Plan od 6 milijardi evra predviđa investicije i reforme, Crna Gora kao predvodnik ulaska u EU, a samit u Tivtu donosi fokus na regionalnu saradnju
Na devetom samitu EU i Zapadnog Balkana, koji se održava 5. juna 2026. godine u Tivtu, lideri država i vlada raspravljaće o ključnim ekonomskim temama za region. Glavna ekonomska inicijativa samita je implementacija plana vrednog 6 milijardi evra, koji obuhvata reforme, investicije i socijalno-ekonomsku konvergenciju država Zapadnog Balkana prema Evropskoj uniji.
Crna Gora, kao domaćin samita, ističe ubrzanje procesa pristupanja EU, očekujući ulazak u Uniju u narednih godinu do dve, dok je za ostale zemlje regiona prioritet ekonomski napredak. Samit se održava pod motom „Zajedničko blagostanje i stabilnost EU i Zapadnog Balkana” i podeljen je na dva ključna dela – napredak integracije prema EU (EU Growth Plan) i jačanje regionalne stabilnosti i ekonomske otpornosti.
Za Srbiju, samit predstavlja priliku za poboljšanje odnosa sa Briselom i traženje balansa između odluka EU koje se odnose na Rusiju i Kinu i ekonomske realnosti. Na dnevnom redu su pitanja dalje integracije u jedinstveno tržište EU, a poseban fokus je na pristupanju SEPA sistemu plaćanja, ukidanju roaminga i unapređenju digitalne konektivnosti.
Dodatno, radi se na uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta, jačanju ekonomske saradnje, privlačenju investicija, infrastrukturnim projektima, kao i energetskoj i transportnoj povezanosti. Zelena tranzicija, unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje zavisnosti od energenata iz Rusije predstavljaju posebne tačke ekonomskog dela samita.
Predsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister izjavio je: „Možemo da pružimo podršku, možemo da pružimo ekonomsku podršku, možemo da damo finansijsku, političku podršku, ali na kraju neophodne reforme moraju da pripreme i usvoje vlade i nacionalni parlamenti. Mislim, dela govore, a ne reči, kao i uvek.”
Mekalister je istakao i važnost individualnog pristupa svakoj zemlji Zapadnog Balkana, navodeći primer Severne Makedonije, koja čeka početak pregovora zbog principa jednoglasnosti Saveta EU, kao i Albanije koja je izgubila vreme povezanošću sa Severnom Makedonijom. On je zaključio da je proširenje na Zapadni Balkan investicija u mir, bezbednost i stabilnost Evrope.
Ovo je drugi put da se samit održava van granica EU, posle Tirane 2022. godine, što mu daje dodatni simbolički značaj i regionalnu vidljivost. U dosadašnjoj praksi, samiti izvan Brisela doneli su manje formalnosti i više bilateralnih sastanaka, a među prethodnim samitima izdvajaju se Sofija 2018. sa usvajanjem Sofijske deklaracije, Zagreb 2020. kao jedini virtuelni samit tokom pandemije COVID-19 i Brdo kod Kranja 2021. sa snažnim naglaskom na evropsku perspektivu regiona.
