Plaćanja karticama u evrozoni dostižu 3,4 biliona evra godišnje, a trgovci plaćaju 3,75 milijardi evra na naknade
Evropska centralna banka (ECB) planira da do 2029. godine uvede digitalni evro, što bi moglo značajno da utiče na prihode evropskih banaka i platnih sistema. Prema dostupnim podacima, godišnja vrednost kartičnih plaćanja u evrozoni iznosi oko 3,4 biliona evra, dok bi ograničenje naknada za nove digitalne transakcije moglo da smanji prihode privatnih sistema za 8 do 9 milijardi evra godišnje.
Evropski zvaničnici ističu da je jačanje suvereniteta u oblasti plaćanja strateški prioritet zbog rasta bezgotovinskih transakcija nakon pandemije i povećane zavisnosti od američkih kompanija Visa i Mastercard, koje obrađuju gotovo dve trećine platnih transakcija u evrozoni. U isto vreme, firme poput PayPal i Apple šire svoje prisustvo na evropskom tržištu.
ECB planira da obezbedi besplatnu infrastrukturu za digitalna plaćanja u evrima i da ograniči iznose koje trgovci plaćaju za prihvatanje digitalnog evra. Trgovci trenutno izdvajaju oko 3,75 milijardi evra godišnje samo za naknade za debitne kartice, pri čemu polovina tog iznosa odlazi kartičnim mrežama van EU, a druga polovina evropskim bankama, pokazuju podaci ECB.
Evropski konzorcijum, u kojem su italijanske banke UniCredit, Intesa Sanpaolo i austrijska Raiffeisen Bank International, najavio je da do kraja godine planira lansiranje kriptovalute vezane za evro. Ovaj konzorcijum sada okuplja 37 finansijskih institucija.
Kako bi se zaštitio bankarski sektor, predviđena regulativa ograničava maksimalni iznos koji se može držati u digitalnom „novčaniku” na 3.000 evra. Time bi se omogućilo bankama, platnim kompanijama i tehnološkim startapima da razvijaju sopstvene sisteme, ali se upozorava da paralelni sistemi povećavaju rizik od sajber napada i tehničkih kvarova.
Akademik i bivši zvaničnik ECB Ulrih Bindzajl ocenjuje da je postavljanje limita „ozbiljan poraz“: „Očekivali bismo da novac komercijalnih banaka bude podređen novcu centralne banke, a ne obrnuto“, izjavio je Bindzajl.
Evropski zvaničnici smatraju da novi digitalni evro treba da bude garantovan od strane ECB, dok bi implementaciju sprovodile privatne kompanije iz finansijskog sektora. Zajmodavci izražavaju zabrinutost da bi digitalni evro mogao da podstakne građane da deo sredstava prebace iz tradicionalnih bankovnih računa u digitalne „novčanike”, smanjujući tako likvidnost i prihode banaka.
