnog kadra na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a do početka izgradnje prve elektrane prošlo je 20 godina.

Program je obuhvatao slanje mladih stručnjaka u Francusku, Kanadu, Nemačku, Švedsku, Holandiju, Ameriku i Rusiju radi sticanja praktičnih znanja i saradnje sa međunarodnim timovima. Prilikom izgradnje sledećih elektrana, planirano je da učešće domaće industrije bude 5 odsto za prvu elektranu, 10 odsto za drugu i 15 odsto za treću. U tu svrhu formiran je konzorcijum JUMEL, koji je obuhvatio preduzeća “Goša”, “Rade Končar”, “Đuro Đaković” i “Energoinvest”, dok je grupa 4E bila zadužena za projektovanje, a NUKLIN za naučno-istraživački rad.

Mesarović podseća da je jugoslovenska strategija bila da zemlja postane graditelj, a ne samo kupac nuklearnih elektrana, uz pažljivo planiranje i višedecenijsko ulaganje u stručne kadrove i domaću industriju.

Na kraju marta dug iznosio 39,35 milijardi evra, dok je u 2025. godini dostigao 44,4 odsto BDP-a

Javni dug Republike Srbije iznosio je na kraju aprila 2026. godine 39,21 milijardu evra, odnosno 41,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), prema podacima Ministarstva finansija. U poređenju sa prethodnim mesecom, kada je javni dug iznosio 39,35 milijardi evra, što je bilo 41,7 odsto BDP-a, zabeležen je blagi pad i u apsolutnom iznosu i u odnosu na BDP.

Na kraju 2025. godine javni dug Srbije iznosio je 39,34 milijarde evra, što je predstavljalo 44,4 odsto BDP-a. Ovi podaci ukazuju na trend smanjenja udela javnog duga u BDP-u tokom poslednjih meseci. Ministarstvo finansija objavilo je ove podatke u svom najnovijem izveštaju, ističući kretanje javnog duga u skladu sa budžetskim planom.

Izvor: Beta

Kapacitet Banatskog Dvora biće povećan sa 450 na 750 miliona kubnih metara, investicije u energetiku dostižu 14,4 milijarde evra

Kompanija Gasprom produžiće snabdevanje prirodnim gasom Srbiji za dodatna tri meseca posle 30. juna, saopštila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović nakon sastanka sa predsednikom Upravnog odbora Gasproma Aleksejem Milerom u Sankt Peterburgu. Produženje ugovora obezbeđuje stabilne i cenovno povoljne isporuke energenta za domaćinstva i privredu, što, kako je istaknuto, doprinosi sigurnosti i fleksibilnosti snabdevanja.

Između Srbije i Rusije traje saradnja na proširenju podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor, čiji će kapacitet biti povećan sa 450 na 750 miliona kubnih metara. Ministarka je naglasila i značaj rešavanja problema sa Naftnom industrijom Srbije na koje utiču sankcije koje traju već 18 meseci, ističući da Srbija nije doprinela uvođenju takvih mera i da je važno pronaći održivo rešenje prihvatljivo i za međunarodne partnere.

Nakon isteka dugoročnog ugovora sa Gaspromom krajem prošle godine, Srbija snabdevanje reguliše tromesečnim produženjima. Evropska unija je u okviru REPowerEU plana zabranila sklapanje novih energetskih aranžmana sa Rusijom, a od 1. januara 2028. predviđena je potpuna zabrana uvoza ruskog gasa, uključujući i LNG, uz prelazni period za postojeće ugovore. Ova pravila će uticati i na Srbiju koja gas iz Rusije dobija preko Bugarske, članice EU.

Na panelu Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, zajedno sa zvaničnicima iz Rusije, Saudijske Arabije i Egipta, Đedović Handanović je istakla da je snabdevanje gasom po konkurentnim cenama doprinelo rastu srpske ekonomije i izbegavanju naglih skokova cena energenata. “Svesni smo da se energetika koristi kao sredstvo u geopolitičkim sukobima, ali činimo sve da povećamo energetsku bezbednost Srbije, unapredimo infrastrukturne veze i održimo odnose sa tradicionalnim partnerima”, rekla je ministarka.

Ona je podsetila da je Srbija zahvalna na podršci Rusije tokom energetske krize 2022. godine, kada je stabilnost snabdevanja bila ključna. Govoreći o trenutnim izazovima, istakla je da je Srbija kao zemlja bez izlaza na more, kandidat za EU i jedina iz Evrope koja nije uvela sankcije Rusiji, izložena pritiscima, posebno nakon uvođenja američkih sankcija Gasprom njeftu.

Prema rečima Đedović Handanović, Srbija je započela novi investicioni ciklus u okviru plana Srbija 2035, sa planiranim ulaganjima u energetski sektor vrednim 14,4 milijarde evra. Najveći deo sredstava, oko 6,5 milijardi evra, usmerava se na izgradnju reverzibilnih hidroelektrana, gasnih elektrana i kapaciteta za obnovljive izvore energije. Deo investicija biće namenjen i razvoju srpskog nuklearnog programa.

“Prirodni gas će i dalje imati značajnu ulogu u narednim decenijama, a u budućnosti ćemo se oslanjati na gasne elektrane i razvoj nuklearne energije kako bismo obezbedili dovoljne količine električne energije. Obnovljivi izvori zahtevaju baznu energiju i balansiranje, posebno u eri elektrifikacije i tehnološkog napretka”, navela je ministarka.

Kao prioritet za Srbiju izdvojila je sigurnost naftnog sektora, stabilno snabdevanje i kontinuitet rada rafinerija, uz napomenu da se aktivno radi na pronalaženju dugoročnog rešenja kroz dijalog sa partnerima.